GRAM ZA ALARM

Narkomanija u Republici Srpskoj

Banjaluka, 12. oktobar 1999. (AIM)

Proslog mjeseca MUP Republike Srpske otkrio je okolini Teslica I Laktasa dvije parcele na kojima je uzgajana indijska konoplja (u Laktasima je zaplijenjeno 'rekordnih' 9000 stabljika). Bio je to povod da se u javnosti ponovo pocne govoriti o problemu narkomanije, koji je u moru drugih - politickih, socijalnih, ekonomskih I kakvih sve ne problema bio potisnut na samu marginu drustvenog interesovanja.

Organi MUP-a, a i carine, u toku ove godine su, uglavnom na granicnim prelazima, zaplijenili oko 18 kilograma marihuane i gram heroina. Malo - reklo bi se, narocito ako se ima u vidu ovaj 'tanjusni heroinski bilans'. Ali, kako moze nacelnik Uprave kriminalisticke policije MUP-a RS Sinisa Karan, upravo je taj gram heroina pokazatelj da je narkomanija u RS postala opasan drustveni problem, kome bi trebalo posvetiti vise paznje. Naime, daljim isledjivanjem uhapsenih krijumcara utvrdjeno je da je taj gram trebalo da se analizira u laboratorijama u Sarajevu, kako bi se, na osnovu njegovog kvaliteta, narucila nova kolicina. Pretpostavlje se - vise od 100 kilograma!

Da je narkomanija itekako prisutan i opasan problem svjedoci i podatak da je od prevelike doze u poslednje dvije godine u Republici Srpskoj umrlo 14 narkomana. To su slucajevi koji su prijavljeni policiji, a pretpostavlja se da ih je bilo vise. Poznavaoci prilika kazu da je medju mladima u RS upotreba hasisa i marihuane postala vec 'rutinska stvar'. U ratnom i poratnom periodu doslo je i do znatnog porasta tabletomanije. Od takozvanih tezih droga na 'trzistu' je najvise heroina, i to heroina vrlo loseg kvaliteta (3-odstotne cistoce). O broju registrovanih narkomana za sada ne postoje jedinstveni podaci.

Ipak, u RS jos uvijek vlada misljenje da narkomanija nije dominantan problem, s obrazlozenjem da je RS 'tranzitna zemlja' i da je pojava lakih I teskih droga nesto sto je 'ocekivana nus pojava'. Zbog toga je do sada izostala i bilo kakva ozbiljnija koordinisana akcija na suzbijanju narkomanije, izuzev one koju, prirodom posla, obavljaju policija i carina.

U MUP-u RS isticu da je u saradnji sa organima carine presjecen krijumcarski kanal, koji je iz Albanije, preko Crne Gore, isao do RS (jedan dio 'robe' je ostajao u FBiH). Ovaj kanal je, u stvari dio sireg medjunarodnog lanca, kojim se droge iz Albanije i Turske, preko BiH dopremaju do Austrije i Engleske. Drugi put droge ide iz Hrvatske, preko luke Ploce, zatim Federacije BiH, do RS. Nedeljko Marjanovic, nacelnik Sektora za krijumcarenje u Republickoj Upravi carina, istice da je osnovana prepreka za presijecanje ovog puta 'to sto je vise od 1000 kilometara medjuentitetske linije izmedju RS I FBiH potpuno nepokriveno - bez carinskih prelaza i punktova'. Ipak, rezultati carine i policije su solidni, posebno ako se ima u vidu da jos uvijek ne postoje posebni zakoni za oblast narkomanije. Za rezultate treba zahvaliti i saradnji sa Interpolom, odnosno policijama evropskih zemalja, jer je droga jedinstven problem u Evropi i jedina oblast u kojoj postoji stoprocentna saradnja evropskih policija.

Sve ostalo, kada je u pitanju problem narkomanije i njegovo suzbijanje ne stima. Cak ni medicinari, koji bi takodje, prirodom posla trebalo da se bave narkomanima, nisu u prilici da ovom pitanju posvete duznu paznju. 'Ono sto sa sigurnoscu mogu da kazem, a na osnovu preglede desetak hiljada djece koja konzumiraju drogu, jeste da je narkomanija u porastu. I to posebno maloljetnika. Ali, ogroman problem za lijecenje narkomana u Banjaluci predstavlja Psihijatrijska klinika, koja je u katastrofalnom stanju, a nasi apeli za pomoc ostaju bez odgovora', kaze direktor banjaluckog Klinicko-bolnickog centra dr Branislav Lolic.

"Nema para, nema uslova", to je odgovor koji ce ponuditi mnogi sagovornici na pitanje zasto se ne preduzimaju konkretnije i sveobuhvatnije mjere u suzbijanju narkomanije. Ali, utisak je da najvise nedostaje svijesti o ozbiljnosti problema, njegovog realnog lociranja u lepezu gorucih drustvenih problema I iznalazenju nacina za njegovo suzbijanje. Narocito kada je u pitanju obrazovni sistem.

Jer, u skolama za sada ne postoji nikakav program edukacije mladih o stetnosti droga. Obrazovanje, ali i mediji su zakazali i kada je u pitanju edukacija roditelja, zbog cega u procesu rjesavanja problema uglavnom nema ni porodice, kao temelja borbe protiv narkomanije. Neprilagodjena i nepravovremena informacija je osnovni uzrok lose edukacije gradjana u cjelini. Pedagozi su jos uvijek skloniji 'klasicnom' metodu edukacije tipa: 'pripazite gdje vam se dijete smuca nocu', nego studioznijem i kompleksnijem pristupu problemu.

"Kljuc borbe protiv narkomanije je u edukovanju I obucavanju roditelja. Tako kazu podaci sa zapada, gdje postoji I vece iskustvo i bolji rezultati", kaze Sinisa Karan. "Mi smo to pokusali u jednoj skoli u Bijeljini. Pozvali smo sve roditelje na cas, bez prisustva djece. Psiholog i pedagog su objasnili kako se ponasa dijete koje uzima drogu. Poslije nekoliko dana neki roditelji su nam dosli izrazavajuci sumnju da njihovo dijete koristi drogu", kaze Karan.

Generalno gledano, ni mladi, koji su najcesce uzivaoci droge ne znaju bas mnogo o njima. Dr Vukasin Gutovic, profesor psihologije licnosti na Filozofskom fakultetu u Banja Luci, istice da se, na osnovu ankete, provedene prosle godine, da zakljuciti da 50 odsto mladih ne zna dovoljno o stetnosti narkomanije i da svoja znanja uglavnom temelje na informacijama iz medija. Anketa, koja je provedena medju 1428 ucenika osnovnog I srednjeg uzrasta (48 odsto ispitanika sa podrucja regija Banja Luka), pokazala je zabrinjavajuce rezultate.

Naime, cak 36 odsto ispitanika misli da izmedju 5 i 10 odsto njihovih vrsnjaka konzumira lakse i teze vrste droga, dok 27 odsto njih smatra da droge povremeno ili stalno koristi izmedju 10 I 15 odsto njihovih vrsnjaka. Kada se ovim dodaju i podaci da 41 odsto mladih drogu proba iz radoznalosti, a 26 odsto zbog razocaranosti i nezadovoljstva, onda je slika stanja takva da narkomaniju svrstava u red najakutnijih drustvenih problema.

Nazalost, za sada nema sveobuhvatne i koordinisane akcije, koja bi se ozbiljno uhvatila u kostac sa drogama. Drzavi i drustvu su, iz razloga koji su djelimicno razumljivi, sada vazniji problem penzionera, malih plata, izbjeglica, kolektivnih centara, javnih kuhinja, socijalne bijede... Ipak, tesko je prihvatiti tako malu kolicinu inicijative koja se granici sa nezainteresovanoscu. Jer, koliko god je opsta atmosfera za suzbijanje narkomanije sumorna, toliko su uslovi za njen procvat idealni.

Goran Mihajlovic (AIM)