Kvalitet gradnje u Bugarskoj

MOZE LI SOFIJA IZDRZATI ZEMLJOTRES?

AIM Sofija, 25.09.1999

Zemljotres koji je pogodio zapadni deo Turske, odneo je na hiljade ljudskih zivota. Svega nekoliko dana kasnije drugi snazan potres prouzrokovao je na stotine zrtava u grckoj prestonici Atini. A sta bi se dogodilo ako, ne daj Boze, ovakva nesreca zadesi drugu balkansku prestonicu · Sofiju? Koliko je pouzdana izgradnja i kakva bi bila razaranja?

Bugarin je veoma osetljiv na temu zemljotres, bez obzira sto je Bugarska zemlja relativno retko u centru gibanja zemljinih nedara. Ipak je poslednjih 50 godina istorija zabelezila nekoliko razornih zemljotresa ciji je epicentar obicno bio u susednim zemljama. Najsveziji slucaj je iz sredine 80- ih godina, kada je skoro u potpunosti porusen grad Strazica, u centralnom delu zemlje. Po tradiciji ovakve elementarne nesrece u Bugarskoj ne uzrokuju zrtve, kakve su uzrokovali zemljotresi u Turskoj i Atini.

Prestonica Bygarske Sofija nacelno ne spada u najugrozenije seizmicke zone. Cesto puta zitelji Sofije cak i ne osete zemljotrese koji se dogdjaju u susednim drzavama. Najcesce "zrtve" zemljotresa kod komsija su Jugozapadna Bugarska i dolina Dunava. Po tradiciji se ovo zlo razidje sa mestanima kojima ostaje veliki strah. Ali ako ipak jednoga dana zemljotres zadesi neki bugarski grad, ili recimo Sofiju, sta bi se onda dogodilo?

Mozda zrtava u Turskoj ne bi bilo toliko da su kod izgradnje novih stanova postovana odgovarajuca pravila i gradjevinski zahtevi. Medjutim, taj problem nije samo lokalan i ne odnosi se samo na Tursku. U Bugarskoj i posebno u Sofiji izgradnja je dugo godina bila pod kontrolom drzave, a objekte su izvodile drzavne firme. Cak i pored toga, medjutim, u jednom velikom vremenskom periodu koji obuhvata 22 godine · sve do 1986., zahtevi u pogledu seizmoloske stabilnosti zgrada bili su dosta smanjeni. Tako da je jedan veliki deo zgrada u bugarskoj prestonici projektovan i gradjen da bi mogao izdrzati zemljotres jacine ispod sedam stepeni. Tek posle 1987. godine soliteri su poceli da se projektuju da bi izdrzali i jacinu 9 stepeni. Nadajmo se ipak da se takav razorni zemljotres nece dogoditi Sofiji, jer tesko da su i zgrade podignute kako je to bilo projektovano.

To su godine kada je u vecim bugarskim gradovima vec uveliko uzela maha izgradnja tako zvanih stambenih kompleksa. Njihov jedini cilj bio je da se podignu sto brze i sto jeftinije da bi se obezbedio krov onima kojima je to bilo potrebno · vecinom mladim porodicama. Zato su i koriscene tehnologije i gradjevinski materijali bili podredjeni upravo tom cilju - sto brzoj izgradnji. Danas su panelni blokovi koji su podignuti poslednjih 25 · 30 godina koliko masovan, toliko i neprijatan prizor.

Sem sto su ruznog izgleda i ne odgovaraju zahtevima za udobno stanovanje, panelni stanovi ne ogovaraju i zahtevima za izolaciju sumova i provodljivost topline. Po pravilu oni ne mogu da zadrzavaju toplotu zimi, dok se leti pretvaraju u akumulirajuce peci, kada ih sunce nemilosrdno pe·e. Vecina solitera gradjena je kao po kalupu, ali je zbog brzine gradjenja doslo do bezbroj propusta koje njihovi danasnji obitavaoci osecaju na svojoj kozi. Mozda je jedina prednost panelske izgradnje njena stabilnost. Prema nekim ekspertima nepotrebno kritikuju betonske zgrade jer moze se pokazati da su mnogo izdrzljivije na zemljotres. Ja·ina betonskih blokova se obavezno isprobava pre no sto ih proizvodjac pusti na trzistu. Sami po sebi paneli su zdravi ali to se nikako ne odnosi i na stanove koji su od njih podignuti. Problem je pre svega u vezivanju panelnih konstrukcija koje je zbog brojnih nedostataka i propusta gradjevinskog sistema u proteklim godinama bilo dosta nekvalitetno. Nisu retki slu·ajevi kada su vlasnici ovakvih stanova otkrivali da su fuge izmedju panela ispunjavane starim novinama i gipsom. Pre nekoliko godina je jedan takav stambeni blok podvrgnut vestackom zemljotresu jacine devet stepeni i izdrzao je potres. Za njega se medjutim pouzdano znalo da su ispostovani svi zahtevi gradjevinskih organa u zemlji. Nikako nije sigurno da ce i ostali panelski stanovi takodje izdrzati ovakav eksperiment. U Istocnoj Nemackoj poceo je da se sprovodi program osavremenjivaja i osvecavanja panelskih blokova. Ovakav plan ima i sofijska opstina, ali kako se to cesto desava, ona ne raspolaze potrebnim sredstvima za to. Stambena naselja gradjena na ovaj nacin u Sofiji cine bar 20 % stambenog fonda. Nije bas dobro stanje i ostalog dela zgrada u glavnom gradu. Po pravilu najcesca zrtva zemljotresa postaju kuce koje su nekada gradjene kako-tako, bez postovanja odredjenih gradjevinskih zahteva i normi. Taj fond je dosta amortizovan godinama i u najvecoj meri ugrozen u slucaju zemljotresa. Nova gradnja iz poslednjih godina koja je takodje u rukama pretezno privatnih preduzetnika, cesto puta ne odgovara zahtevima drzavnih organa u pogledu bezbednosti. Osnovni cilj je da se izgradi lep stan koji lako "mami oko" kupca i brzo se prodaje. Niko od klijenata, medjutim, cak i ne sluti da preduzetnik nije ucinio potrebnu drenazu da bi eliminisao, recimo, podzemne vode ili da je prenebregnuo tehnicke zahteve za bezbednu gradnju, prekrajajuci zidove po svom nahodjenju. Po tradiciji Bugarin koji je postao zrtva nekvalitetne i ruzne gradnje pokusava da prekroji svoj stan kako njemu odgovara. U svojoj zelji da ucini stambeni prostor sto funkcionalnijim i udobnim za zivljenje, on rusi ili pomera zidove, a da pri tome uopste ne razmislja da ga to moze skupo kostati u slucaju jakog zemljotresa. Nisu retki slucajevi kada se zbog neodgovarajucih remontnih radova ugrozeni zivoti ne samo doticnog "majstora", vec i njegovih komsija koji stanuju iznad njega. Slika nekvalitetne izgradnje i nemarnog odnosa Bugarina prema njegovoj vlastitoj sigurnosti je pre bi se reklo plod njegove kratke pameti. Vec dugo godina Sofija ne pamti uzas razornog zemljotresa pa se zbog toga zitelji glavnog grada retko kada pitaju sta bi se dogodilo ako takva nesreca zadesi njihov grad. A zemljotresi u Turskoj i Atini pokazali su da niko nije osiguran protiv hirova Zemlje.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV