KRAJ POLUBESPLATNOM POLULECENJU

AIM Sofija, 23.09.1999

Donedavno su zdravstvene usluge u Bugarskoj bile besplatne. Medjutim, ne bas. Znalo se da je besplatno, ali je bilo poluplaceno, a negde · potpuno placeno. U isto vreme lekari su se zalili da su zajedno sa nastavnicima medju najnize placenim drzavnim sluzbenicima. I podvrgavali su pacijente polulecenju. Od 1, januara naredne godine ova praksa treba da prestane i da zdravstvena pomoc udje u novi okvir koji bi odgovarao novim drustvenim realnostima u drzavi. Osnovni momenat zdravstvene reforme koja je odlozena za vise od pet godina, jeste odvajanje medicinskih usluga iz drzavnog i opstinskog budjeta. Do sada su ljudi placali svoja zdravstvena osiguranja u drzavnu blagajnu, a drzava je preuzimala obavezu da obezbedi besplatno lecenje Bugarina. Medjutim, zadnjih godina to je islo sve teze i teze jer je u vecini slucajeva novac bio nedovoljan. Zbog nestasice para patili su svi · i medicinski radnici, koji su primali niske plate, a ponekad cak i nikakve, zbog budjetskog deficita, i pacijenti, koji su bili zrtve nekvalitetnih zdravstvenih usluga, a ponekad su bili primorani da sami placaju svoje lecenje. Od sada pa nadalje obezbedjivanjem sredstava za lecenje bavice se kasa zdravstvenog osiguranja cija ce delatnost startovati od naredne godine. Sada ce vec zdravstvena osiguranja ulaziti ne u drzavni budjet, vec u ovu kasu. Ambicije njenog rukovodstva su da ona startuje budjetom od 500 miliona leva (500 miliona dojc maraka), ali nije sigurno da ce to postici. 430 miliona leva od planiranih prihoda trebalo bi da dodje iz zdravstvenog osiguranja, oko 70 miliona leva pomoci doci ce iz drzavnog budjeta. Ocekuje se i zajam od 100 miliona dolara koji ce dodeliti Svetska banka kao podrsku zdravstvenoj reformi. Potpuno prirodno, troskovi takodje ne bi trebalo da premasuju taj budjet od pola milijarde leva. Da li ce medjutim taj novac biti dovoljan za celu godinu? I nece li mozda kasa da propadne, kakvi su slucajevi vec zabelezeni u drugim zemljama? Sve zavisi od toga kakvi ce biti troskovi lecenja Bugarina. I ako su oni stvarno isuvise veliki, moguce je da u cilju ocuvanja finansijske stabilnosti kase bude ogranicen broj besplatnih usluga. A njih i onako nije mnogo. Sve cesce specijalisti komentarisu da ce zdravstveno osiguranje garantovati samo pregled kod posete stomatologu. Ideolozi zdravstvene reforme se nadaju da to ipak nece biti tako. Prema njihovim proracunima svako ko regularno placa svoja osiguranja u kasu, moci ce da dobije besplatno sve osnovne medicinske usluge u okviru vanbolnickog lecenja. Poseta kod stomatologa trebalo bi da garantuje pacijentu besplatno lecenje karijesa, paradontoze, zubnog kamenca i nekih drugih oboljenja. Neosporna je cinjenica da je finansijska stabilnost kase veoma delikatan problem. Ako je do sada drzava preuzimala obavezu da placa medicinskim radnicima, sada ce oni biti zavisni od prihoda u kasu. A oni nisu obecavajuci bar do ovog trenutka. U julu, kada je startovalo prikupljanje novih osiguranja, prikupljeno je svega 50 % ocekivanih prihoda · ili ukupno 20 miliona leva. Ako ipak dodje do situacije u kojoj ce kasi zapretiti propadanje, postoje dve varijante za dopunu deficita. Jedna je iz drzavnog budjeta, koji, medjutim, nije bas tako velik, a druga · zajmovima iz Svetske banke. Ova varijanta takodje nije preporucljiva, jer se ti zajmovi jednoga dana moraju vratiti. Promenjeni sistem zdravstvenog osiguranja trebalo bi da dovede do dva znacajna efekta · dobri lekari trebalo bi da primaju dobre pare, a da pacijenti uzivaju kvalitetnije medicinske usluge. Osnovna karika postaje porodicni lekar koji ce snositi najvecu odgovornost za pacijente u vanbolnickom lecenju. Ljudi ce odlaziti najpre kod njega kada se suoce sa nekim zdravstvenim problemom. Svaki ovakav doktor sklapace sa kasom ugovor posto je preuzeo brigu o najmanje 800 pacijenata. Maksimalan broj potencijalnih pacijenata iznosi 2.500 ljudi. Ideja je da on dobija iz kase po jedan lev za svakog pacijenta, tako da ako ima 2.500 pacijenata, primace 2.500 leva (2.500 dijc maraka). Ovim novcem trebalo bi da izdrzava svoju lekarsku praksu, da placa medicinskoj sestri i da obezbedjuje svoju platu. Pacijenti ce dodatno placati za svaku posetu kod lekara taksu koja iznosi 1 % minimalne plate za zemlju. Trenutno ta suma iznosi 67 stotinki. Ovako ce lekari imati stimulans da zaradjuju i od pregleda, dok pacijenti nece ici kod doktora bez potrebe. Lekari ce biti stimulisani da upisuju decu i strarije osobe, a ne samo mlade ljude. Medjutim, nece imati pravo na privatnu lekarsku praksu. Ako je pacijentu potrebna ozbiljnija zdravstvena pomoc, porodicni lekar ce ga usmeriti prema specijalisti. Ako taj doktor ima sklopljeni ugovor sa kasom zdravstvenog osiguranja, onda ce lecenje biti besplatno. Ali ako se pacijent opredeli za drugog specijalistu, onda ce morati da sam placa svoje lecenje. Pregledi kod takvih lekara ce kostati vise · izmedju 5 i 10 leva. Kako on, tako i porodicni lekar imace pravo da propisuju bolnicko lecenje. A u toj sferi reforma u svom potpunom obliku krenuce od 1. januara 2001. godine, kada ce sve bolnice biti registrovane kao samostalna pravna lica. Kasa ce pregovarati sa njima i potpisivati ugovore u kojima ce biti odredjene cene pojedinih usluga. Koliko ce novi sistem zdravstvenog osiguranja raditi efikasno, to ce se videti vec po·ctkom iduce godine. Za sada uzima prevagu entuzijazam da ce svima biti bolje. Lekari koji su do sada radili na teret drzave, morace da izadju na trziste rada i da brane svoje visoke zahteve. Trebalo bi da pacijenti dobiju kvalitetniju predbolnicku pomoc, naravno, ako redovno placaju svoja mesecna zdravstvena osiguranja. Medjutim, sta ih ocekuje kada bude zatrebalo da se podvrgnu slozenom operativnom zahvatu ili specificnom lecenju, to se jos uvek ne zna.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV