SOCIJALNA EKSPLOZIJA KUCA NA VRATA

AIM Skopje, 30.09.1999

Makedonija je ovih dana suocena s rastucim nezadovoljstvom radnika koji su ili nezaposleni, ili mesecima bez plata, ili ocekuju da ostanu bez posla zbog najavljenog zatvaranja onih proizvodnih kapaciteta koji godinama nerantabilno posluju. Ova drzava je, potsetimo, odavno preuzela obavezu i MMF-u obecala da ce se osloboditi najvecih gubitassa tako sto ce ih ili prodati ili likvidirati. Mnogi dosadasnji pokusaji i bivse, a i sadasnje vlade su ostali samo na recima,uglavnom, zbog straha od socijalne eksplozije. Donoseni su specijalni Zakoni, posebne odluke, pregovarano je sa vise zainteresovanih partnera iz inostranstva, ali se dalje od pocetka nije mnogo otislo. Nedostajalo je hrabrosti da se donese konacna odluka i da se odlucnije zakoraci u sprovodjenje strukturnih reformi koje su osnovni uslov za dalju finansisku podrsku i za priblizavanje onim evroatlanskim institucijama i asocijacijama za koje u drzavi postoji politicki konsenzus. To su, pre svega, Evropska Unija i NATO .

Koalicija "Za promene" koja je na vlast dosla krajem prosle godine nasledila je vise ekonomskih "vrucih kestena", ali se, utisak je mnogih analiticara i ekonomskih strucnjaka, sa njima nije najbolje snasla. Ne samo zbog toga sto su oni bili "prevruci", vec i zbog toga sto je bila u mnogo cemu veoma restriktivna, sto je dozvolila konfuziju u kompetencijama resornih ministarstava i sto je previse obecavala, pa su, shodno tome, takva bila i ocekivanja gradjana. Njeno kamenje joj se, stoga, sada ''razbija o glavu". Konkretni fakti to najbolje potvrdjuju.

Makedonska ekonomija nije bila nikada gora, moglo se cuti na nedavnoj tribini o makroekonomskoj politici u zemlji ove i iduce godine koju je organizovala Vlada, a na kojoj su prisustvovali brojni ugledni univerzitetski profesori ekonomije i prava, bankari i dokazani privrednici. Dakle, kompetenti ljudi. Konstatovano je, na osnovu njihovih iskustava, saznanja i polugodisnjeg izvestaja Drzavnog Zavoda za Statistiku, da je proizvodnja u junu , bolja od one u maju za 15,9 procenta, ali da ipak realno opala za 9,7 % u poredjenju za istim periodom prosle godine. Negativan trend ima i robna razmena za inostranstvom, manja je za 20,2%. Najgore je stanje u oblasti finansija, zaposljvanja i plata. Ukupni gubitci makedonskih firmi, koji se prenose i gomilaju iz godine u godine, procenjuje se, sada dostizu 2 milijarde DM. Kraj im se nevidi. Samo u prvom polugodju ove 1999 godine su stigli do 322 miliona DM, sto je 75% ukupniog proslogodisnjeg negativnog finansikog bilansa. Razlozi se nalaze u posledicama kosovske krize, ali oni dakako, nisu jedini. Za makedonsku privredu je karakteristicno da krupne gubitke proizvodi, zapravo, mali broj preduzeca. Cak 62% od ukupnih gubitaka su napravila 146 kolektiva, od 33 hiljade, koliko je podnelo polugodisnje izvestaje Zavodu za Platni Promet, nasledniku nekadasnje Sluzbe Drustvenog Knjigovodstva. U preduzecima gubitasa danas radi 133 hiljade ljudi, a ako se zatvore samo oni s najvecim negativnim saldom, ostalo ih je jos 8 od dvanaest, kao i ostali sto ne stvaraju profit, bez sredstava za zivot ce biti 20 hiljada radnika. Broj nezaposlenih u Makedonij danas je jos uvek veci od broja zaposlenih. Nezaposlenih je na primer, na kraju juna bilo 340.513, a zaposlenih 316 hiljada, sto je do sada ovde nezabelezen presedan. Porast nezaposlenosti u odnosu na decembar 1998 godine iznosi, 31,89 posto. Taj trend nije zaustavljen. Naprotiv. Ako se, na primer mesecno zapossljava 3.700 ljudi, bez posla ostaje, kaze direktor Zavoda za Zaposlavanje Makedonije Strahil Arsovski, 600 radnika. I taj odnos ce tek biti u porastu kada se stavi "kljuc u bravama" preduzeca gubitasa, odnosno kada zapocnu reforme drzavne administracije u kojoj sada radi 100.000 ljudi, a 45.000 su visak, potseca Arsovski. Za sest meseci je regrutovano cak 80 hiljada novih radnika bez posla. Rekord je dostignut u martu, kada je samo u jednom mesecu prijavljeno 8.533 novo nezaposlenih. To je iznenadilo i same vlstodrsce koji jos tragaju za odgovorima na pitanja kako je do toga doslo. Najcesce pominjani razlog je, uz kosovsku krizu , jos novostasala generacija srednjoskolaca, te uvodjenje kompjuterizacije u Zavodima za Zaposljavanje koji su, kazu, "doterali u red" evidenciju, na opste zaprepascenje svih. Medju nezaposlenima je, standardno, najvise nekvalifikovane radne snage - 149.588. Zabrinjava medjutim, podatak da raste broj skolovanih ljudi koji se javljaju Zavodima za Zaposljavanje. Posao preko njih danas u Makedoniji traze 11.058 "fakultetlija", 33 magistra i 4 doktora nauka. Podaci govore da je u evidenciju Zavoda uvedeno i 11.650 stecajaca, koji koriste novcanu pomoc drzave i 16.136 radnika koji su proglaseni tehnoloskim viskom. Broj prvih je smanjen u odnosu na raniji obracunski period, (15.210) a broj drugih neznatno povecan (15.122). U ovaj neslavni mozaik valja uklopiti i socijalno ugrozene porodice kojih je sada cetiri hiljade vise evidentiranih nego krajem prosle godine, a ima ih 67 hiljada. Svi ti ljudi su ocajni, ali se ne mogu pohvaliti da su bog zna kako srecni ni oni koji rade. Naime 17% zaposlenih u junu nije primilo plate, a vise od polovine njih zarade prima s vremena na vreme. I to traje ne mesecima, vec godinama. Inace, prosecno ostvarena plata po zaposlenom u zemlji u prvom polugodju ove godine je 9.239 denara, ili oko 300 nemackih maraka.

