DEMILITARIZACIJA I TRANSFORMACIJA OVK

AIM PRISTINA, 17.9.1999.

Istice tromesecni rok demilitarizacije i transformacije UCK (Ushtria Clirimatare e Kosoves - Oslobodilacka vojska Kosova). Rok je 19. septembar, ali sef Glavnog staba UCK, general Agim Ceku izjavio je pre nekoliko dana da ce UCK zahteve iz dogovora ispuniti tri dana pre roka. Do cetvrtka nije bilo neke zvanicne ocene o tome niti je do sada objavljena najavljena zajednicka deklaracija generala Cekua i komandanta Kfora generala Dzeksona. U svakom slucaju, nakon razgovora Bernara Kusnera u Njujorku, posete glavnokomandujuceg NATO generala Klarka Kosovu i brojnih kontakata komandanata UCK-a Hasima Tacija, moze se reci da je neki dogovor o okoncanju procesa demilitarizacije postignut. Ne znaju se sve pojedinosti, ali to ne mora da znaci da oni nisu poznati zbog toga sto se kriju od sire javnosti.

Celi proces je od pocetka bio komplikovaniji nego sto je predstavljen u javnosti. Pored takozvanog tehnickog aspekta koji bi se mogao svesti na predaju oruzja i prelazak iz faze demilitarizacije u fazu transformacije, njegovo sprovodjenje bilo je pod gotovo svakodnevnim politickim i diplomatskim pritiscima. Pri tome pritisci su najcesce bili motivisani dalekoseznijim ciljevima, uglavnom oko buduceg statusa Kosova i interesima velikih sila oko konacne konfiguracije ovog dela Balkana. U tom kontekstu UCK je neprekidno upotrebljavana i zloupotrebljavana za dokazivanje ili propagiranje odredjenih ocena o razvoju situacije unutar Kosova, iako je ona samo jedan od njenih cinilaca.

Dogovor iz juna poznat je kao dokument o demilitarizaciji i transformaciji UCK-a. Medjutim, po dosadasnjem toku realizacije, prikupljanja oko 10 hiljada komada raznog oruzja i okupljanje celog sastava UCK-a na 49 odredjenih mesta po Kosovu, ocigledno je da je zapravo zavrsen tromesecni rok demilitarizacije i da 19. septembra pocinje neizvesni proces transformacije sastava koji je nekada pripadao UCK. Prica se nastavlja ili, u izvesnom smislu, tek pocinje. Oni koji stvari sagledavaju u crnim bojama mogli bi da kazu da su UCK i politicki spektar koji je bio blizak njoj progutali mamac. Smatraju da se 19. septembra u pravnom i politickom smislu stvaraju uslovi da oni, u inostranstvu i deo albanskog politickog spektra na Kosovu, koji su i do sada bili protiv UCK-a preduzmu odlucujuce korake za konacno eliminisanje svega sto bi moglo da podseca na njeno nasledje. Istovremeno, zadao bi se konacan udarac i njenom politickom vodjstvu koja je na nekim stranama i do sada predstavljeno u negativnim bojama, kao cinilac pretnje buducoj demokratiji i gotovo jedini uzrocnik kosovskih zaostravanja.

Uprkos mogucih pokusaja i pritisaka da se upravo na taj nacin okonca istorija UCK-a, nije verovatno da bi se na tome istrajalo po svaku cenu. Rizici su veliki i, po svemu sudeci, za sada, proces nece teci u pravcu potpune eliminacije, pa ni onako kako to predstavljaju i prizeljkuju ljudi iz UCK, nece biti eliminisana i, takodje, u perspektivi koja se veze za privremenu medjunarodnu vladavinu na Kosovu, nece postati ni regularna vojska. Sastav koji ce naslediti UCK bice, izgleda, izabran ili registrovan po sistemu individualnih molbi. Medjutim, nisu poznati bliza procedura ni kriterijum izbora. Ceo posao obavice Medjunarodna organizacija za migraciju (IOM). Dan nakon predaje oruzja ona ce poceti da prima molbe onih koji su vec registrovani u njenoj odgovarajucoj sluzbi. Procenjuje se da je dosad registrovano oko 10 hiljada i 700 kandidata. Objavljeno je da je proces osnivanja i daljeg konstituisanj tog sastava zajednicki posao Kfora, UNMIK-a i UCK i da ce IOM ukljuciti u liste pogodne kandidate na osnovu kriterijuma propisanih od strane Kfora i UNIMK-a. Proceduru selekcije vodice sedam terenskih oficira IOM-a.

