POSTOJE, ALI SLABA VAJDA OD NJIH

Nevladine organizacije u Makedoniji su brojne, ali ne okupljaju veliki broj clanova, podeljene su na etnickoj osnovi, njihove aktivnosti u desetgodisnjem periodu od pojave prvih organizacija dale su male efekte... Ali nadu bude neke od njih koje dokazuju da znaju da rade ono zasto su i nastale.

AIM Skopje, 23.09.1999

Kad bi se bogatstvo Makedonije merilo brojem NGO - a, ona bi sigurno bila na celnim pozicijama razvijenih zemalja. Ali kada bi se ova drustvena aktivnost vrednovala prema "produkcuijom", onda bi ona zasigurno bila okvalifikovana kao jedna od mnogih neproduktivnih "grana" u zemlji. U najnovi adresar nevladinih organizacija u Makedoniji naznacene su vise od trista adresa i imena NGO ali procenjuje se da ih ima vise od pettstotina i da niko ne zna njihov tacan broj.

Krajem osamdesetih kada je vec bilo jasno da stari sistem i stara drzava pucaju po svim savovima i u Makedoniji pocele su se javljati inicijative o drugacijem interesnom organiziranju gradjana. Bilo je to vreme kada je tadasnji CK SKM bio predvodjen Petrom Gosevim koji je s jedne strane vratio politicki subjektivitet Makedonije na saveznom (partiskom) nivou, a s druge stimulirao ukljucivanje sto vise intelektualaca, mislecih ljudi u ono sto se tada nazivalo "preobrazaj drustva".

U vremenu pre toga gradjanske organizacije, nevladine organizacije su za vlast bili maltene jeres. Jedino sto je bilo dozvoljeno bila su udruzenja gradjana, cehovske organizacije, ali... u sistemu jedinstvenog fronta soc- saveza. U ambijentu promena koje su inicirali komunisti sa ambicijom da sebe i svoju organizaciju reformiraju, pojavile su se najprije razlicni oblici organiziranja ekologista, kao drustva na lokalnom nivou koja su se brzo organizirali i na republickom nivou. Naravno, ti ekologisti su se manje bavili zastitom prirodne okoline, vec su na neki nacin pretstavljali zarodis vise partiskog politickog zivota, sto se kasnije potvrdilo spajanjem njihovog saveza u Demokratskoj partiji.

I prvi jaci oblik gradjanskog, nevladinog organiziranja, formiranje Odbora za zastitu ljudskih prava od strane grupe vidnih univerzitetskih profesora, kulturnih radnika, novinara i sl, u sustini je bio izraz zelje da se bude prisutan u politici. Odbor se nije proslavio istrazivanjem ili objavljivanjem brojnih krsenja ljudskih prava, ali su zato njegovi predsednici, najprije Ljubomira Frckovskog, a zatim i Tomislva Cokrevskog usli su u dnevnu politiku i to na poziciji ministra za unutrasnje poslove! Tada je Odbor prestao da funkcionira, kao sto je njegov zadnji predsednik Cokrevski objasnio jer je izvrsio svoju misiju, pa valjda njegovim ulaskom u vlast prestalo je krsenje ljudskih prava.

Drugi talas formiranja nevladinih organizacija isao je na liniji formiranja lokalnih organizacija medjunarodnih organizacija. I imao oscilacije u srazmeru s medjunarodnim interesovanjem o Makedoniji i posebno interetnickih odnosa u njoj. Helsinki Citizen Asabli (HCA) je prva od njih formirala makedonski nacionalni komitet. Njen start su bile aktivnosti u vise pravaca, pored afirmacije u okviru HCA (organizovanje velike mirovne konferencije u Ohridu) predvodila je i brojne aktivnosti, kao sto je i iniciranje susreta sa grckim intelektualcima u vreme celosne blokade medjudrzavnih odnosa. Organizacija je na neki nacin kompromitirala sebe cestim izlaskom u javnost saopstenjima o poddrsci vlade i posebno predsednika drzave Kire Gligorova sto je stvaralo utisak da je ova nevladina organizacija samo produzena ruka vlasti. Tim vise sto su HCA i neke druge organizacije dobijale direktnu ili indirektnu pomoc od vladinih institucija. Makedonski komitet HCA vec nekoliko godina ne funkcionira. Od onih nevladinih organizacija cija polazna tacka je helsinska korpa ljudskih prava zadnjih godina svojim obracanjem povodom konkretnih povoda, problemskim i godisnjim izvestajima paznju privlaci Helskinski komitet gradjana, kao deo medunarodne mreze Helsinki nevladinih organizacija.

