Izbori kao pocetak zavrsnice

Opozicija u Srbiji

AIM, PODOGRICA, 29. 9. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Posto Srbi ocito nisu uspeli da se dogovore ko bi mogao da bude domaci Havel, ceski predsednik je odlucio da se licno angazuje i u srpskoj stvari. Nedavna audijencija kod Vaclava Havela izgleda da je pomogla i Zoranu Djindjicu, predsedniku Demokratske stranke, a i Vuku Draskovicu, lideru SPO, da malo razbistre glave. Posmatrano iz Praga, dve vodece politicke organizacije u opoziciji, SPO i DS kao da nemaju ozbiljnih problema u komunikaciji, ili bar ne bi trebalo da ih imaju ubuduce.

Naime, ono sto Draskovic nikako nije mogao da izusti u Beogradu, saopstio je, 28. septembra, u glavnom gradu Ceske Republike. Prema njegovim recima, javnost i opozicija treba da traze odlazak Milosevica, iako to ne treba da bude nuzan preduslov za izlazak na izbore. U to ime, rekao je, racuna na Demokratsku stranku, koju vrlo postuje. Draskovic je uveren da bi uz SPO i DS bila dovoljna jos samo jedna uticajna opoziciona partija, ili blok pa da Milosevic bude prinudjen da ode.

Gotovo simultano Djindjic je razmisljao na slicnu temu u intervjuu "Frankfurter algemajne cajtungu." Lider demokrata je rekao da je priblizavanje stavovima SPO, koji zahteva nove izbore, a ne ostavku predsednika SRJ Slobodana Miloseviuca i osnivanje prelazne vlade, moguce kako bi se stvorio sto je moguce siri o pozicioni front u Srbiji.

Da li ce lideri vodecih opozicionih stranaka zaista postici kompromis, bice jasno vec za svojevrsnim okruglim stolom o izbornim uslovima. U cetvrtak, 3O. septembra, sve relevantne partije opozicije trebalo bi u da se okupe u sedistu Demokratskog centra, koji predvodi profesor Dragoljub Micunovic i da se dogovore o zajednickim zahtevima za eventualno sazivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Dolazak na ovaj sastanak pored brojnih manjih, ali uticajnih stranaka, poput Koalicije "Vojvodina", DZVM, Lige so cijaldemokrta Vojvodine, Nove demokratija, Demokratske alternative potvrdile su i vodece stranke opozicije. Najpre, SPO, clanice Saveza za promene medju kojima DS, GSS, Socijaldemokratija, zatim Demokratska stranka Srbije i druge.

Predstavnici svih stranaka su se slozili da glavna tema razgovora budu prevremeni izbori i ravnopravni izborni uslovi, kaze Micunovic. On je izrazio nadu da ce taj sastanak pokrenuti dijalog kojim ce se doci do resenja i strategije za izlazak iz krize. Dr Vojislav Kostunica, cije su demokrate od prvog dana insistirale na prevremenom izlasku pred birace, kao jedinom pravom razracunavanju s pogubnim rezimom, smatra da ce na okruglom stolu stvari krenuti s mrtve tacke. On je uveren da ce doci do dogovora opozicije o minimalnim demokratskim uslovima za prevremene izbore.

Jedan od pocetnih uspeha pomenutog sastanka opozicije mogao bi da bude i to sto ce se predstsavnici SPO i DS naci za istim stolom. Pokazalo se naime, da Djindjic i lideri okupljeni u SZP nisu bas idealni animatori naroda na trgovima i ulicama. Ima misljenja da je "manjak" kriticnog broja gradjana na protestima ne samo posledica izgubljenog poverenja, vec i izostanka Vuka Draskovica i njegovih pristalica.

Uostalom, nedovoljno setaca primoralo je prve ljude SZP, pre svega lidera DS da revidira politicke stavove u smislu da se s ulica nece otici dok se Milosevicu ne vide ledja. Razocaran malim odzivom gradjana drugog danan protesta Zoran Djindjic je cak nagovestio mogucnost obustavljanja mitinga, ali je ubrzo svoj stav sveo na realnu politicku meru. Ocenjujuci da prestanak krize nece biti brz, predsednik DS je izjavio da " opozicija moze biti sigurna da ce dobiti fer izbore``, ali sobziorom da zna da Milosevic nikada nece prihvatiti izborni poraz i konstituisanje parlamenta u kojem preovladjuje opozicija, mogli bi i izbori da budu pocetak zavrsnice.

Na drugoj strani, ni Vuku Draskovicu nije lako da skrstenih ruku sedi u "institucijama sistema" i da slusa sve jaci zvuk pistaljki i ispod svog prozora. Realno, lider SPO je je po svemu sudeci shvatio da se mora odluciti kom carstvu ce se prikloniti. Draskovicev odlazak kod Havela je u poslednje vreme prvi jasaniji izraz njegovog politickog opredeljenja. Ovom posetom on se preoprucio zapadu kao politicar koji je spreman da ozbiljno radi na konacnom odlasku Milosevica, a predsednik Ceske bi, kao uticajan u tom delu sveta, trebalo da mu da reference. Osim toga, prva javna pohvala demokrata je pruzanje ruke ka mogucem dogovoru makar o zajednickom nastupu prema rezimu.

U svakom slucaju, stranke opozicije za okruglim stolom mogu da se dogovore o kljucnoj politickoj stvari -da li su za prevremene izbore, na svim nivoima i kada. Ukoliko se sporazumeju o ovome, lakse ce otvoriti put za razgovor o izbornim uslovima, pa eventualno i o konstituisanju prelazne vlade, koju bi predvodio Dragoslav Avramovic, bivsi guverner NBJ. Kada je rec o uslovima za izlazak pred birace ne bi trebalo da bude sporno nekoliko stvari: slobodni mediji, medjunarodna verifikacija rezultata i novi izborni zakon. Ovaj poslednji uslov, medjutim, mogao bi da bude predmet ozbiljnije rasprave, pa i eventualnog sporenja. Sve opozicione stranke su se vec preliminarno izjasnile za proporcionalni izborni sistem, ali u broju izbornih jedinica ne postoji saglasnost. Dok SPO smatra da vise od 30 izbornih jedinica ni sada nije smetnja, DSS, kao manja stranka je sklona da cela Srbije bude jedna izborna jedinica. Druge stranke licitiraju najvise do broja devet.

Na predstojecem sastanku moralo bi da bude usaglaseno i kako ce biraci s Kosova, i Srbi i Albanci, biti predstavljeni u parlamentu: da li izbori za Republicku skupstinu treba da se odrze istvovremeno i u ovoj Pokrajini, ili u parlamentu moze biti ostavljen odredjen broj mesta za poslanike s Kosova.

U ovom trenutku izgleda da odlazak Milosevica cak ni za demokrate i njima bliske stranke, ne mora da bude neophodan uslov za izlazak na glasanje. Medjutim, stranke ce verovatno raspravljati o tome da li politicari iz vrha vlasti kojima je Evropska unija zatvori la vrata za svaku komunikaciju mogu da se nadju na izbornim listama. Osim toga, nije iskljuceno da u dogovor o zajednickom nastupu bude uvrscena i klauzula o zabrani koalicije sa strankama sadasnje vladajuce koalicije: SPS, JUL, SRS. To bi takodje mogla da bude tema posebne rasprave, jer cak i najtvrdji opozicionari ne iskljucuju mogucnost da socijalisti posle izbora omeksaju lice, naravno silom prilika. Utoliko nisu svi skloni da ih po zatvaranju birackih kutija unapred odbace kao eventualne partnere.

Krajnji ishod eventualnog dogovora opozicionih stranka o izbornim uslovima -sto zbog dosadasnjeg iskustva treba iscekivati bez preteranog optimizma- mogao bi da bude ozbiljan pritisak na rezim, pa i na Slobodana Milosevca licno. Dok ceka da ga uskoro poseti i Milo Djukanovic, crnogorski predsednik, Havel je Draskovicu, svom kolegi bar po peru, saopstio da iako"nisam prijatelj politickih dogadjanja na ulici, ali postoje odredjene istorijske situacije u kojima se ne moze drugacije. Nerado bih bio savetodavac S rbiji. Ipak, na osnovu ovoga sto znam cini mi se da bi za demokratizaciju Srbije bila najuspesnija kombinacija nekoliko metoda." Po njegovom misljenju, najbolje resenje je "pritisak javnosti koji bi vodio ka stvaranju prelazne vlade, koja bi opet, sa svoje strane bila garant zaista slobodnih demokratskih izbora." Ako se vodeci lideri opozicije na predstojecem samitu u Beogradu o necemu i dogovore ispasce da je Vaclav Havel" cudo od coveka"! Iako nije Havel "iz naseg sokaka", gradjani Srbije bi tada morali da mu upute pismo zahvalnosti, jer bi konacno mogli necemu i da se ponadaju.

Vesna Vujic (AIM)