Svi kazu da ce se naslednik UCK zvati Kosovski korpus. U idejama ili predlozima transformacije iskljucuje se mogucnost da UCK postane vojska, ali prihvata se da njen naslednik bude organizovan i funkcionisace po pravilima koje su veoma bliske vojnim strukturama. Imao bi svoje uniforme i ambleme i precizno odredjene zadatke i okvire delovanja. U svim kombinacijama pominju se njeni zadaci hitnih intervencija u slucajevima prirodnih i drustvenih katastrofa. Podvlaci se takodje da ce Korpus delovati iskljucivo u skladu sa operativnim pravilima Kfora, odnosno pod komandom zapovednika Kfora i sefa medjunarodnih civilnih vlasti (UNIMK). Neposredna veza sa Kforom ostvarivace se, pored ostalog i time sto ce Kfor obucavati pripadnike Korpusa u za to posebno izgradjenim poligonima. Govori se da ce preko svojih oficira za vezu komanda Korpusa biti u stalnom kontaktu sa NATO-om i misijom Ujedninjenih nacija.

Kosovski korpus imace svoj komandni stab sa sefom i njegovim zamenikom u kome bi, pored ove dvojice bili i sefovi pojedinih rodova. U dosadasnjim idejama i predlozima pominju se rodovi za hitne intervencije, izgradnju, transport, zdravstvo, veze, ocuvanje prirode, deminiranja... Medjutim, u svim idejama i izjavama stranaca o tome izricito se kaze da ce Korpus biti civilna nevojna organizacija. Podvlaci se da Kosovo nema potrebe za vojskom i da je Kfor zaduzen da stiti Kosovo od unutrasnjih i spoljnih opasnosti. Takodje, izricito se kaze da Kosovskom korpusu nece biti dozvoljeno angazovanje na zastiti i sprovodjenju zakona kao ni u kontroli saobracaja.

Njegove trupe nece biti naoruzane osim u slucajevima fizicke zastite, odnosno delovanja u funkciji garde. U izjavama najvisih oficira NATO-a i nekih diplomata vise puta je pomenuto da jedinice Kosovskog korpusa ne bi mogle da obave svoje hitne intervencije bez upotrebwe helikoptera. Za sada se govori da ce lakim oruzjem biti naoruzani samo oko 200 pripadnika korpusa koji ce cuvati objekte Korpusa razmestenih u sest kosovskih zona. Verovatno u skladu sa nekim prethodnim dogovorima o tome, privremena kosovska vlada odredila je nedavno posebim dekretom velicinu i centre buducih zona.

Prema procenama albanskih vojnih strucnjaka, za potrebe odbrane Kosova dovoljan bi bio sastav od oko 10 hiljada aktivnih pripadnika garde i pet hiljada rezervista. Medjutim izgleda da je albanska strana koja razgovara o ovim pitanjima, zahtevala da Korpus ima jos pet hiljada aktivnih pripadnika i isti broj rezervista. Strani izvori govore da bi Kosovski korpus mogao da broji osam hiljada aktivnih pripadnika i dve hiljade rezervista. Racuna se da bi time bila obuhvacena trecina sastava UCK i njen celi dosadasnji komandni sastav. Procenjuje se da ce se znacajni deo integrisati u kosovskoj policijskoj sluzbi, a vise stotina ukljucice se u programe nevladinih medjunarodnih organizacija kao strucnjaci za deminiranje. Za oko 300 pripadnika UCK-a obezbedjene su stipendije za nastavljanje skolovanja, veliki broj je demobilisan, a neki ce se oprobati u politici.

AIM Pristina

Fehim Rexhepi