BORBA ZA IZGUBLJENE LEKCIJE

AIM Pristina, 18. 9. 1999.

Ovog septembra, posle mnogih nepoznanica zapocela je nova nastavna godina u osnovnim i srednjim skolama, ali i na Univerzitetu u Pristini. Doduse, nista nije kao ranije. Sada u skolskim klupama po kosovskim gradovima sede deca albanske nacionalnosti. Po selima koja su bila izlozena velikim razaranjima od strane srpskih oruzanih snaga, ceka se na renoviranje objekata ili njihovo deminiranje. Deca srpske nacionalnosti zapocela su nastavu u onim regionima Kosova gde je koncentrisana srpska populacija. Veliki problem, medjutim, predstavlja pocetak nastave za srednjoskolce, jer takvih objekata u seoskim sredinama nema. Zbog toga ce se neke zgrade osnovnih skola prilagoditi za nastavu srednjoskolaca. Sto se tice Univerziteta tu i lezi najveci problem. Kako ce studenti zavrsiti godinu studija ili, uopste, zapoceti studiranje?

Vlada Srbije smatra da bi nastava i ispiti mogli da se organizuju u sredinama gde je koncentrisano srpsko stanovnistvo, pre svega u Zubinom potoku, koje se nalazi blizu Raske. To bi za mnoge studente koji se nalaze van Kosova bio izgleda i najbezbedniji putni pravac, a srpska Vlada bi mogla da kaze da se na Kosovu odvija "normalan" zivot. Uostalom, srpska javnost je vec imala priliku da cuje kako se na Univerzitet u Pristini vratio dobar broj studenata i profesora, da se odrzavaju ispitini rokovi i vrse pripreme za pocetak nastave. Vesti koje objavljuje stampa u Srbiji da se na Pristinskom univerzitetu ne nalazi niko od profesora i studenata srpske nacionalnosti, vlasti nazivaju laznim. Istina jeste gorka, ali se u zgradi ovog univerziteta mogu videti samo studenti albanske nacionalnosti.

Posle devet godina, oni su 2. avgusta ponovo usli u svoje amfiteatre i kabinete. Pre toga nastava se odvijala u najtezim mogucim uslovima - po privatnim kucama i podrumima, u salama za bilijar, cajdzinicama... uglavnom u najsiromasnijim perifernim delovima Pristine. Stvaranje paralelnog obrazovnog sistema usledilo je nakon uvodjenja privremenih mera na Univerzitetu od strane Skupstine Srbije i to bas na Vidovdan, 28. juna 1991. godine. Sporazum potpisan 1. septembra 1996. godine od strane tada predsednika Srbije Slobodana Milosevica i politickog lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove, nikada nije do kraja realizovan. Studentima Albancima je tek negde pred intervenciju NATO na Jugoslaviju bilo dozvoljeno da koriste objekte tehickog, pravnog, ekonomskog fakulteta i prostorije Akademije umetnosti. Njihov poptuni povratak u objekte usledio je tek nakon povlacenja srpskih i ulaska medjunarodnih snaga na Kosovo, kada je sa Univerziteta otisao i najveci broj studenata i profesora srpske nacionalnosti.

Rukovodstvo Univerziteta albanskih studenata, u medjuvremnu je odlucilo da nadoknadi izgubljene lekcije - i ne samo to. Studenti su nastavili sa predavanjima i vezbama koje su prekinuli zbog poznate situacije. Svecano otvaranje Univerziteta usledilo je nakon sto su na razlicite nacine uklonjeni svi simboli i spomenici ispred fakulteta podignutih tokom devetogodisnjeg perioda srpske vladavine: 2. jul, kada su kosovski Albanci 1990. godine proglasili svoju nezavisnost, bio je iskoriscen od strane studenata i gnevnih gradjana da poruse sve biste ili druga obelezja koje je prethodno rukovodstvo samovoljno postavilo.

Ipak, nova akademska godina trebalo bi da zapocne krajem oktobra ili pocetkom novembra. Medjutim, jos uvek nema jasne slike oko rukovodstva Univerziteta i mogucnosti odvijanja nastave na srpskom jeziku. Predstavnici Misije UN na Kosovu ni posle nekoliko nedelja diskusija i konsultacija nisu uspeli da dodju do resenja. Odgovoran za obrazovanje pri UNMIK-u Ramaochadran, kaze da se nastava odvija na fakultetima kako bi se zavrsila akademska 1998/99 godina, navodeci da bi ona trebalo da se okonca za sest nedelja.

UNMIK s druge strane zahteva da univerzitet bude otvorena i demokratska institucija gde ce studirati svi bez obzira na etnicku pripadnost. "Sve zajednice treba da dele objekte koji im pripadaju, bez segregacije", izjavila je Nadia Junis, glasnogovornik Misije UN u Pristini i, istovremeno, potvrdila da se, ipak, doslo do konkretnog predloga za resavanje pitanja Univerziteta u pristini. Direktor za administraciju i civilne poslove pri UNMIK-u Gerald Fiser poslao je pismo albanskim i srpskim rukovodiocima Univerziteta Zenelju Keljmendiju i Jagosu Zelenovicu, u kojem se, izmedju ostalog, kaze da na Kosovu nece biti paralelnog univerziteta, odnosno da se "UNMIK opredelio da Univerzitet u Pristini deluje kao jedinstvena institucija".

Prorektor studenata Albanaca Ahmet Gecaj kaze da je Univerzitet slobodan, demokratski, autonoman i da je otvoren za srpske studente i za ostale predstavnike etnickih zajednica. "Ako kandidata za studiranje ima i ukoliko ispunjavaju uslove nema razloga da se nastava na srpskom ne odvija", rekao je Gecaj. S druge strane, rektor ovog Univerziteta prof. dr Zenelj Keljmendi ne zeli da se takva pitanja uopste i postave. "Apsurdno je da se o takvim pitanjima diskutuje kada se zna da je Univerzitet u Pristini svim svojim aktima dokazao opredelejnje da je otvoren, slobodan i da ide u korak sa savremenim svetom".

Ipak, lider Srpskog pokreta otpora Momcilo Trajkovic u vise navrata je upozorio da nema studenata Srba koji bi zapoceli sa nastavnim procesom. Do sada niko ne moze da pretpostavi da li bi uopste i koliko bilo studenata koji bi zeleli da nastave studije na Kosovu. Pre kampanje bombardovanja NATO na Jugoslaviju, srpski zvanicnici su tvrdili da na Univerzitetu u Pristini studira 17 hiljada studenata. Najveci broj njih nije bio s Kosova. Medjutim, u UNMIK-u kazu da ce i "njima biti otvorena vrata". Albanci tvrde da je pre 24. marta 1998. godine na (paralelnom) univerzitetu nastavu pohadjalo 17 hiljada studenata. Prorektor Gecaj, medjutim, izjavljuje da je njih sada oko 10 hiljada.

No, problem Pristinskog univerziteta jos uvek je na samom pocetku za resavanje. U UNMIK-u su odlucni da ne dozvole segregaciju. Oni su u pocetku predlozili da rektor bude jedan medjunarodni predstavnik i da albanski i srpski rektor imaju funkciju prorektora. Ovu ideju je, medjutim, odbacila albanska strana. Jedina preostala opcija UNMIK-a je uspostavljanje privremene administracije. time bi ona postala, kako je izjavio Mark Ricmond, zvanicnik UNMIK-a, najvisa vlast na univerzitetu.

Dok razgovori o najboljem resenju za ovaj problem traju, a studenti nadoknadjuju lekcije, albansko rukovodstvo i dalje "dolazi na posao" u privatne objekte, u one iste u kojima su bili prethodnih godina, frustrirani sto ne mogu da promene to stanje. Zgradu Rektorata cuvaju medjunarodne snage. Rektor Keljmendi ovu cinjenicu karakterise "apsurdnom i besmislenom". Nezadovoljstvo medju albanskim profesorima raste i usled nedostatka bilo kakvih primanja vec nekoliko meseci (austrijak fondacija WUS im je dodelila po 200 DM pomoci, a dobijaju jedino pakete humanitarne pomoci). UNMIK i dalje cuti.

Ono sto je do sada obelodanjeno je da je UNMIK predvideo tri faze razvoja nastave na Univerzitetu u Pristini. Prva faza je "improvizujuca", koja ce trajati do pocetka nove akademske godine. U drugoj, tj, prelaznoj fazi koja ce trajati od sest do devet meseci, Univerzitet ce biti pod jurisdikcijom UNMIK-a, dok treca faza predvidja stvaranje istinskog obrazovnog sistema na Kosovu i UNMIK ce se od organa koji donosi odluke pretvoriti u savetodavni. Medjutim, smatra se da ni ovaj plan nece ici glatko. U prvom redu ne treba zanemariti otpore prema planiranim reformama na univerzitetu od strane UNMIk-a, koje bi mogle zadirati i u odredjene "privilegije" nastavnog kadra, pa i na gubitak radnih mesta. Ti otpori mogli bi doci i usled otpora starog nastavnog kadra prema svakom procesu modernizacije i osavremenjavanja nastavno-naucnog procesa. Takav otpor bi se mozda mogao ocekivati i od strane "politickih struktura" koje Univerzitet smatraju kao jednu od mogucih potpornih tacaka za ostvarivanje njihovih politickih projekata, sto u proslosti nije bila tako retka pojava.

Uostalom promena i smirivanje politicke klime pokazuje se kao neophodan i nuzan uslov i za pocetak normalnog rada i na univerzitetu. Do tada, albanski studenti ce se boriti za nadomestanje "izgubljenih lekcija", a srpski studenti ce cekati na promenu te klime. Ili ce, mozda, traziti nove indekse.

AIM Pristina

Besim Abazi