BARIKADE U GLAVAMA

AIM Pristina, 29.9.1999.

Do pre nekoliko meseci, Gracanica je bila poznata po manastiru koji su decenijama posecivale razne ekskurzije i pojedinci. Danas je put Pristina - Gnjilane, a mora se proci kroz Gracanicu, blokiran gomilom starih automobilskih guma. Tek po kojem vozilu medjunarodnih organizacija bude dozvoljeno da prodje. Na barikadama se nalaze seljaci Srbi koji vec nekoliko nedelja osmatraju ispijajuci pivo ispred lokalne prodavnice.

Oni kazu da su "prva linija odbrane Gracanice" koju vise ne smatraju samo predgradjem Pristine, vec i centrom male "srpske enklave" koju sacinjava i oko 30 hiljada stanovnika iz okolnih desetak sela. Ovo je slika ocaja i beznadja kosovskih Srba koncentrisanih u ovom delu Kosova koji su se odlucili na samoizolaciju zbog, kako sami kazu, straha od radikalnih Albanaca iz njihovog okruzenja.

Cetvorica mestana ovog sela nestala su od dolaska mirovnih snaga KFOR-a, a o njihovoj sudbini za sada se nista ne zna. Mnogi Gracanicani su otisli put Srbije, a tek simbolican broj se vratio. Zvanicnici UNMIK-a, ali i KFOR-a ipak tvrde da je nivo nasilja u opadanju.

Medjutim, nije samo strah razlog odlaska Srba. Danas gotovo niko od mestana Gracanice, koji su uglavnom bili zaposleni u drzavnim preduzecima vise nema posao. Samo malobrojna grupa zdravstvenih radnika radi u lokalnoj zdravstvenoj ambulanti koja je silom prilika prerasla u improvizovani zdravstveni centar. No, i oni se suocavaju sa problemom. Lekova nema u dovoljnim kolicinama, a posebno ne onih za specificne bolesti. Malobrojne kolicine obezbedjuju se uz saradnju sa UNHCR-om ili, pak, medjunarodnim Crvenim krstom, ali to se moze svesti pod "minimalno". Oni koji ne rade, provode "slobodno" vreme u kafanama kojih u ovom delu ima sasvim dovoljno ili, pak, idu sa skupa na skup koje organizuju aktivisti Socijalisticke partije Srbije, koja je vrlo uticajna u svim delovima Kosova gde su koncentrisani Srbi - pa i ovde. Iako je tesko govoriti o pravim razlozima, ne iskljucuje se da je osnovni vezan za njihove finasije. Za sada socijalisti su jedini "izvor" koji im obezbedjuju neke minimalne "plate" a koje dobijaju ilegalnim kanalima iz drzavne kase Srbije. Kako je vise puta najavljivano, ovakve plate obezbedjene su do kraja decembra. A sta posle toga?!

Ipak, mnogi Srbi u Gracanici jos uvek slusaju radio programe RTS ili citaju "Politiku". U Gracanici, a i ostalim delovima gde su koncentrisani Srbi ona se deli besplatno. Otuda i njihovo neprihvatanje cinjenicnog stanja na Kosovu. Misle da je ono "privremeno".

"Videces prijatelju, kad general Pavkovic udje sas nasu vojsku i miliciju posle 19. septembra, (krajnji rok za demilitarizaciju OVK), ima da se odma razbegnu Siptari. Sas treci sprat ima da skacu". Ovo je deo razgovora dvojice prijatelja u jednoj kafani u Gracanici. No, prodje 19. septembar "zacudo" od "velikih obecanja" koje plasira RTS - nista.

Mozda ce neko reci da je barikade u glavama ovih srpskih seljaka teze ukloniti nego one na putu. Medjutim, s druge strane Gracanicani za sopstveni polozaj i svojih sunarodnika optuzuju i medjunarodnu civilnu administraciju. Oni tvrde da se nemo posmatra diskriminacija koja je zapocela dolaskom KFOR-a i povratkom Albanaca na Kosovo. Tako je, na primer, gradski saobracaj prema Gracanici ukinut, jer vozaci Albanci ne zele da voze Srbe. Iz istog razloga ne funkcionisu ni druge komunalne sluzbe. Telefonske linije su potpuno pokidane, a snabdevanje prodavnica raznom robom potpuno je prekinuto. Kao i bilo kakvi poslovni kontakti sa Albancima u okruzenju.

Zima je na pragu. Ogrev je tesko obezbediti jer seljaci ne smeju u sumu. Poslednji put se usudio da ode njihov sugradjanin Milivoje Popovic, koji je kidnapovan. Struja je slabog napona da ponekad ne moze da pokrene ni motor obicnog kasetofona.

Prakticno, jedine veze sa svetom odrzavaju se u konaku Manastira Gracanica, gde se svakodnevno vode "zivi" sastanci i razgovori sa predstavnciima UNMIK-a i KFOR-a. Njih organizuju clanovi Crkveno-narodnog sabora: episkop rasko-prizrenski Artemije i monasi u saradnji sa predsednikom Srpskog pokreta otpora i clanom Tranzicionog veca Kosova Momcilom Trajkovicem, koji, uzgred budi receno, cine drugu politicku struju u Gracanici. Oni nemaju vecu podrsku mestana - zbog njihovih opozicionih stavova prema vlastima u Srbiji, medjutim njihovi kontakti sa medjunarodnom civilnom i vojnom administracijom su redovni. Oni smatraju da se takvim odnosom mogu razresiti, ako ne neka globalna pitanja, onda sigurno lokalni problemi od velikog znacaja za zivot Srba i van Gracanice.

Razapeti izmedju razlicitih struja, nasilja u okruzenju i materijalne neizvesnosti, Gracanicani su uradili jedino sto su znali. Postavili su barikade, i pokusali da privuku paznju na sebe i svoj problem. Postavili su barikade, koje ce kad-tad morati da povuku. Pitanje je samo kada ce se osloboditi barikada u njihovim glavama?!

AIM Pristina

Milan Jokic