Only fools and horses

Slovenija i Austrija

Spor izmedju Beca i Ljubljane oko porekla konja s Krasa dobija, konacno, i globalnu dimenziju - o pravu koriscenja imena lipicenera odlucivace Svetska trgovacka organizacija.

Ljubljana, 28.09.1999

Drnovsekov kabinet je januara prosle godine na posebnoj sednici prihvatio predlog dr Stojana Pretnara, direktora slovenackog Ureda za standardizaciju, usvojivsi uredbu o geografskom belegu konja lipicanera. Zakljucak je prosledjen na aminovanje Svetske trgovacke organizacije (WTO), koja bi o njemu trebalo da da poslednju rec sredinom narednog meseca; ukoliko se notifikuje zahtev sluzbene Ljubljane - za sta postoje bar neke sanse - austrijski i italijanski odgajivaci lipicanera vise ne bi smeli svoja grla da nazivaju istim imenom bez posebne dozvole i ziga (slovo ôLö i znak lipovog lista) izdatih od strane konjusnice u Lipici - posto bi to bila prevara potrosaca! Ukoliko WTO podrzi zamisao slovenacke strane, ubuduce bi Slovenija ekskluzivno vodila sve rodovnike konja lipicanera.

Zato nije nista neobicno sto je bas ovih dana sukob izmedju Austrije i Slovenije dobio na ubrzanju. Reklo bi se i da je proslogodisnjoj izjavi slovenackog ministra inostranih poslova Borisa Frleca (da je pitanje lipicanera ôstrucni, a ne medjudrzavani problemö) u medjuvremenu istekao rok trajanja. Vodeci listovi u Austriji ponovo nasiroko pisu kako ôjuzna suseda uzurpira austrijsko kulturno i prirodno blagoö posto u vreme kada su u Lipici odgojeni prvi lipicaneri ôSlovenije nije ni biloö. Nije se stalo na recima; Austrija, u kojoj se zahuktava predizborna kampanja, uspela je od ostalih clanica EU da isposluje dogovor, prema kome ce pred raljama WTO-a austrijske interese (da bude priznata kao maticna drzava pasmine lipicanera) stititi Komisija EU. Da je spor uveliko presao granice komsijskih carki dokazuje i pismo iz Brisela, adresirano na slovenacku vladu, u kome se kaze da je Slovenija registracijom lipicanera pri WTO ôprekrsila sporazum o pridruzenom clanstvu Evropskoj Unijiö, posto je ogranicila slobodnu trgovinu konjima.

Istorijat

Natezanja oko prava na lipicanere pocelo je prosle godine, u trenutku kada je u Briselu otvorena rasprava hoce li pravo na domicil, odnosno izvor ovih konja pripasti Italiji ili Austriji... Stvari su se dodatno zapetljale zbog namera Austrije da tokom integracije sa Evropskom Unijom obezbedi status drzave porekla lipicanera. Sto, mozda, ne bi bilo tako cudno da lipicaneri - o cemu svedoci njihovo ime - ne poticu iz mestasca Lipica, u Sloveniji. Ni to nije sve - konjusnica u Lipici je jos davne 1580. godine registrovana kao maticna kuca lipicanera.

Slovenija je smatrala da je sve to dovoljan razlog da njena nadlezna ministarstva protestvuju u Briselu, upozore evropske organe na slovenacko poreklo lipicanera i zatraze da se stopiraju sve radnje u vezi sa lipicanerima - sve dok i Slovenija ne postane ravnopravan partner u Evropskoj Uniji. Najzad, odredjivanje zemlje porekla nije ni malo nevazno, posto drzavi-nosiocu donosi posebne privilegije i pravo na izdasnu finansijsku pomoc Evropske Unije. Afera oko lipicanera i austrijskih te italijanskih apetita izazvala je sirom Slovenije talas javnih protesta, a u okviru slovenackog PEN-a osnovano je i Drustvo prijatelja Lipice. Sto nije sprecilo Austriju i Italiju da 31. decembra 1998. godine (medjusobno) okoncaju spor ko ce voditi knjige uzgoja; potpisan je poseban bilateralan sporazum, prema kome spise ubuduce vodi Austrija. Sto se sluzbene Ljubljane tice, nju niko nista nije ni pitao. Razlog? Nije punopravan clan Evropske Unije. U svemu tome nema ni najmanje sumnje da je pocetak spora skrivila Austrija, koja je, delimicno radi propisa Unije, a delimicno zbog zastite ôSpanske skole jahanjaö pocela da svojata pasmu koja ne pripada samo Sloveniji (kao prapostojbini lipicanera) nego celokupnom evropskom kulturnom nasledju.

