TURSKA ZAJEDNICA U RASKORAKU

AIM JUNIOR

AIM Pristina, 29. 9. 1999.

Posleratni period na Kosovu proizveo je i mnoge nedoumice za sve gradjane ovog regiona, a posebno za male zajednice koje u njemu zive. Etnickih Turaka po poslednjem popisu ima 12 hiljada, sto se tesko moze pokazati i tacnim. Vec poslednjih 20 godina ovaj broj je na svim popisima bio isti, sto ne iskljucuje i da se sa brojem Turaka na Kosovu iz raznih razloga manipulisalo. Ispada da nije bilo ni nataliteta niti mortaliteta, niti migracija. Prema pretpostavkama samih Turaka na Kosovu zivi preko 40 hiljada pripadnika ove zajednice. Broj onih koji se sluze turskim jezikom premasuje 200 hiljada osoba.

Turska zajednica je svoj najveci prosperitet dozivela u bivsem socijalistickom drustvu. Od 1951. godine Turci su priznati kao narod, kada pocinje da dozivljava intelektualni, ali i institucionalni razvoj. Do pre intervencije NATO na Jugoslaviju, Turci su se skolovali na svom maternjem jeziku u osnovnim, srednjim skolama, dok je na Univerzitetu u Pristini postojala i katedra za orijentalistiku koja je poslednjih godina prerasla u katedru za turkologiju. Iako sa mesec dana kasnjenja, svi ucenici koji nastavu pohadjaju na turskom jeziku i u osnovnim i u srednjim skolama seli su u skolske klupe. Neizvesno je jos da li ce i kada zapoceti nastava na katedri za turkologiju, za koju se pretpostavlja da ce imati prethodni status, odnosno na kojoj ce se studirati orijentalistika.

Cini se da je aktuelni najveci problem medija na turskom jeziku. Na Radio Pristini 28.jula zapocelo je emitovanje programa na sva tri jezika - albanskom, srpskom i turskom. Na ova dva poslednja dnevno se priprema sat vremena programa. Programska shema je takva da se kroz svakodnevni program daju i najosnovnije informacije, ne samo sa ovog prostora, regiona i sveta, vec I sve one koje se ticu lokalnih zajednica, u ovom slucaju turske. Medjutim, jos uvek nije poceo da se stampa jedini list na turskom jeziku "TAN", koji je izlazio do pre intervencije NATO, cija je redakcija dobila tek Anex u Medija kuci "RILINDJA" u kojoj ce biti smestene sve redakcije stampanih i elektronskih medija. Posebno razocarenje za pripadnike turske zajednice predstavlja najava da se na novopostavljenoj Radio TV Kosova nece emitovati program na turskom jeziku. Na Konferenciji za stampu koju je odrzao novi direktor ove medijske kuce Richard Dill, je obavestio da ce se u programu ove TV voditi racuna da se informisu i pripadnici turske zajednice, da je obezbedjena jedna osoba - novinar (koja ima tursko poreklo) i da ce se pripremati jedan prilog tokom dana koji se tice problematike Turaka na Kosovu. Primedbe da novinari koji preko 20 godina na Kosovu postoje, i to upravo oni koji poznaju TV tehniku, nisu uvazeni.

Stav je da se za sada priprema program iskljucivo na albanskom i srpskom jeziku. Tesko je da takvu situaciju moze da promeni clan Tranzicionog veca Kosova, kojim predsedava Bernar Kusner, Turcin Sezair Saipi. I ne samo oko upotpunjavanja medijske slike na ovom prostoru.

U politickom zivotu Kosova tursku zajednicu predstavljale su dve partije - Turska demokratska stranka I Turska narodna partija. Jedna je bila bliska bivsem srpskom rezimu na Kosovu, a druga politickim partijama Albanaca, i u tom kontekstu je ucestvovala na njihovim izborima i imala mesto u Parlamentu kosovskih Albanaca. Tesko je, medjutim, proceniti koja je od ovih partija bila pravi predstavnik turske zajednice, jer su obe, cini se, bile marginalne u dostojnom predstavljanju i zastupanju interesa svojih sunarodnika. U politickim zavrzlamama koje su trajale svih ovih godina, u jednom politickom vakuumu, turska zajednica niti je imala mesto koje joj je navodno garantovano, niti je mogla da utice na politicka desavanja na Kosovu. Cinjenica da su Turci na Kosovu najcesce bili decenijama iskoriscavani od strane rezima moze se uporediti i sa aktuelnim polozajem Roma. Oni su kao potpuno nepoliticka enticka grupa bili tokom intervencije NATO iskorisceni za vrsenje raznoraznih nedela od strane srpskih oruzanih snaga. Rezultat ovoga - njih na Kosovu gotovo da vise i nema.

Turci su u poslednjih godinu dana imali svog politickog predstavnika u srpskom Privremenom vecu Kosova kojim je predsedavao Zoran Andjelkovic. Ali, stalno se od strane raznih pojedinaca insistiralo da on ne predstavlja sve Turke. Zloupotrebe malih zajednica uopste u regionu uvek je za posledicu imalo izazivanje I nezadovoljstva - kod jednih ili drugih. Iako su i jedni I drugi u vreme svoje vlasti itekako racunali na njih. Otuda i nesrazmera poslednjih rezultata popisa i realne situacije, odnosno odbijanje medjunarodnih civilnih upravnika u raznim sektorima zivota da pokrenu i program na turskom jeziku, ravnodusnost kada je u pitanju ponovno pokretanje lista TAN ili, pak, neizvesnost da li ce na Univerzitetu u Pristini ponovo sticati visoko obrazovanje mladi Turci. Multietnicko Kosovo na cemu insistira medjunarodna zajednica, ipak, ne cine samo pripadnici Albanaca i Srba, vec i Turci, Bosnjaci i Romi. Ipak, se cini da u svojim vladama insistiraju da multietnicko Kosovo zavisi od ostanka i involviranja pripadnika srpske nacionalnosti u javni i institucionalni zivot Kosova.

Zbog toga, kako vreme prolazi, sve se cesce postavlja medju samim Turcima pitanje - ostati ili otici zauvek.

AIM Pristina

Erol SILEK