Interesantno je pomenuti da je jedna od karakteristika poctnih godina pluralizma u Makedoniji bilo i brojno formiranje nevladinih organizacija zena. Spektar se popunjavao i formiranjem specijaliziranih NGO-a za delovanje medju decom od kojih najstarija je Decja ambasada "Medjasi". U to vreme je formirano zaista mnogo nevladinih organizacija. Njihov broj se popeo na vise stotina. Paradoksalno je to sto brojnost organizacija u isto vreme nije znacilo da obuhvataju mnogo ljudi. Prakticno clanstvo u nevladinim organizacijama bio je nesto veci od broj NGO-a. Iz razloga sto je obicno clan jedne organizacija bio clan vise drugih.

Skroman broj ljudi koji su pretstavljali jezgro nevladinih organizacija sa gradjanskim konceptom, moze se obsaniti samo cinjenicom da je rec o ambijentu gde je sve podeljeno na etnickoj osnovi i da se svaka politicka i javna aktivnost odvija u svom etnickom kolektivitetu. Zato nije ni cudno sto postoje nevladine organizacije koje su etnicki ciste, koje imaju identicne programske ciljeve, ali njihovo clanstvo se razlikuje po etnickoj pripadnosti clanstva. Tako postoje recimo paralelne organizacije zena za Makedonke i Albanke, odbori za zastitu ljudskih prava Makedonaca i Albanaca. Ta podela je bila vidljiva i u (ne)reakcijama i (ne)aktivnostima nevladinih organizacija povodom kosovske krize i boravka 360 hiljada kosovara u Makedoniji.

To je jedna od osnovnih slabosti delovanja nevladinih organizacija koje su dovele do toga da efekat njihovog delovanja i deset godina nakon formiranja prvih organizacija je marginalan, a njihov uticaj u drustvu gotovo minimalan.

Interesantan je primer delovanja Soros fondacije od pocetka rada u Makedoniji krajem 1992 godine. Filantrop Soros je smatrao da agresivnim pristupom putem doniranja mnogo novaca u poticanju aktivnosti gradjanskih organizacija i u medijumima najefikasnije moze promovirati i za kraci period ostvariti svoju viziju gradjanskog koncepta - ostvarivanje ideje o otvorenom drustvu. Nakon par godina medjutim uvideo je da efekti takvog prilaza su minimalni, pa krenuo duzim i izvesnijim putem finansiranju u pretskolskim aktivnostima dece u najranijem dobu i u njihovom daljem obrazovanju.

Institucializiranjem svog delovanja nekih nevladinih organizacija spasen je njihov rang u Makedoniji. Iako institucija sama po sebi svojom birokratiziranoscu nosi veliku opasnost po organizaciji postane sama sebi svrha, ipak neke nevladine organizacije pokazuju zavidne aktivnosti i efikasnost. Pored soroseve fondacije koja ima tu ogromnu prednost sto se ne trosi energiju za obezbedjivanja svog budjeta, jer je finansira njen osnivac, tu su neke humanitarne organizacije poput "El hilal", koja se posebno pokazala tokom kosovske izbeglicke krize, zatim organizacije poput CRS . Makedonski centar za medjunarodnu saradnju je primer dugogodisnjeg upornog, planskog delovanja u vise oblasti koje su rezultirale sirokim spektrom uspesnih aktivnosti. Centar je poceo skromnim proektima u domenu poljoprivrede, pomaganjem ruralnih sredina (gradnja vodovoda i sl) finansiranim od strane nekih holandskih religioznih organizacija. To je bila viza za projekte koje su finansirala neka holandska ministerstva. Centar je ove godine svoje potencijale iskazao retko uspesnim organizovanjem i vodjenjem izbeglikog kampa "Radusa" i akcijom za propagiranje tolerancije medju decom razlicitih etniteta.

Ovim izuzetcima koji daju sansu nevladinim organizacijama svakako jeste i Centar za multikulturno razumevanje i saradnju. Iako je jedna od novijih organizacija, nametnula se pre svega zbog aktivnosti koje krse ambijent podela drustva na etnickoj osnovi. Centar je bio organizator vise kampova na kojima su mladi druzeci se otklanjali stereotipe jednih o drugima, seminara, zapravo letnjih skola za mlade novinare kao pripremu za njihov visemesecni rad u medijima. Izuzetno zanimljivi za sredine u kojima su se odvijala bila je serija tribina pod zajednickim naslovom "Hajde da razgovaramo".

Medjutim i nakon svega ostaje cinjenica da takozvani "treci sektor"- NGO aktivnosti, tako znacajni za jedno demokratsko drustvo, i nakon osam godina delovanja, ostao je na periferiji drustvenog zivota. Mozda i iz razloga sto gradjanske inicijative i NGO-aktivnosti jos sluze kao orbita kojom kruze oni sto zele da se priklone "dnevno-politickom carstvu" - partijama. Tacnije, kompletiranje one lepeze aktivnosti i organizacija koja gradjanima pomazu da budu kreatori drustva i izvan politickih partija kao i nakon glasanja, jos je na pocetnoj fazi i u kandjama etnicke i dnevno politicke podeljenosti.

AIM Skopje

ISO RUSI