Inovativna zastita

Slovenacka uredba o zastiti geografskog izvora lipicanera oslanja se na

1. clan Sporazuma o trgovinskim vidicima prava na intelektualno vlasnistvo WTO-a; time bi ime ôlipicanerö bilo rezervisano samo za autohtonu, plemenitu pasmu, poreklom iz Lipice. Za navedenu vrstu zastite nije vazan samo cin odbrane blaga, nego i ôugledö robe koja se stiti. Bio je to, zapravo, lukav manevar Slovenije kao odgovor na dogovor Austrije i Italije kojim su ignorisani zahtevi vlade Janeza Drnovseka, a prema kome je zvanicni Bec stekao iskljucivo pravo na vodjenje rodovnika lipicanera. Uostalom, Sloveniji nista drugo nije ni preostalo, sve dok je Brisel ne priznaje za ravnopravnog partnera.

Uredba o lipicanerima predstavlja svojevrsnu inovaciju; Slovenija je prva drzava koja se odlucila za takav potez. ôGeografsko odredjenjeö jeste siri pojam od ôizvora porekla robeö i predvidjeno je u Sporazumu o trgovinskim vidicima intelektualnog vlasnistva (TRIPs) iz 1996. godine. Ako cemo o hijerarhiji, to je svakako najvisi pravni akt koji obavezuje sve clanice WTO, a time i sve clanice EvropskeUnije.

O slovenackom podnesku raspavljace odbor WTO 11. i 18. oktobra ove godine. Ukoliko bi savet TRIPs-a potvrdio slovenacko pravo, to bi oznacilo pocetak novih glavobolja za austrijske uzgajivace lipicanera, koji ne mogu tek tako da otkupe licencu za koriscenje imena ôlipicanerö. Iz Austrije se vec cuju posprdni komentari na racun slovenackog zahteva; austrijski strucnjaci slovenacki poduhvat smatraju smesnim i tvrde da bi to bilo isto kao kada bi Svajcarska registrovala ime ôbernardinacö i rezervisala ga samo za pse koji se odgajaju u dolini San Bernard (u Svajcarskoj). Argument je sasvim na mestu; problem je, medjutim, sto je razum u slucajevima svojatanja imena proizvoda (pa cak i drzava) odavno isteran iz okvira u kome se odvija sadasnji slovenacko - austrijski konjski dijalog.

Ako cemo pravo, nije nista manje nelogican ni potez Austrije, koja u potpunosti ignorise Sloveniju ôu svojoj zastiti sopstvenog kulturnog nasledjaö i prisvaja konja cija je domovina vec osamdeset godina izvan granica Austrije. Da groteska bude potpuna, sve to se desava u pozadini uzajamnih hvalospeva i zaklinjanja politicara obe drzave da su komsijski odnosi dobri, nikad bolji. Sizofrenost polozaja u kome su se nasle Austrija i Slovenija pokazuje i odziv slovenacke strane; uprkos naporu da kod WTO-a registruju ôtrade markö lipicanera, slovenacki predstavnici ponavljaju da je to bio nametnut potez i da je njihov cilj postizanje nekakvog dogovora, prema kome bi sve organizacije odgajivaca lipicanera imale jednako pravo na vodjenje rodovnika.

Kompromis je, dakle, jos uvek moguc. A ako do njega ne dodje, rivale ceka dugotrajan postupak arbitraze, koji sasvim sigurno nece biti po volji ni za ôfoolsö, niti ôhorsesö.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)