Sve ovo drzi tenzije u zemlji na veoma visokom nivou. Vlada sve teze kontrolise socijalni mir, a pretnje o strajkovima i njihova realizacija su postali deo makedonske zivotne svakodnevice. Cak sto vise, drzavi preti, upozoravaju analiticari, socijalna eksplozija. Pritisnuta preuzetim obavezama prema MMF i Svetskoj banci Vlada Makedonije je obznanila da je na poslednjoj sednici ove nedelje konacno donela odluku da do kraja godine zatvori gubitase koji su godinama na spisku kao najproblematicniji. Ukoliko se, podvuceno je, ne nadje strateski partner koji je voljan da ih sanira i obezbedi njihovo rentabilno poslovanje. Teret od 320 miliona dolara u budzetu od njihovih gubitaka je prevelik, da bi i dalje bio tolerisan. Pregovori sa MMF-om o novom finansiskom aranzmanu ne mogu poceti dok taj posao ne krene. Prvi na spisku su skopski "Hemteks" i kavadaracki i tetovski metalurgiski giganti "FENI" i "Jugohrom", a zatim slede stipska fabrika tekstila "Makedonka", bitoljska "Pivara" i fabrika za proizvodnju frizidera "Frinko", rudnik "Zletovo" i krivopalanacka tkacnica "Karpos". Vlada je uspela da proda, jedino rafineriju nafte OKTA, a sa spiska su skinuti, zbog toga sto su pregovori sa partnerima iz inostranstva u zavrsnoj fazi, radoviski rudnik "Bucim", skopski "TIPO" i "Frotirka" iz Delceva. Zatvaranje preti i ostalim gubitasima koji do kraja goDine ne namire dugovanja ili ne nadju strateskog partnera.

