DECIJA RADOZNALOST - ULAZNICA ZA PAKAO DROGE

AIM Junior- Skopje, 5. Oktobar 1999.

"Prvi put sam probao heroin u 18-toj godini. Sa drugovima sam sedeo u jednom lokalu u Kumanovu. Oni su pusili heroin u cigari, pa iz radoznalosti uzeo sam i ja. Cela "roba" (heroin) I svi dileri iz Kumanova bili su u tom lokalu. Posle mesec dana poceo sam da pusim "foliju". Dnevno sam pusio po jedan gram heroina. Novac sam uzimao od kuce I moje devojke. Godinu ipo dana nije bilo problema, kazuje 22- snji delikvent iz Kumanova, raniji zavisnik.

Posle nekog vremena poceo je da pozajmljuje pare. Obecao je da ce se leciti I uspeo je da iznudi novac, kojim je kupovao heroin. Bio je to samo razlog da dodje do para. Ponekada je do njih dolazio I silom. Prosle godine, prvi put je osudjen za razbojnistvo. Kada je izasao iz pritvora ponovo je poceo da se drogira. U Makedoniji takoreci nema nijednog korisnika droge koji nakon izlaska iz pritvora nece ponovo da uzima heroin.

"Nekoliko meseci bio sam napolju. Kada sam poceo da se "fiksam" bilo mi je dovoljno "cetvrt" da bi "udario" dva puta dnevno. Pre nego sto su me zatvorili bilo mi je potrebno gram do gram ipo za dva - tri "fiksa" dnevno. Poceo sam da mesam heroin sa sedativima. Sada sam ponovo iza resetaka I ne uzimam nista. Kuci imam novo drustvo I vise nikada necu da se drogiram. Ako zelis biti cist I ako resis da ostanes cist, uspeces. Ako budem ponovo poceo opet cu ovde doci, a ovde mi se uopste ne dolazi, svedoci jedan korisnik droge.

Prema zvanicnoj evidenciji makedonskog Ministrarstva unutrasnjih poslova, policija je do pocetka decembra u Makedoniji registrovala 3 000 zavisnika. Policijske analize kazu da godisnje broj registrovanih zavisnika je za gotovo jednu cetvrtinu veci od prethodne godine. Realan broj zavisnika u Makedoniji, prema svetskim standardima, najverovatnije je cetiri ili pet puta veci.

Heroin "caruje" makedonskim zavisnicima. Zbog niske cene I zbog toga sto je lako dostupan, heroin je najupotrebljavanija droga u Makedoniji uporedo sa tradicionalnom marihuanom. Samo su skopski policajci do sredine godine registrovali ukupno 1 391 ovisnika od kojih je 1 298 njih koristilo heroin. Sve cesce se upotrebljavaju sinteticke droge, posebno "ekstazi". Najredje upotrebljavane droge su kokain, zato sto je preskup i opijum.

Svaki treci novootkriveni ovisnik je maloletnik. Ministarstvo unutrasnjih poslova otkrilo je 18 ucenika srednjih skola koji su dilovali I koristili drogu. Do sredine ove godine skopska policija je registrovala petoro dece mladjih od 15 godina koja su koristila drogu. Donja starosna granica lica koja prvi put uzimaju drogu svake godine se smanjuje. Najmladji registrovani "probatori" u ovoj godini imali su od 12 do 14 godina.

Registrovani uzivaoci su izjavili da su poceli da koriste drogu iz radoznalosti, zbog licnih kompleksa, zbog porodicnih problema, problema u skoli I konflikta sa sredinom. Ovisnici pripadaju svim drustvenim slojevima. Veoma cesto oni poticu iz imucnih porodica. Obicno korisnici droge su pod slabom kontrolom porodice, porodicni odnosi su im naruseni, a pogorsani su I njihovi odnosi sa sredinom u kojoj zive.

Ovisnici se obicno drogiraju u stanovima. To se cesto desava u stanovima dilera ili na mestima gde se nabavlja droga. Veoma cesto ovisnici uzimaju drogu u javnim objektima, posebno u skolskim dvoristima, podzemnim garazama, gradilistima, trgovackim centrima I u ulazima zgrada u delovima grada gde rade narko-dileri. Droga se konzumira I u nocnim klubovima, barovima I diskotekama.

Ove godine skopska policija je sprovela akcije na dvema tehno-zabavama u izletnickim mestima. U policijskim akcijama na tehno-zabavama u okolini Skoplja, otkriveno je 48 novih uzivaoca droge I cetvorica dilera. Ove godine Ministrastvo unutrasnjih poslova zaplenila je gotovo 40 kilograma heroina - u Skoplju, heroin poznat kao "roba" ili "hors" lako se nabavlja I kosta oko 70 DM za gram.

"Zivimo u mahali gde je polovina suseda ovisno od droge. Pre sest - sedam godina iz radoznalosti prvi put sam probao heroin u cigari. Tada sam imao 47 godina. Od tada aktivno pusim, obicno jednu cigaru pre spavanja. Moji u kuci neznaju da uzimam heroin. Kada sam imao para kupovao sam po 10, 20 ili 30 grama heroina. Ta zaliha je trajala mesec dana. Nikada nisam dilovao. Prosle godine kod mene je dosla policija, pronasla je 32 grama heroina I uhapsila me je kao dilera. Zato sam godinu dana u zatvoru. Imam decu I unuke. Nikada ih ne bih obrukao. Vec pola godine sam cist. Kada su me doveli bio sam sedam dana na terapiji, a zatim nisam nista uzimao, kaze jedan sticenik u zatvoru "Skopje".

Jedan 25-snjak dobio je veliko nasledstvo. Pre dve ipo godine probao je heroin I nakon tri nedelje intenzivnog koriscenja postao je zavisan. Dozu je za kratko vreme povecao na gram ipo dnevno, a potom I na dva grama heroina. Na drogu je potrosio cello nasledstvo. Poceo je da prodaje stvari iz kuce. Prodao je sve sto je vredelo. Ostao je bez para za heroin. Njegova devojka je takodje bila ovisnik I zajedno su trosili novac. Odlucio je da se leci, ali posle kratkog vremena ponovo se vratio heroinu.

U Makedoniji se heroin lako nabavlja. Samo u ovoj godini Ministarstvo unutrasnjih poslova zaplenilo je 88 743 grama heroina. Najvise je rasprostranjen u Skoplju I Zapadnoj Makedoniji.

Postoji ceo lanac izmedju ulicnih ovisnika I velikih "gazdi", koji narucuju heroin. Krajnji "potrosac", uzivaoc ili ovisnik, drogu nabavlja od sitnih dilera koji su cesto I sami ovisnici. To su ulicni dileri koji najcesce dnevno raspolazu sa desetinama doza heroina ili sa najvise pet grama. Ulicni dileri "robu" uzimaju od dilera koji kod sebe imaju 50 - 100 grama heroina. Ovi se snabdevaju od krupnih dilera, koji "na lageru" imaju do 500 grama heroina.

Krupne "gazde", koji narucuju heroin cesto se udruzuju I narucuju vece kolicine. Najcesce posiljke heroina namenjene za narko - trziste u Makedoniji iznose oko 2,5 kilograma heroina za pojedinacnu nabavku, odnosno za jednog "gazdu". Vece posiljke koje ulaze u Makedoniju gotovo uvek su namenjene zapadnoevropskom trzistu, a Makedonija se koristi kao tranzitno podrucje kroz koje prolaze neke od razradjenih marsuta "Balkanskog puta droge". To je koridor za transport droge iz Turske koji prolazi kroz Bugarsku I delimicno Makedoniju, do centralnoevropskih zemalja, najcesce do Madjarske. Tamo se posiljke turskog heroina deli u nekoliko kontigenata namenjenih Zapadu I Severnoj Evropi.

Heroin koji se "diluje" u Makedoniji takoreci uvek dolazi iz Turske, no tamo se retko I proizvodi. On potice iz Jugozapadne Azije - Afganistana, Pakistana I Irana, gde postoji duga tradicija gajenja droge. " Turski" heroin ima roze-braon boju, ponekada I sive nijanse I vrlo je kvalitetan. Kod nas cena "pakovanja" heroina ( "cetvrt" grama ili " 25 centi") kosta od 400 do 500 denara. Jedan gram heroina u ulicnoj prodaji kosta oko 70 DM. Jedan kilogram heroina kupljen od "transportera", odnosno od onog koji je uneo drogu u Makedoniji kosta od 16 hiljada do 20 hiljada DM u zavisnosti od kvaliteta I velicine posiljke.

