NAIVNOST ILI NAMERA?

AIM Skopje, 25.09.1999

OKTA je rafinerija nafte nadomak Skoplja, gradena daleke 1970 godine u kojo danas radi 1.200 zaposlenih. Nekada uspesan, ovaj jedini strateski kapacitet u Makedoniji te vrste, uglavnom zbog potreba vlada da odrzavaju socijalni mir, unazad deset godina u kontinuitetu ne stvara profit, vec gubitkte. Stoga spada u red onih objekata koje je Medunarodni Monetarni Fond (MMF) uslovio prodajom ili likvidacijom do 30.09.1999. Makedonske vlasti su, s obzirom da i dalje zele da budu pod zakriljem ove medunarodne finansiske organizacije na putu transformacije privrede po trzisnom terku, morale da urade ono sto im je bilo naredeno.

Neslavni bilans OKTA-e je 2.243 miliona denara gubitaka i oko 30 miliona dolara obaveza prema domacim i inostranim bankama, komintentima i ostalim poveriocima. Njena trzisna vrednost, prema poslednjim procenama, iznosi 20 miliona DM. Upravo su ove cinjenice presudne kod iole ozbiljnijeg razmisljanja o skopskoj rafineriji, njenoj "crnoj sudbini" i buducnosti. Pri tom se reci naivnos ili namera namecu kao kljucne u potrazi za objasnjenjem postupaka aktuelne Makedonske vlade prilikom izbora resenja za ovaj objekat. Agonija OKTA-e kao i nacin na koji se cela aktivnost njenog spasavanja odvijala proteklih meseci (izbor strateskog partnera putem neposrednog sporazuma na osnovu hitno donetih izmena u zakonima da bi se to omogucilo, zatim nepostovanje demokratske procedure, stroga konspirativnost i uski krug ljudi iz vladine i biznis elite koji su o svemu znali i odlucivali) stvorili su slucaj, ili bolje receno prvorazrednu ekonomsku aferu sa politickom pozadinom · OKTA. Ona je sest meseci uzbudivala javnost u Makedoniji, i sasvim sigurno ce, po misljenju mnogih analiticara, to ciniti i dalje, iako je formalno pravno zvanicno okoncana 23.09.1999. Bilo je to u drugom pokusaju na sednici Sobranja Makedonije na kojoj je ratifikovan bilateralni Makedonsko - Grcki dogovor o izgradnji i upravljanju naftovodom Skoplje · Solun.

Prvi pokusaj je propao kada je Pretsednik Kiro Gligorov odbio da potpise ukaz o stupanji na snagu dogovora o kupoprodaji rafinerije OKTA, strateskom partneru "El. P. ET Balkanika" iz Grcke ,kompaniji koju kontoliraju "Helenic Petroleum" sa 80 % Grckog drzavnog kapitala i "Meton Etep". Koristeci svoje ustavno ovlascenje, Makedonski Pretsednik Kiro Gligorov je u obrazlozenju ocenio da je dogovor, onako kako je sastavljen, stetan za Makedoniju i preporucio vladi Lubca Georgievskog da ga preispita i doradi, imajuci u vidu doskorasnje ponasanje Grcke vlade, bezbednost zemlje i aktuelnu politicko-ekonomsku situaciju na Balkanu.

To medutim nije ucinjeno. OKTA, koja je inostranom partneru prodata bukvalno za pet minuta na sednici Sobranja, zahvaljujuci volji vladine vecine, bez prisustva opozcije koja je sednicu demonstrativno napustila, jer joj nije bilo omoguceno da kaze svoje misljenje zbog ogranicenja diskutuje, sada je u Grckim rukama.

Za kupljenih 54% akcija, strateski partner treba da plati 32 miliona dolara tokom tri godine. Ako sve bude teklo onako kako je dogovoreno "Helenic Petroleum" ce uloziti jos 40 miliona dolara za modernizaciju OKTA- e, 20 miliona za benzinske pumpe i 90 miliona dolara za izradnju naftovoda Solun · Skoplje. Ukupna vrednost cele investicije je 182 miliona dolara i ona je po oceni Premijera Ljubca Georgievskog, najvece inostrano ulaganje od postojanja Makedonske drzave. Onako na papiru bice i da je tako. Medutim, dobri poznavaoci naftnih prilika u svetu, i retki koji su zahvaljujuci konkurentskim Grckim kompanijama, zainteresovanim, a ostavljenim van igre u slucaju OKTA, imali prilike da vide i analiziraju kupoprodajni dogovor, smatraju preteranom i preporuciju oprez. Tesko je poverovati, kazu, da ce bez potresa i problema, Makedonska vlada uspeti da ostvari svoj deo obaveza koje je preuzela. Konkretno, vlada treba da OKTA-u preda partneru bez negativnog bilansa koji ce sama platiti. Zatim, treba da mu pet godina obezbedi pravo uvoza milion i po tona sirove nafte sa svega 1% carine i reeksport derivata kroz teritoriju zemlje i pod istim uslovima. Garantovala je partneru da ce tokom sledecih dvadeset godina biti jedini povlasceni snabdevac, preradivac i distributer nafte i njenih derivata u Makedoniji. Obavezala se da ce obezbedivati potrosnju 500 tona mazuta godisnje i ako u tome ne uspe, da ce za svaki ton placati 27 dolara penala. Poverila mu je brigu i upravljanje drzavnim naftnim rezervama sto se ocenjuje presedanom bez izuzetka. Ove i druge preuzete obaveze u javnosti izazivaju cudenje, podozrenje i sumnju jer su u svetu neuobicajene.

Misljenja o tome sta ovim vladinim dilom sa Helenic Petroleumom Makedonija dobija, a sta gubi, su krajnje suprostavljena. Makednska vlada i oni koji su uz nju podvlace da je OKTA morala biti prodata, sto je nesporno. Zadovoljni su sto su na vreme ispinuli dato obecanje MMF-u, spasili zaposlene u rafineriji i obezbedili izgradnju naftovoda. Uvereni su da su angazovanjem Grckog kapitala postavili temelje novih, ne samo ekonomskih vec i politickih odnosa sa juznim susedom koji su dugo bili poremeceni. Puni su optimizma za brzo resenje problema sa Grckom oko ustavnog imena Makedonije. Nadaju se da ce ulazak Grckog drzavnog novca u ovoj zemlji biti primer za ugled kojeg ce slediti i druge kompanije i druge drzave iz regiona i sveta. Isticu da strateskom parteneru nisu dali vise benificija nego sto su to dosada imali menadzerski timovi rafinerije i distributera Mak Petrol-a od prethodnih vlada. Vlasnicima ostalih 46% akcija OKTA-e obecavaju benificije pod istim uslovima.

Opozicija u Parlamentu, a i pojedini clanovi vladinog koalicionog partnera - Demokratska Alternativa, na sve ovo gledaju drugom dioptrijom. Zameraju sto je OKTA prodata tajno i bez raspisivanja medunarodnog tendera. Time je onemogucen izbor boljeg partnera putem javne licitacije. Ogorceni su sto su ratifikovani dogovori prepuni nedorecenih, nejasnih i prema njima anti-ustavnih odredbi kojima se Grckom partneru obezbeduje dugogodisnji monopol na makedonskom trzistu. To je za Makedoniju, kazu, i stetno i pogubno, a i bice kocnica njenom ulasku u Svetsku Trgovsku Organizaciju i Evropsku Uniju. Strahuju od otpustanja zaposlenih po volji novih gazdi i od moguce krize u snabdevanju zemlje naftom zbog cena koje ce Grci moci menjati svakih petnaest dana, u skladu sa kretanjima na svetskoj berzi. Zameraju to sto u dogovorima nema zastitnih mera za partnere koji su uobicajena stvar u poslovnom svetu i sto otsustvuje obaveza dobijanja prethodne saglasnost u slucaju prodaje akcija drugoj inostranoj kompaniji. Opoziciji je neprihvatljiv dogovoreni nacin placanja na rate, jer je bankarskom garancijom pokriveno svega 5 miliona dolara prodajne cene. Proracunali su da ce Makedonija realizacijom ovog dogovora imati milijardu dolara gubitaka. Optuzuju vladu da svesno rasprodaje drzavnu imovinu i da je iz noj znanih razloga usla u politicku i ekonomsku medunarodnu zaveru iza koje stoji ne samo Grcki vec i Ruski i Jugoslovenski kapital sumnjivog porekla.

Ukoliko iole ima istine u ovakvim s parlamentarne govornice javno izrecenim optuzbama, uzbudenja na politickoj sceni u Makedoniji tek pretstoje. Opozicioni Socijal Demokratski Savez Makedonije kao i Liga za Demokratiju su najavili pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti dogovora kojim je rafinerija OKTA prodata grckom strateskom partneru. Celim ovim slucajem je ozbiljno uzdrmana i vladajuca koalicija pa je za ocekivati da ce po zavrsetku pretsednickih izbora doci do preispitivanja odnosa u noj.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA