Losa reklama?

Papa u Sloveniji

Poseta Jovana Pavla Drugog Sloveniji zavrsena je beatifikacijom prvog slovenackog sveca; suprotno ocekivanjima, posledica procesije bila je anti-promocija u stranim medijima.

Ljubljana, 24.09.1999

Drugo gostovanje pape Janeza Pavla II u Sloveniji proslo je bez incidenata i po vec ustaljenom voznom redu. Centralni dogadjaj posete bilo je proglasenje Antona Martina Slomska, slovenackog preporoditelja (umro je 1862. godine) za sveca, odnosno - "blazenog".

Hepening je za ovdasnje katolike znacajan i zato sto je to prvi slovenacki svetac, uopste.

Otisao sa dugom

Papa je stigao avionom, na ljubljanski aerodrom Brnik. Vreme ga je dobro posluzilo. Kisa je prestala tik pred pocetak centralne proslave na Betnavskoj poljani kod Maribora (prilikom posete Bila Clintona je, na primer, neprekidno pljustalo) dok se po zavrsetku mise prikazala cak i duga. Hodocasnici su vec na osnovu toga bili skloni da zakljuce kako je to samo jedan od dokaza da papa ima dobre veze "tamo gore".

Papa je, naravno, odrzao i govor, tokom koga je naglasio vrednost tolerancije, ekumenizma i prozimanja razlicitih kultura, a kao primer naveo je Slomska. Pomenuo je i neke druge kandidate za beatifikaciju, medju kojima je najozbiljniji pretendent za sveca Friderik Baraga, Slovenac koji je u proslom veku sirio veru, radeci kao misionar u Africi.

Usledilo je mnostvo prigodnih govora, koji su, odreda, bili usaglaseni sa svecanim trenutkom. Domacin, mariborski biskup Kramberger nije zaboravio da podvuce kako je upravo Vatikan prvi priznao nezavisnu Sloveniju, a predsednik drzave (i poslednji sef slovenackih komunista u "onom rezimu") Milan Kucan ocenio je susret sa papom kao "veliki dogadjaj, ne samo za katolike u Sloveniji nego za sve Slovence". Glavnu priredbu u Mariboru pratilo je oko 200.000 vernika, medju kojima je bilo 800 svestenika, 800 svestenica, 2.000 skauta (mladi izvidjaci) i - 1.500 invalida. Papa, naravno, nije otisao kuci bez prigodnih darova - prvi poklon bila je zgodna mesingana kutija u obliku grckog krsta, u koju su smestene tri Slomskove knjige i jedna medalja. Oblik kovcezica (grcki krst) simbolizuje Slomskov pionirski rad na "ekumenskom nastojanju za jedinstvo sa pravoslavnom Crkvom".

Svecanost su donekle pokvarila dva zapleta; prvi tehnicke, a drugi politicke prirode. Tribine, koje su na zahtev organizatora podeljene u deset "sektora", za neke od posetioca su naprasno postale deset krugova pakla. Kako slobodna cirkulacija i prelazenje iz jedne "ograde" u drugu nije bilo moguce, u prvim redovima su, zaista udobno, sedeli pripadnici VIP klase dok su se tik iza njih pa sve do praznih poslednjih redova guzvali pripadnici obicnog stada. Nije cudo sto je dozivljaj posete iz ta dva miljea, bar prema svedocenjima ucesnika, potpuno razlicit.

Drugi zaplet (onaj politicki) skrivio je slovenacki nadbiskup Franc Rode, koji je neposredno pre posete u vatikanskom listu Oservatorie Romano objavio poduzi clanak o otvorenim problemima izmedju sluzbene Ljubljane i Vatikana. Rode je, izmedju ostalog, citirao i istrazivanja sociologa Frana Adama, prema kome vodece polozaje u slovenackom drustvu jos uvek drzi "85 odsto pripadnika stare nomenklature", zbog cega neki ljudi u Sloveniji (navodno) "osecaju strah". Ovakva izjava izazvala je ljutite reakcije u liberalnoj stampi, a stigao ga je i odgovor od predsednika Slovenije Milana Kucana...

Antipropaganda

Sa finansijske strane gledano, ova, vec druga poseta Pape Ljubljani u poslednje tri godine jeste prilican zalogaj za slovenacki budzet. Drzava je predvidela troskove u visini od oko 5 miliona nemackih maraka, iako se pretpostavlja da ce krajnja svota premasiti tu brojku. Crkva je imala mnogo manji trosak - oko 1,5 miliona nemackih maraka; drzava je ceh pokrila uz pomoc "unutrasnjih rezervi", dok se Crkva pomogla sponzorima, prodajom suvenira i prikupljanjem priloga medju vernicima, sto je uzelo maha jos tokom papine posete.

Ako neko misli da se svetac postaje samo zahvaljujuci cudima i zaslugama, onda se ljuto vara. Sve ima svoju cenu, pa i beatifikacija prvog slovenackog sveca. Prema racunici koja je procurela iz crkvenih krugova, samo pocetak postupka za beatifikaciju kosta oko 120 miliona lira, dok jedna stranica dokumenta, koje treba priloziti tokom postupka, kosta 12.000 lira (oko 120 nemackih maraka). A za solidnog sveca treba, u proseku, skupiti i po nekoliko hiljada stranica dokumentacije. Tako je, primera radi, dokumentacija za beatifikaciju Friderika Barage jos pocetkom devedesetih godina obuhvatala oko 3.000 stranica, dok je sadasnja "Slomskova dokumentacija" teska oko 2.400 stranica. Ukratko, "osnovni kapital" za ulazak u utakmicu inauguracije sveca ne moze da bude manji od oko 200.000 nemackih maraka! Poznavaoci procenjuju da je posao beatifikacije oko 800 svetaca, obavljen u mandatu sadasnjeg pape, uvecao profit Vatikana za oko 160 miliona nemackih maraka.

Istina, kad je o tako vaznoj poseti i dogadjaju rec, nema mnogo onih koji ce gundjati po pitanju finansija; jer, tu su velike reci o promociji drzave i slicnom; a onda su, kao grom iz vedra neba dopisnici slovenackih medija po zavrsetku posete izvestavali o nepovoljnim odzivima u stranim medijima. Pozivanje pape na "toleranciju" koja bi trebalo da bude zametnuta i na Balkanu, predstavljanje Slomska kao nekoga ko bi trebalo da bude primer ostalima iz nekadasnje familije bratskih naroda, razgovor Jovana Pavla Drugog sa Milanom Kucanom (o prilikama u jugoistocnoj Evropi) i izvestavanje stranih medija o problemima na relaciji Crkva - drzava, bacili su senku na ocekivanu pozitivnu stranu price.

Dopisnik Dela iz Rima javlja, recimo, da uprkos cinjenicu da je italijanska TV neposredno pratila dogadjaj, jedva da je igde pomenuta beatifikacija Slomska kao razlog papine posete. Umesto toga, mediji su akcenat dali na poruku koju je papa uputio "sa krajnjeg severa Balkanskog poluostrva". Jedan od komentatora italijanske televizije je cak natuknuo da "nove crkve, koje su se pojavile tek pre deset godina, sada traze svoje svece i svoj nacionalni identitet", te da Crkva, eto, mora da im ide u susret.

Reakcije iz Nemacke su bile jos gore. "Strane novine su odmah postavile pitanje zasto je papa u tri godine vec drugi put u tako maloj drzavi poput Slovenije. Tu nesto nije u redu! I poceli su da ceprkaju... Vatikan sa velikim strahom prati jenjavanje uticaja u evropskim drzavama," tvrdi Die Welt. "I tu je slovenacki model, gde je Crkva strogo odvojena od drzave - sto se Vatikanu cini veoma opasnim. Katolicka crkva ne sme da bude prisutna ni u jednoj od kljucnih sfera; nema verske nastave u skolama, nema teologije na univerzitetima, ni svestenika u vojsci, a pobacaj je do 12 nedelje legalan," prenosi ocene Die Welta bonski dopisnik Dela Damjan Slabe.

Slicno zakljucuje i Frankfurter Algemajne Cajtung. Papi je, dakle, uprkos cinjenici da je formalni cilj njegove posete bilo proglasenje prvog ovdasnjeg sveca (sto je Slovenija godinama prizeljkivala), uspelo da u zizu stranih posmatraca ugura sporove izmedju Crkve i vlasti u Ljubljani

• oko vracanja suma i nekretnina, te oko uloge crkve u drustvu. I ne samo to. "Doci u Sloveniju i govoriti o miru na Kosovu, to je isto kao drzavu gurati u onaj balkanski kotao iz koga bi htela da pobegne... Neki od spoljno-politickih posmatraca, koji nisu znali da je drzava finansirala lavovski deo posete, pitali su me da li drzava ima takvu grizu savesti, da je bila spremna da plati jednu od najskupljih anti-promocija u svojoj kratkoj istoriji," opisuje dopisnik Dela iz Nemacke zajedljive komentare na prvu slovenacku beatifikaciju.

Argument vise za one koji veruju da ce jedino mir i napredak Balkana, a ne podvlacenje potpune razlicitosti Slovenije od svega sto dolazi sa jugoistoka, omoguciti bolju promociju i propagandni status drzave "sa suncane strane Alpa".

Igor Mekina (AIM, Ljubljana)