Svaki od ucesnika u trgovini heroinom "mesa robu" odnosno dodaje druge uglavno neotrovne sastojke slicne boje, kako bi povecao kolicinu. Na primer, heroin koji dolazi iz Turske najcesce je oko 75 odsto cist, a ostatk su druge cesto prehrambene materije. Dok taj heroin dodje na ulicnu prodaju, svaki od dilera mesa ga sa drugim sastojcima, pa se heroin na ulici pojavljuje sa cistocom od 1o do 12 odsto. To znaci da uobicajeno "pakovanje" heroina, poznatog kao "cetvrt" (jedna cetvrtina grama), najcesce sadrzi jednu desetinu heroina od ukupne tezine.

Sinteticka droga "ekstazi" uglavnom dolazi iz Bugarske I kosta oko 25 DM po tableti - kokain u Makedoniji se prodaje 150 DM po gramu I koriste ga retki koji to mogu sebi priustiti.

U Makedoniji ne postoje podaci o broju korisnika kokaina I ekstazija. Policija, koja ima kakve takve podatke o korisnicima heroina, kaze da je posebno tesko otkriti korisnike kokaina, jer najcesce pripadaju visokim drustvenim slojevima.

"Ekstazi" se naziva vikend - droga ili disko- droga, zato sto se posebno cesto koristi preko vikenda i na tehno - zabavama. Po svom dejstvu ekstazi je stimulans i zato sto je jeftin predstavlja i ulicnu zamenu za kokain. "Ekstazi" je sinteticka droga koja se dobija u jednostavnim laboratorijama. Ova droga se cesto proizvodi u ilegalnim laboratorijama u Istocnoevropskim zemljama, posebno u Ukrajini, Poljskoj I Bugarskoj. Kod nas dolazi uglavnom iz Bugarske gde jedna tableta "ekstazija" kosta 8 do 10 DM. U Skoplju tableta ekstazija moze se nabaviti po ceni od 20 do 25 DM. Mara ove godine Ministarstvo unutrasnjih poslova je od dilera u Skoplju zaplenilo 749 tableta "ekstazija". Svercovanih iz Bugarske. Tablete "ekstazija" imaju utisnut zastitni znak laboratorije koja ih proizvodi. Bugarske tablete najcesce nose znak "plejboj".

U Makedonji jos uvek ne postoji razradjeno trziste za kokain I zato te droge ima u veoma malim kolicinama. Koristi ga veoma mali broj ljudi koji to sebi mogu priustiti - gram kokaina u ulicnoj prodaji kosta izmedju 120 I 150 DM. Cena jednog kilograma kokaina dostize od 60 hiljada do 80 hiljada DM. Najveca zaplenjena kolicina kokaina u Makedoniji bila je posiljka od 13,8 kilograma namenjena za SRJ, a otkrivena je na skopskom aerodromu. Najcesce kokain stize u Makedoniju preko razmene sa heroinom.

Bez razlike kakvu drogu koriste ovisnici, oni najcesce zavrsavaju kao kriminalci koji pocinju da se snalaze sa lakim kradjama, a zavrsavaju teskim. Nadlezno ministarstvo je ove godine registrovalo 35 ovisnika koji su izvrsili 185 krivicnih dela kako bi dosli do novca za drogu. Ovisnici su izvrsili 98 teskih kradja automobila, u stanovima i prodavnicama, sedam razbojnistva I devet dzepnih kradja, a broj "sitnijih" dela je mnogo veci. Policija kaze da ovisnici najcesce kradu radio-kasetofone iz automobila a potpom ih prodaju za budzasto.

No, akcije policije se nastavljaju. Ove godine Ministrastvo unutrasnjih poslova zaplenilo je oko 70 kilograma marihuana, gotovo 90 kilograma heroina I 20 kilograma opijuma.

AIM Skoplje Svetlana SIMONOVSKA