KOSOVO: VLASNISTVO, POLITIKA, PRIVREDA

AIM Pristina, 30. 9. 1999.

Kosovo zivi u starim i sa starim problemima. Zbog toga je mnogo sta neizvesno, a puno toga sto je zapoceto veoma krhko. Otuda valoviti periodi poboljsanja i pogorsanja stanja. Uzroci takvog neravnomernog razvoja su brojni i veoma slozeno isprepleteni. Cesto dosezu do duboke proslosti i svako uproscavanje kojoj su dosta skloni ovde prisutni stranci, najcesce komplikuje situaciju ili stvara iskrivljenu predstavu o tome sta se stvarno dogadja ispod i iznad povrsine zbivanja. Prvi utisak povodom brojnih neadekvatnih procena i mera je da najveci broj stranaca koji su dosli ovde "na privremeni rad" ne znaju bas mnogo o ljudima i problemima ovog podneblja. Otuda lutanja u trazenju najboljih resenja. Verovatno to je objasnjenje za brojne sporosti koje i dalje opterecuju stanje, posebno kada je rec o klasicnom i drugim oblicima kriminala, koji na Kosovu neizbezno dobijaju brojne politicke nijanse.

Medjutim, nema nikakve sumnje da "kosovski stranci" neke stvari znaju ili osecaju daleko bolje nego ovdasnji ljudi. Recimo, pitanje preduzetnistva, novca, svojine. Poznato je da su zapadnjaci veoma osetljivi na pravnu stranu stvari, posebno kada je rec o svojini, nezavisno od toga sta se krije iza pravnog omotaca. Obzirom na veliku komplikovanost problema za njih bi lakse bilo da se pozivaju na nacela legalizma nego da se suoce sa sustinom ili pojedinim njenim aspektima koji su na kraju doveli do sukoba i rata na Kosovu. Medjutim, posto su preuzeli vruci krompir, ovdasnji stranci nece moci uvek da izbegnu neke lavirinte u koje najradije ne bi zalazili.

Politicari i diplomate koji su ovde dosli s iskrenim namerama da nesto urade nalaze se na velikim mukama. Kosovo ne opterecuju samo izukrstano istorijsko nasledje, nego i brojni veoma komplikovani odnosi iz doskorasnje proslosti. U odnosu na sadasnje stanje i stremljenja doskorasnja proslost se ne meri decenijama i godinama, nego mesecima. Pitanje privrede, odnosno razvoja, na primer, refleksivno se vezuje za novac. Medjutim, uraditi ili pokrenuti nesto znacajno u toj oblasti nije samo pitanje novca. Neresivi ili veoma tesko resivi pretstavljaju se problemi sa pravnog stanovista. Kako pokrenuti zdravi pocetak ako nije jasno sta kome pripada, odnosno ako nije reseno pitanje vlasnistva. Rezolucija Saveta Bezbednosti OUN broj 1244 jasno odredjuje da je na Kosovu UNMIK vrhovna vlast, doduse privremena, ali formalno ne ukida suverenitet SR Jugoslavije. Za zdravi pristup brojnim kosovskim problemima neophodno je da se pravno ili na neki drugi nacin jasno razresi dilema da li suverenitet traje i u ovim uslovima ili je privremeno prekinut, sto bi trebalo da bude logicno s obzirom da je ukinut svaki jugoslovenski oblik vrsenja vlasti na Kosovu.

Pod Jugoslavijom sve sto je ponesto vredelo ili moglo da bude neki potencijal, bilo je u drzavnom ili javnom, znaci opet u drzavnom vlasnistvu. U proteklih desetak godina, srpska vlast je sve kosovske vrednosti I potencijale nasilno, odnosno protivpravno podrzavila ili integrisala u javnim korporacijama cije su centrale bile po Srbiji. Ako se podje od priznavanja tog protivpravno uspostavljenog stanja, ispalo bi da Kosovo kao posebna zajednica nije vlasnik nicega sto je izgradjeno u proslosti iznad i ispod povrsine zemlje kao ni njenih prirodnih bogatstava. Da je moglo lisilo bi se i vazduha.

