PENDRECENJE GRADJANA

Protesti u Srbiji

Istoga dana, posto je pre podne otvorio obnovljenju (od NATO bombi razursenu) Pancevacku rafineriju, i gradjanima Srbije obecao puno derivata i svetlu buducnost, predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic je uvece Beogradjanima jasnio i brutalno stavio do znanja da je protesta i setnje dosta.

AIM, PODGORICA, 3. 10. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Te devete veceri protesta (29. septembra) koji se svakodnevno u organizaciji Saveza za promene odrzavaju u Beogradu i mnogim gradovima Srbije, vise od 3o hiljada Beogradjana brutalno je sprecno da se proseta do Dedinja i simbolicno poruci predsedniku da mora da ode sa vlasti. Do sukoba policije sa mirnom kolonom gradjana slucaj je hteo da dodje u centru grada, bas kod razvalina zgrda generalstaba vojske Jugoslavije i razrusene zgrade republicke vlade. Kordoni specijalaca, su tukli, batinali i sutirali koga god su stigli. Milosevic je na ulice to vece izveo i borna kola i vodene topove. Centar grada je bio bikvalno blokiran. Ucinak ppolicijskog branjenja Dedinja bio je vise od 6o povredjenih od kojih neki i tesko, kao sesnaestogodisnji decak koji je zadobio ozboljne povrede na glavi i ceka operaciju u Urgentrnom centru Srbije.

Bezeci po okolnim ulicama demonstranti su se nekako okupili ponovo na Trgu Republike gde su im se obratili lideri Saveza za promene od kojih su pojedinici i sami bili povredjeni.

Obracun sa policijom, jos gori po gradjane usledio je i sutradan na Branovom mostu, kada su pokusali da predju most i susretnu sa sa novobeogradskom kolonom demonstranata. Policija je blokirala most i bez zelje za pregovorima pocela pendrecima da bije Beogradjane. Mnogi od njih su ostali da leze na mostu dok nije stigla pomoc. Nastala je jurnjava po centru grada. Policija je ulazila u kafice, haustore, lupala sve pred sobom. Beogradjani tvrde da ovakve policajce nikada nisu videli u Beogradu. Mnogi su to vece i privedeni u policiju. Jos se ne zna tacan broj povredjenih posto Beogradjani izbegavaju da se obrate bolnicama za pomoc u strahu da ce biti privedeni. Policajci su inace rasporedjeni po svim zdravstvenim ustanovama u gradu. Na zvanicnoj TV pre neko vece mogli su se videti samo povredjeni policajci (njih pet) koje su demonstranti gadjali kamenicama dok o premlacivanju i povredjenima na drugoj strani nema ni reci.

Do gradjanskog pohoda na zabranjeni grad kako u Beogradu zovu Dedinje, vlast je bukvalno ignorisala proteste, verbalno se obracunavajuci iskljucivo sa liderima Saveza za promene nazivajuci ih NATO placenicima, bolesnicima, izdajnicima... Od pendrecenja gradjana stvari su izasle koliko toliko na cistinu: opozicija nece odustati od protesta a rezim ce braniti spostveni opstanak po svaku cenu. Iako pokazuje znake nervoze sadasnji srpski vlastodrsci imaju iskustva sa osvajanjem vlasti mitinzima, nacionalistickom euforijom, verbalnim i fizickim nasiljem i upotrebom naroda, i vrlo dobro znaju da se ona na ulici mora i odbraniti. Ono sto ih cini nervoznim, nije opozicija vec nemoc da se izbore sa posrnulom ekonomijom zemlje, haskim optuznicama, izgubljenim Kosovom, i sve vecim narodnim nezadovoljstvom. Poslednja upotreba sile nad gradjanima je svojevrsno ispoljavanje nervoze i briga za soptvenu glavu.

Nasrtaj policije na demonstrante izgleda da je bar donekle opametio razjedinjenu opoziciju koja upravo ovih dana pokusava da se zajednicki dogovori oko izbornih uslova koje ce ponuditi vlasti, iako su njeni celnici svesni cinjenice da Milosevic nece prihvatiti nikakve uslove niti izbore.

Lider radikala Vojislav Seselj, otvoreno je pozdravio batinjanje gradjana uz opasku da je policija trebala jos jace da intervenise, dok je premlacivanje novinara prokomentarisao da novinari ceznu za pendrecima. U Beogradu je ovih dana inace Finansijska policija zatvorila stapariju i dnevni list Glas javnosti u kojoj se stampa vecina nezavisnih beogradskih medija.

Portparol SPS Ivica Dacic je cak ustvrdio da se SPS uopste ne bavi mitinzima Saveza za promene kako je rekao NATO pitomaca na nasim prostorima. Akciju policije nazvao je redovnim zadacima u odrzavanju javnog reda i mira.

Ipak celnici partije kojoj Dacic pripada ovih dana nisu propustili priliku da jos vise obalate Savez za promene. Zoran Vujovic, podpredsednik savezne vlade je u Cacku porucio okupljenima u Savezu da ovaj narod ume da prepozna NATO okupatore i njihove namere i kad govore srpski jer se srpski izdajnicki razlikuje od jezika cestitih, hrabrih, odvaznih i patriotski opredeljenih.

U subotu su rezimu neprijatno iznenadjenje priredili i oni koji su ih zdrusno podrzavali u vracanju dostojanstva Srbiji pre jedne decenije. Cetrdeset pet akademika, clanova Srpske akademije nauka pridruzilo se u pismu javnosti svima onima koji traze ostavku Slobodanan Milosevica. Opstanak sadasnje vlasti, porucuju akademici, dovodi u pitanje opstanak njenih gradjana. Smena rezima je osnovni i nuzan uslov, da se narod i zemlja izvuku sa dna u kome se nalaze i krenu putem oporavka i normalne komunikacije sa savremenim svetom.

Pored Aleksandra Tisme, Predraga Palavestre, Ljubomira Simovica i jos nekih koji vec godinama upucuju ostre kritike rezimu, pismo javnosti su potpisali i Matija Beckovic, Antonije Isakovic, Dejan Despic, Milorad Pavic, Milutin Grasanin i drugi.

Policijska represija razbila je i veliku iluziju ovdasnje opozicije da policija nece intervenisati i da je i ona za odlazak rezima. Opozovioni lideri kao da nisu zeleli da se podsecaju da je upravo specijalna policija zapravo Miloseviceva udarna pesnica u svim dosadasnjim ratovima i etnickim ciscenjima. Sve sto su stekli i cinove, i drustveni status stekli su pod njim. Bez njega su nista. Poucen predhodnim demonstracijamam od pre dve godine, Milosevic je za poslednji obracun sa gradjanima gledao da izbegne beogradsku i drugu obicnu policiju. Upuceni cak tvrde da su neki od njih i odbili da se sukobe sa gradjanima. Privedeni, optuzeni za izazivanje nereda, pa potom oslobodjeni funkcioneri Socijaldemokratije kazu da su ih od kazne spasli svedoci- beogradski policajci koji su potvrdili da uhapseni nisu pravili nikakve nerede. Ucesnici, drugog motorizovanog pohoda na Dedinje u petak 1. oktobra, koji se takodje zavrsio bezuspesno, jer je ovo naselje bilo bukvalno blokirano policijom, tvrde da su tamo zatekli neke policajce koji cak nisu znali ni imena ulica, a oni cinicniji su cak ustvrdili da nisu znali ni gde se nalaze. To vece je oko Dedinja izbrojano 10 bornih kola, 26 autobusa punih policije i isto toliko vodenih topova.

Uporedo sa jacanjem represije, gradjani u Beogradu uz pomoc pojedinih ne vladinih organizacija pocinju da se samoorganizuju. Formiran je stab za zastitu gradjana zrtava represije. Fondu za humanitarno pravo obratilo se pedeset povredjenih gradjana kao i svedoka batinanja i cak unistavanja imovine od strane policije. Oni su, kako kazu videli kako je policija razbijalal izloge, iventar po lokalima, da bi kasnije za sve optuzivalal gradjane. Spremni su da pod punim imenom i prezimenom o tome i posvedoce pred sudskim i policijskim organima.

Ovdasnja opozicija racuna da ce protestima oslabiti Milosevica a potom ga dotucina evenutalnim izborima. Ako je suditi po poslednjim policijskim intervencijama Milosevic ima drugacije planove: da u ocivanju vlasti ide do kraja, cak i po cenu gradjnskog rata, koga se svi ovde pribojavaju. On bas i nema neki ozbor osim da pokusa silom da sacuva vlast. Pored sve nezadovoljnijeg naroda, opozicje, nad glavom mu je i medjunarodna zajednbica i haska optuzba.

Juce je Gorica Gajevic generalni sekretar SPS i vrlo odan Milosevicev saradnik u visenacionalnoj Kovacici porucila da je delovanje opozicije nastavak agresije NATO-a i da ce se protiv njih povesti borba jednako uspesna kao u toku 78 dana bombardovanja Jugoslavije...

Ako se izuzmu sporadicne izjave pojedinih generala, vojska za sada cuti. Momcilo Perisic bivsi nacelnik generalstaba Vojske Jugoslavije, sada prvi covek pokreta za demokratsku Jugoslaviju, izrazio je uverenje da ce Milosevic pokusati da upotrebu vojsku za gusenje demonstracija u Srbiji. Svoje pojavljivanje na politickoj sceni Srbije Perisic je obrazlozio sprecavanjem zloupotrebe vojske u resavanju nastalihj problema u Jugoslaviji. Bivsi prvi covek jugoslovenske armije inace podrzava proteste i ne iskljucuje mogucnost da se i njegov pokret pridruzi demonstracijamam ako Milosevic uskoro ne podnese ostavku.

Nasilno smenjivanje rezima u Srbiji, a ovdasnji analiticari sve cesce to vide kao jedini nacin raspleta, znacilo bi velike sukobe i zrtve. Ako bi Milosevic odbio i prevremene izbore i pregovore sa opozicijom onda ulica ne gine Srbiji.

Juce, u subotu (2. oktobra) je policija bila nesto blaza prema demonstrantima koji su pokusali da obidju povredjene u Urgentnom centru. Pustila ih je da pobegnu do Trga republike bez prebijanja, ali im nije dozvolila da dodju do urgentnog centra. kordona. Posle mitinga u gradu su ostala brojna policijska vozila i marice koje stoje na svakoj vecoj raskrsnici.

Studenti Beogradskog univerziteta najavljuju obustavu tek zapocete nastave. U Nisu su danas na ulici bili i srednjoskolci. U Gornjem Milanovcu gradjani su sami osnovali svoj parlament. Nezadovoljni sto Savez za promene u njihovom gradu nije nista organizovao, odlucili su da sami protestvuju.

Beogradjani su za sad jedini pod udarom policije. Lider demokratske stranke Zoran Djindjic, inace jedan od celnika Saveza za promene, je najavio da ce u slucaju zabrane mitinga u Beograd pozvati na kolektivan dolazak u Beograd sve gradjane iz srbijanskih gradova koji svako vece protestvuju u organizaciji Saveza za promene. Za sada je mitingaskih briga jedino lisen Srpski pokret obnove koji izlazak na ulicu najavljuje tek ako Milosevic ne pristane na izbore i izborne uslove koje mu bude zajednicki ponudila opozicija.

Snezana Ristanic (AIM)