MEDJUNARODNA "AUKCIJA" STAROG NAORUZANJA ZA MAKEDONSKU ARMIJU

AIM Skopje, 24.09.1999

Dve novine u zadnjih nekoliko meseci u Makedonskoj armiji. Prvo vojska ce doziveti redukciju u brojnosti. I drugo ARM poput neke magnetne sile lepi za sebe staro naoruzanje velikih, ali i regionalnih vojnih sila. Ministar odbrane Nikola Kljusev, clan vladajuce VMRO-DPMNE, akademik i covek sa pesnickim vokabularom, proslog je meseca najavio redukciju aktivnog i rezervnog sastava Armije Republike Makedonije. Jednom recju, novina je u tome sto se brojnost kod aktivnih vojnika menja sa sadasnjih 22.000 na 16.000, dok su rezervisti sa 120.000 prepolovljeni na 60.000.

U prvi mah, svako ko je malo upucen u vojne stvari reci ce da tako mala zemlja kao sto je Makedonija sa svega dva miliona stanovnika i nema tako malu armiju, ali ove brojke su ipak mrtvo slovo na papiru. Jednostavno zato sto ARM u stvari ima oko 10.000 aktivnih vojnika. U tom smislu poznata je mala komicna epizoda duela izmedju Kire Gligorova, predsednika Makedonije i vrhovnog komandanta armije, koji je za A1 televiziju izneo podatak da je Armija Republike Makedonije(ARM), u jeku Kosovske krize imala jedva 7 do 8 hiljada vojnika, dok je nasuprot tome armijski vrh tvrdio da ARM ipak ima oko 10.000 vojnika.

Smatra se da disproporcija izmedju onoga sto pise na papiru i realnosti dolazi iz jednostavne cinjenice da je odziv regruta oko 60 - 70 %. Ministar Kljusev je redukciju objasnio recima da je Makedoniji potrebna mala, jeftina ali mobilna i efikasna armija. Ovaj recept i nije nov zato sto se jos od raspada SFR Jugoslavije, 1991 godine, u javnosti zagovarala teza da Makedonija treba biti demilitarizovana zemlja po konceptu svajcarske, time sto bi policijske snage bile veoma jake. Ali, i ne tako tesko, proguran je koncept o klasicnoj armiji koja je nasledila oficire nekadasnje Jugoslovenske narodne armije, a velika vecina od njih su Makedonci. Tek je ove godine promovisana prva klasa oficira koji su skolovani u Makedoniji.

No, kako se kaze, stvar i nije samo u brojkama. Vojska koja je formirana 18 avgusta 1992 godine, od bivse JNA od naoruzanja je nasledila

• jedno veliko nista. U poznatom povlacenju JNA sa tla Makedonije odneseno je bukvalno sve. Cak su registrovani primeri kada su neke kasarne ostale bez sanitarija, utikaca i parketa. Istini za volju , u Makedoniji je ostalo oko 100.000 pusaka koje su bile u magacinima takozvane Teritorijalne odbrane, formacija koja je delovala pomalo izolovano od strukture JNA i bila bliza civilnim vlastima.

Prema tome, novoj armiji nije ostalo nista drugo nego da pocne iz pocetka. I dan danas recimo ARM ima skolovanih vojnih pilota koji su u JNA leteli na MIG-ovima, a danas upravljaju prastarim ZLIN-ovima. Vojna avijacija jednostavno nema avione, cak ni za skolsku obuku.U zadnje vreme desava se to da se Makedonija pretvara u deponiju za staro naoruzanje. Na pocetku ove godine sam ministar odbrane Nikola Kljusev je izjavio da se ne sme dozvoliti da Makedonija postane deponija, ali nekim novim potezima demantovao je samog sebe. Na teret mu se uglavnom stavlja dogovor sa Bugarima koji su kao grom iz vedra neba poklonili vojsci 150 tenkova T-55 i 150 haubica D-30 i to iznenada tokom posete premijera Ljubca Georgijevskog Sofiji. Njegov kabinet je oberucke prihvatio dar a pri tom je preziveo niz kritika pre svega zbog hipoteke izmedju dve drzave oko toga da Bugarska priznaje makedonsku drzavu, ali ne narod i jezik. Neki listovi kao nedljnik ,,Start,, na primer, je izasao sa naslovom u stilu "Makedonija je primila bugarski miraz" dok su vise uvodnicara nezavisnih medija komentarisali u kontekstu da je poklon "Trojanski konj".

Ako ostavimo po strani natezanja sa politickim prizvukom, odnosno stvar pogledamo iz cisto vojno-tehnickog ugla, dolazi se do cinjenica da je ova oprema znacajna za mobilnost armije, ali ima velikih nedostataka u kvalitetu. Naime, radi se o tenkovima koji su stari po tridesetak godina,(oficijalno nikad nije objavljena godina proizvodnje) ali po tipu tenka se zakljucuje da su ova orudja prozivela svoj vek. Na pitanje koliko su koriscene cevi tenkova sto je najrelevantniji faktor za procenu upotrebljivosti, zato sto cev tenka ima vek trajnosti izrazen u broju ispaljenih granata, oficijalni pretstavnici ARM su izasli sa polovicnom tvrdnjom da su "neke cevi reparirane". Osim toga prvobitni poklon je na insistiranje makedonskih oficira naposletku preinacen od 150 tenkova na 94 u upotrebljivom stanju, dok ostalih 56 treba da posluze kao izvor rezervnih delova. Da stvar ima pomalo komicnu stranu pokazuje cinjenica da je prva posiljka od 31 tenka u Makedoniju usla u punom sjaju, zato sto je makedonska strana poslala smedju boju da bi tenkovi dobili malo make-upa. No, nije samo Bugarska u pitanju.

Makedonija, kazu armijski izvori, je dobila nekoliko poziva za ucesce na takozvanim "cleaning house" konferencijama koje se organizuju za zemlje koje imaju "suficit" i zemlje koje imaju ,,deficit,, u naoruzanju pa se moze nesto dobiti po jeftinim cenama. Zasad se Makedonija nije odazvala takvim pozivima. Cinici kazu, to je tako zato sto i onako dobivamo puno oruzja. Za vreme kosovske krize, a i posle toga, Makedonija je dobila prilicnu kolicinu naoruzanja. Recimo, iduceg meseca, prema najavama iz Ministarstva odbrane, treba poceti pristizati pomoc iz Nemacke koja je impozantna. Ona se sastoji od 115 oklopnih transportera sa motorom "Mercedes" , 300 terenskih vozila "Mercedes", zatim 100.000 automatskih pusaka G-3, 30 hiljada pistolja... U ministarstvu odbrane kazu da je bilo vise ponuda iz raznih zemalja, ali da je pocela selekcija naoruzanja. Recimo, u armijskim kuloarima, prepricava se da su Francuzi koji su sa mnogo pompe dva puta donosili pesadijske radare za otkrivanje zive sile i objekte tipa "Olifant" u stvari doneli neispravnu opremu. Razume se, zbog dobrih odnosa i izreke "poklonjenom konju zubi se ne gledaju" ARM nije oficijalno reagovala. Osim klasicnog naoruzanja Makedonija u kontinuitetu dobiva raznoliku opremu za planinske jedinice ili recimo podrsku u opremi za pruzanje prve pomoc u ratnim uslovima. Konacno, kako je rekao ministar Kljusev prilikom proslave godisnjice formiranja ARM, moramo paziti kakvim ce se naoruzanjem opremiti ona jer je obuka sa standardiziranom opremom znatno efikasnija i da je odrzavanje i nabavka opreme jeftinija.

U celu situaciju se ne uklapa jedino opremanje vazdusnih snaga(!?) koje zasad imaju cetiri ZLIN-a, avioni koji su u stvari za privrednu avijaciju. Naime, prosli sastav Vlade ja najavio da je moguce da Turska pokloni Makedoniji pet F-5 aviona, ali novije informacije su govorile da se radi cak o dvadeset . O ovim avionima, kako se saznaje u armijskim visokim krugovima, neformalno se pregovaralo nekoliko puta cak i na politickom nivou, te da Turska ne pravi nikakav problem oko isporuke. Cak je list "Dnevnik" pisao da nekoliko ovih aviona ceka spremno na aerodromu Konja u centralnoj Turskoj. Ali, prema rijecima dobro upucenih generala iz ARM, stvar je zapela oko odobrenja posiljke koju trebaju dati Sjedinjene Drzave. Dobro je poznato da po medjunarodnim pravilima trgovine vojnom opremom, zemlja proizvodjac, pa cak i da se radi o prodanoj licenci, mora biti pitana pre nego sto se oprema otudji. Konkretno, Turska mora zatraziti od SAD da dozvoli da pokloni avione F-5 Makedoniji. U ARM se spekulira da Amerikanci koce celi "dil" zbog situaciju na Balkanu i bojazni da bi ovo samo komplikovalio situaciju,. Inace i u ARM postoje rezerve oko potrebe za ovih avionima. "Postavlja se pitanje da li su ovi avioni uopste potrebni, i koliko ce kostati njihovo opsluzavanje i odrzavanje, osobito ako se zna finansijska situacija u ARM i uopste u zemlji" rekao nam je clan generalstaba ARM na jednom neformalnom skupu.

Inace, radi se o borbenom jednopilotnom mlaznjaku, koji razvija brzinu od 1,2 maha, dok njegova najusavrsenija varijanta "F-5E Tajger" dostize brzinu od 1,6 maha. Ovi avioni sa punim rezervoarom imaju operativni dolet od oko 2.600 kilometara, dok u borbenim uslovima lete na dva puta krace destinacije. Avion F-5 nosi dve rakete "AIM-9 Sidewinder" i imaju dvanaestmilimetarske topove. Interesantno je to sto vojska ima nekoliko pilota koji su se vec obucavali u Turskoj. Kako kazu u ARM, lete na F-16 pa ce upravljanje F-5-om traziti neznatnu dopunsku obuku.

AIM Skopje

VALENTIN NESOVSKI

(Z/L-4 kr.+ 8 krt.prth.txt.)