Pred UNMIK-om svi ovi problemi postavljaju se i kao goruca prakticna pitanja. Kako pokrenuti privredu, posebno velike sisteme kao elektroprivredu, telekomunikacije, Trepcu, u nekim znacajnim aspektima i poljoprivredu bez kojih je tesko zamisliti ni pocetne korake zdrave normalizacije, ako se na neki nacin ne resi sustinsko pitanje prava upravljanja i raspolaganja dobrima i svim privrednim aktivnostima. Ne manji problem predstavljaju fiskalni sistem, oporezivanje i ubiranje dazbina. To nije moguce bez uspostavljanja platnog prometa i svih oblika normalne cirkulacije novca, ukljucujuci i bankarski sistem. U sadasnjim uslovima svi ovi mehanizmi ne mogu da funkcionisu drugacije nego kao kosovski, dakle izdvojeni u potpunosti od Beograda. Jednom uspostavljeni kao samostalni, a imajuci u vidu i ukupnost politickih procesa na Kosovu i opste raspolozenje Albanaca, ovi sistemi tesko ce moci da se ponovo uklope u siri jugoslovenski.

Pored ostalog, i zbog toga UNMIK je odugovlacio sa zahtevima usluznih organizacija za ubiranje usluga od gradjana. Postavice se pitanje vlasnistva i prava raspolaganja tim novcem, naravno i njegove normalne cirkulacije, a ako toga nema, onda opasnosti od raznih oblika pronevera i kriminala koji su moguci sa tako velikim svotama novca u dzepovima ili torbama. UNMIK ne zabranjuje pokretanje velikih sistema, osim Trepce, odnosno dozvoljava bivsim i novim radnicima da rade u njima, ali zateze sa njihovim statusom i sa nekim drugim prakticnim stvarima. Zbog toga ona ne mogu da obezbede plate, ne mogu da planiraju i, sto je najznacajnije, ne mogu da ulaze u bilo kakve aranzmane sa stranim donatorima i investitorima.

Ima strucnjaka koji podozrevaju da se na ovaj nacin daju Beogradu mogucnosti da nastavi sa prodajom, u obliku akcija, kosovskih prirodnih i drugih resursa. Ranije je bio prodat i kosovski deo Telekoma, a na Kosovu nikada nista nije bilo ulozeno. Ovde se mnogo govorilo o nekoj grckoj korporaciji koja je pre koju godinu investirala ili kupila nesto u Trepci ili deo Trepce u visini od oko 650 miliona dolara. Medjutim, Trepca odavno jedva zivotari, a od pre desetak godina je u potpunoj paralizi. Odskora se govori o francuskom biznismenu koji je negde vani kupio 20 odsto akcija koje se doticu i vlasnistva nad Trepcom. Taj biznismen je navodno bio u Trepci i u Mitrovici razgovarao u francuskoj komandi KFOR-a, pod cijom kontrolom je ovaj region. Tokom leta, ovde se govorilo kako je Grcka od Francuske trazila da stiti njene interese u Trepci. Pored manipulacije tudjim bogatsvom ovde se to tumacilo i kao deo saradnje sa beogradskim rezimom u cilju olaksavanja njegovih problema i osujecivanja ili otezavanja realizacije albanskih aspiracija.

Treba reci da je Trepca u Mitrovici i sirem regionu, koji je trenutno pod kontrolom Srba, odnosno beogradskog rezima i da formalno u vojnom smislu ceo ovaj region je zona kontrole francuske komande KFOR-a. Istine i\ili poluistine oko Trepce u inostranstvu, a koje se ovde ne mogu potvrditi dodatno zaostravaju i produbljuju sumnje u pogledu stvarnih motiva, kako se ovde kaze, razlicitog ponasanja francuskih trupa prema Srbima i Albancima u tom regionu. Po Kosovu, ukljucujuci i medije, prenose se informacije koje navode na razmisljanje da su neki francuski krugovi i mediji u ne bas dobrim namerama veoma navijacki angazovani u prilog jednog od ostro suprotstavljenih politickih polova u albanskom pokretu.

Fehim REXHEPI