UPLASENO, NEODLUCNO I UTUCENO

Javno mnjenje Srbije

Samo cetiri odsto zitelja Srbije tvrdi da dobro zivi, cak 30 odsto ne bi nikada izabralo ovu zemlju kao mesto zivljenja, samo tri odsto bi zadrzalo sve kako jeste, 40 odsto je razocarano, 30 odsto zbog neceg strepi, 28 odsto je optereceno sopstvenom nemoci da bilo sta ucini, 39 odsto ljudi se nicemu ne nada...

AIM, PODOGRICA, 8. 10. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

"Ko nije poludeo za ovih devet godina - nije normalan" - tese se crnim humorom jedni, dok drugi, koje je napustio smisao za humor, svakog jutra proklinju dan i zemlju u kojoj zive: "zasto od ovolike planete bas ja da se rodim ovde". Raspolozenje gradjana Srbije, vidljivo na prvi pogled, najbolje se opisuje recju - utucenost. Neki smatraju da se prepustanje sudbini ovog naroda vec granici sa kolektivnim usudom.

Sta na to kazu strucnjaci? Istrazivanje javnog mnjenja (prvo veliko istrazivanje od zavrsetka rata na uzorku od 1.588 punoletnih gradjana Srbije), sa ciljem da se ispita raspolozenje, osecanje i politicko mnjenje gradjana Srbije, obavio je pocetkom septembra tim eksperata kojim je rukovodio Srecko Mihailovic iz Instituta drustvenih nauka.

Rezultati istrazivanja pokazali su da u Srbiji samo cetiri odsto ljudi tvrdi da dobro zivi, cak 30 odsto ne bi nikada izabralo ovu zemlju kao mesto zivljenja, samo tri odsto bi zadrzalo sve kako jeste, 40 odsto je razocarano, 30 odsto zbog neceg strepi, 28 odsto je optereceno sopstvenom nemoci da bilo sta ucini, 39 odsto ljudi se nicemu ne nada...

Decenija zivljenja u uslovima neprestanog pogorsanja zivota i nedavna izlozenost bombardovanju uzela je danak. Izmedju tipicnih pokazatelja anksioznog i depresivnog stanja cak petina gradjana cesto ili svakodnevno oseca vecinu tih simptoma. Tako se, cesto ili skoro svakodnevno oseca umorno i iscrpljeno 38 odsto gradjana, njih 37 odsto kaze da im je svega dosta, njih 22 odsto svakodnevno muce "crne misli".

Cak devet od deset ljudi zabrinuto je zbog pada zivotnog standarda, inflacije i nemogucnosti zaposljavanja. Osam od deset ispitanika zabinuto je zbog bolesti i nemogucnosti lecenja, zbog nemorala, korupcije i nepostovanja zakona, zbog moguce intervencije NATO i rata sa drugim zemljama, zbog moguceg gradjanskog rata. Podatak da je 92 odsto ispitanika zabrinuto zbog daljeg pada zivotnog standarda govori o ekonomskim prilikama u kojima se stanovnistvo nalazi, a 89 odsto da se plasi inflacije i gladi, govori o siromstvu koje je zahvatilo veliki deo populacije. Briga zbog nemogucnosti zaposljavanja ili moguceg gubitka posla (82 odsto), objasnjava visoku dominaciju razocaranosti, strepnje, straha, beznadeznosti, zbunjenosti, nemoci ali i besa.

Iznenadjenje medju istrazivacima izazvao je nalaz da 52 odsto ispitanika izrazava zabrinutost zbog moguceg proterivanja. Proterivanja se boje pripadnici svih nacionalnih grupa. Cak se i polovina Srba brine zbog takve mogucnosti, sto samo govori koliki je stepen nesigurnosti gradjana Srbije.

"Iz ovolikog nezadovoljstva, srecom, ne proizlazi i veliko nezadovoljstvo sopstvenim zivotom, iako je i ovde za pet posto vise nezadovoljnih nego zadovoljnih. Ljudi, ipak, nalaze razloga za zivot i ovakav kakav je", kaze rukovodilac istrazivanja Srecko Mihailovic: "Nasli smo da je svojim zivotom zadovoljno 29 posto ispitanika, da je 36 posto koliko zadovoljno toliko i nezadovoljno, a da je 35 nezadovoljno (14 posto je potpuno nezadovoljno a ostali pretezno)".

Da su gradjani popustljiviji prema sebi kada ocenjuju sopstveno (ne)zadovoljstvo vidi se i na osnovu njihove ocene zadovoljstva zivotom onih sa kojima se druze, objasnjava Mihajlovic. Tako ispitanici misle da je samo osam posto ljudi iz njihovog okruzenja zadovoljno svojim zivotom, da je 36 odsto koliko zadovoljno toliko i nezadovoljno, a da je cak 56 odsto nezadovoljno.

Osim uobicajenih razloga za zadovoljstvo vezanih za decu i porodicu, zdravlje, tri posto ispitanika u ovom istrazivanju isticu kao najvece zadovoljstvo (iz cinicnih razloga, ili bez ikakvog cinizma) cinjenicu "da su zivi", "da disu", sto su "jos uvek ovde" ma sta to znacilo. Veoma je indikativan nalaz, kazu istrazivaci, da dve petine ispitanika (40 posto) ili ne zna sta bi moglo da ih ucini zadovoljnim, ili smatra da nema niceg sto bi kod njih izazvalo zadovoljstvo.

"Gradjani, suoceni sa gotovo sveopstim propadanjem i gubljenjem svih oslonaca i svake sigurnosti, dovodeni su dotle da cine upitnim kriterijume normalnosti, gotovo kao i sve ostale standarde ocenjivanja drugih ali i sopstvenog ponasanja. Ono sto smo osudjivali kod drugih, danas tolerisemo kada smo sami u pitanju. Kriterijumi normalnosti, postenja, pristojnosti... postaju sve nizi", objasnjava nalaze istrazivanja koji pokazuju da je drustvo razoreno i da se raspada gotovo pred nasim ocima.

O politickom sistemu u kojem zive gradjani misle isto toliko lose kao i o svom zivotu. Istrazivanje je pokazalo da prosecan gradjanin ne samo da nema poverenja u vlast i vodece drustvene institucije, vec je i okruzen ljudima koji su takodje puni nepoverenja. Ljudi, naime, u vecini nemaju poverenja u politicki sistem i smatraju da on lose funkcionise. Vise od polovine (54 odsto ispitanika) smatra da sisitem funkcionise sve gore i da uskoro nece funkcionisati, 28 odsto misli da sistem ima mnogo mana ali da ipak funkcionise, dok 14 odsto ne zna sta da kaze o sistemu, a svega cetiri odsto smatra da sistem dobro funkcionise. Istrazivaci napominju da se broj onih koji lose ocenjuju funkcionisanje sistema povecava iz godine u godinu: sa 32 posto u 1996, na 45 odsto u 1997, i ovoj godini na 54 odsto.

Institucije kojima igradjani iskazuju najvece nepoverenje su: vladajuce partije, predsednik SRJ, drzavni mediji, republicka vlada, predsednik Srbije, za koje je vise od 60 posto ispitanika reklo da u njega nema poverenja. Zanimljiv podatak je da 50 odsto ljudi nepoverenje gaji i prema opoziciji. Gradjani Srbije natpolovicno poverenje imaju samo u tri institucije: u vojsku, skolstvo i crkvu. Na pitanje da izdvoje jednu instituciju u koju imaju najvece poverenje, 34 odsto je navelo vojsku, na drugom mestu je crkva (24 odsto) i skolstvo. Poverenje u VJ je, u odnosu na raniji period, poraslo za cak 22 odsto, dok se nepoverenje smanjilo za 32 odsto.

Na rang listi institucija od najmanjeg poverenja na prvom mestu je predsednik SRJ (34 posto), a znatno iza njega drzavni mediji (13 odsto), opozicione partije (10 odsto), vladajuce partije sedam posto, policija cetiri posto...

Kakav su "politicki materijal" ovakvi gradjani Srbije? Na sta moze racunati i vlast i opozicija kada su u pitanju gradjani koji izrazito lose zive, koji su zastraseni, zabrinuti za buducnost, koji ni za sebe ni za druge ne vide nikakav boljitak - i koji su zbog svega toga i prilicno neurotizovani?

Najnovije istrazivanje javnog mnjenja Srbije pokazuje da vezu izmedju loseg zivota i politike ne vide bas svi gradjani, pa i medju onima koji vide tako nesto nisu svi uvereni da se politickim angazmanom moze nesto promeniti. Prema istrazivanju, za politiku je zainteresovano negde izmedju cetvrtine i trecine gradjana, da je trecina pomalo zainteresovana, dok je nesto vise od trecine nezainteresovano. Medju nezinteresovanima je i 17 posto gradjana kojima je svejedno ko ce pobediti na izborima - to im uopste nije vazno.

Za dve petine gradjana politicka aktivnost se zavrsava sa ucescem na izborima. Oni ne pokazuju spremnost da rizikuju bilo sta, pa ni onda kada je rec o legalnim politickim akcijama i odobrenim politickim demonstracijama. Tako 56 odsto ispitanika nije spremno da rizikuje sukobe u porodici i komsiluku, 55 nije spremno na sukob sa politickim oponentima, 63 posto ne bi rizikovalo gubitak posla, 68 odsto sukob sa policijom i 70 odsto hapsenje. Ovoj grupi fakticki politicki pasivnih gradjana nedostaje uverenje da se politickom aktivnoscu moze nesto promeniti. Spremni su na akciju samo ako procene da ce biti veliki broj ucesnika.

Gradjani Srbije vecinski ne podrzavaju upotrebu sile kao nacina za ostvarivanje promena. U poslednja tri ispitivanja javnog mnjenja pokazuje se realtivno stabilno pristajanje na model promena putem reformi (to prihvata izmedju 48 i 56 odsto ispitanika), ali je uocljiv porast postotka onih koji zagovaraju "brze, korenite promene makar i silom". Pre dve godine godine taj procenat je bio 30, a sada je 35 odsto.

Gradjani Srbije, prema istrazivanju, imaju relativno precizno misljenje o tome kako treba da izgleda tip vladavine u njihovoj drzavi: izriciti su u protivljenju vladavini vojske i monarhiji, a preferiraju parlamentarnu demokratiju, posebno vladavinu strucnjaka. Vladu strucnjaka podrzava cak 83 posto gradjana. Ispitanici su za promenu vlasti na vanrednim izborima na koje ce opozicija zajedno izaci, iako nalazi pokazuju da su prilicno siti postojecih stranaka i njihovih lidera. Po dve trecine gradjana ne vide nijednog lidera, niti ijednu stranku koji mogu povesti nase drustvo iz krize.

Slika socijalno-psiholoskog stanja gradjana Srbije prema nalazima istrazivanja prilicno je porazna. Gradjani jesu nezadovoljni, jesu za promene, ali jos nisu spremni na rizik, ili bar ne dok im "ne prekipi", dok "voda ne dodje do grla". Mozda zato ne treba zanemariti ni misljenje 19 odsto ispitanika koji su na pitanje o nacinima raspleta nase krize, naveli da ce doci do pobune naroda, spontanog i nepredvidljivog bunta, sto ce prisiliti rezim na promene. To je bio i najbrojniji odgovor, tek posle njega sledi 17 odsto ispitanika koji rasplet vide u izborima na kojima ce da pobedi opozicija.

Vesna Bjekic (AIM)