Najvise eksponirani i najogorceniji su ovih dana zaposleni u FENI-ju, jer su ubedjeni da ga ne treba sada zatvarati kada je cena nikla na svetskoj berzi povoljna (7.355 dolara za ton). Optimizam zasnivaju na elaboratu koji su uradili domaci strucnjaci i koji jasno utvrdjuje da FENI moze uspesno raditi sa cenom 6.300 dolara po toni i obezbedjivati egzistenciju za 900 porodica direktno i jos za 1.500 indirektno. Dugovi FENI-ja se procenjuju na 70 miliona dolara. Zaposleni u njemu obecavaju da ce ih postepno vratiti, a od Vlade traze 3,2 miliona dolara pozajmice kako bi se restartovali pogoni koji miruju od februara. Nadali su se da ce naci strateskog partnera, jer je pregovarano sa vise zainteresovanih, ali kako su se svi razgovori zavrsavali bez rezultata, skloni su misljenju da se njihovim kombinatom i sudbinama manipulira iz politickih, a ne ekonomskih pobuda. Bice da nisu daleko od istine! Sam ministar finansija Boris Stojmenov je jednom prilikom izjavio da se zeli prodaja FENI-ja, a ne samo ulazak inostranog kapitala u njemu. Kamen spoticanja u pregovorima koji su vodjeni samo zadnjih dana sa izraelskom firmom Gideon Sandal je, kazu dobro upuceni, zahtev stranaca da Vlada pruzme sva dugovanja i da garantuje elektricnu energiju sa povlascenim cenama, kada kretanja na berzi nikla budu nepovoljna, sto nije prihvaceno. Za ovaj makedonski gigant su svojevremeno bili zainteresovanie komapnije Samsung, Krup·Tisen, Glenkor, Black See itd., a direktor Agencije za Obnovu i razvoj Vasil Tupurkovski tvrdi da je pronasao partnera iz Britanije koji je uskoro spreman "odresiti kesu". Nazalost, previse je obecanja do sada davao radnicima ovog, a i drugim kolektivima, tako da mu sada gotovo niko ne veruje na reci. Ljudi traze dela i ne zaboravljaju da su u Makedoniji u toku aktivnosti i kampanja za izbor novog predsednika drzave, za sta je Tupurkovski i licno zainteresovan. Jedan je od sest pretsednickih kandidata.

"Hemteks" je hemiska fabrika u Skopju sa 660 zaposlenih, sa 28 miliona maraka gubitaka i sa 54 posto akcija koje poseduje Vlada. U bezizlazu je bezmalo dve godine, a do samo unazad dve nedelje je bila bombasticno najavljivana njena finansiska konsolidacija uz pomoc nemacko-svcajcarskog konzorcija "Klarijant". Sada je odluceno da ce biti likvidirana. Drzava ce preuzeti njene obaveze i radnicima prodati svoje akcije, posto su obecali da imaju snage i znaju kako da restartiraju i da vode proizvodnju. Registrovace potpuno novu firmu i pokusati da vlastiti "brod" otpreme u mirne vode. Prema procenama strucnjaka u Hemteksu ima posla za 380 radnika, tako da ce visak ostati na ulici. Za njih, a i za sve druge "prekobrojne" koji prete strajkovima, Vlada ima na raspolaganju solidarni Fond od 10 miliona dolara koji je dobila od Svetske Banke da bi amortizovala negativne posledice ekonomskih reformi i ubrzala transformaciju makedonske privrede koja se do sada odvijala presporo. Predvidjeno je da svi radnici iz kolektiva gubitasa sa vladinog spiska, koji budu proglaseni tehnoloskim viskom dobiju po 12 prosecnih plata, kako bi mogli da sami pocnu neki biznis. Uradjeni su i programi za njihovu obuku, prekfalifikaciju i drugu vrstu pomoci. Putem raznih donacija iz sveta obezedjena su i sredstva za kreditiranje samozaposljavanja, posebno za razvoj i stimulaciju malih i srednjih preduzeca koji su naznaceni kao bitna karika u razvojnoj politici drzave, i do sada nazalost, podrzavani uglavnom, deklarativno.

Ta se praksa mora napustiti, porucili su Vladi i njenim koalicionim partnerima, na ciji rad imaju mnogo zamerki, ekonomisti i privrednici okupljeni na tribini o makroekonomskoj politici u ovoj i iducoj godini, koju pomenusmo na pocetku teksta. Nema srukturnih reformi sa restriktivnom monetarnom politikom, visokim kamatama i porezima. Savetuju uzdrzavanje od rasprodaje drzavne imovine, malu inflaciju, 5 do 7 procenata, (ona se sada krece oko 3%, a do skora je biljezena deflacija), zatim fleksibilniji devizni kurs, smanjenje stopa poreza i bankarskih kamata, porast domace stednje i investicija.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA