U potrazi za likom i delom

Nevladine organizacije u Srbiji

AIM, PODGORICA, 19. 9. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Aktuelni srpski rezim na nevladine organizacije gleda kao na neku vrstu suberzivne delatnosti koja se ne razlikuje mnogo od delovanja opozicije. I jedne i druge trpaju u isti kos medju strane placenike i domace izdajnike. Otuda je vlast vrlo oprezna prilikom registrovanja nevladinih organizacija, pogotovu onih za koje po sopstvenom nahodjenju zakljuci da bi mogle predstavljati neku opasnost.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku u Jugoslaviji ima 25 hiljada nevladinih organizacija. Direktor centra za razvoj neprofitnog sektora, koji objedinjuje najveci deo nevladinih organizacija, Zarko Paunovic kaze da je zapravo samo 1200 i odista ne vladinih organizacija, usmerenih na razvoj civilnog drustva:U drustvu koje je vec deceniju u ratnim konvulzijama, ekonomskoj, socijalnoj i moralnoj krizi njihov uticaj je relativno slab i tesko je ustanoviti i tacan broj clanova NVO.. On dopusta racunicu prema kojoj svaka od 1200 nevladinih organizacija ima po desetak aktivista i jedan pasivni krug simpatizera koji se povremeno ukljucuju u akcije. Na lokalnom nivou one povremeno uspeju nesto i da pokrenu i urade.

U, za ovdasnje prilike, ne zanemarljivom broju nevladinih organizacija iznenadjujuce je malo organizacija za zastitu ljudskih prava. Mada malobrojne, ove organizacije- u moru ostalih koje vec devet godina traze svoj profil i identitet- deluju odredjeno i imaju dobro uhodane timove istrazivaca i pravnika. U ovu grupu NVO spadaju Centar zaantiratnu akciju, Beogradski centar za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Helsinski odbor za ljudska prava.

Ni posle devet godina postojanja nevladinih organizacija u Srbiji ne postoji ni jedna socioloska analiza o njihovom uticaju na javno mnjenje, i menjanje odnosa u drustvu. Otuda su i ocene o njihovom radu i uticaju dosta provizorne, pogotovu o uticaju antiratnog pokreta u Srbiji. Ipak u realnom zivotu se nesto dogadja. U najteze vreme kada je jos sve mirisalo na rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, pod javnim pritiskom oslobodjen je iz zatvora general Vlada Trifunovic, dok je rat na Kosovu izazvao veliki otpor vojnika i rezervista u odbijanju da prihvate vojni poziv a potom i u masovnom napustanju fronta. Bombardovanje NATO-a podstaklo je i gradjane da se odupru ratnoj politici rezima pa su u vise gradova u Srbiji gradjani pored javnog bunta poceli da osnivaju gradjanske parlamente ili gradjanske pokrete otpora (Cacak, Leskovac, Valjevo, Uzice...).

Znacajan uticaj na stvaranje antiratnog raspolozenja u Srbiji imala je i strategija Fonda za humanitarno pravo koji vec godinama u stampi objavljuje imena ljudi nad kojima je izvrsen zlocin, ili su im prekrsena elementarna ljudska prava ili su postali zrtve zbog nepostovanja zakona od strane drzave. Ljudi su uzimani u zastitu bez obzira na veru i nacionalnost u toku trajanja svih ratova od Hrvatske do Kosova. Upornost, pozrtvovanost, rad na terenu- sve je to Fondu pribavilo postovanje kako u krugovima NVO tako i u javnosti, koja je dobro osetila da to nije samo rad za donatore. Fond vec sedam godina istrazuje slucajeve represije, pre svega policijske, i ostecenima pruza advokatske usluge. On je takodje jedina NVO koja zastupa zrtve represije pred Komitetom za odbranu od torture u Zenevi. U poslednje vreme bavi se i zastitom Roma koji su zrtve rasistickih progona kako u Srbiji tako i u pokrajini Kosovo.

Problem najveceg broja NVO je u tome sto se vise bave onim sto ne postoji nego onim sto je realna teskoca i potreba. Otuda i nesnalazenje, problemi sa profilisanjem i nalazenjem puta do gradjana. Cesto ostaju izlovane i podsecajuci na nezainteresovane kruzoke koji se bave sami sobom a ne drustvenim problemima. Na primer, u toku rata na Kosovu mongi Albanci ili Goranci bili su zrtve lokalnih huligana po gradovima u Srbiji. Tako su u Vrscu polupane tri pekare Albanaca koji su posle toga definitivno napustili grad ostavljajuci ga da uziva u svom multietnickom imidzu. U Kikindi su takodje polupane albanske radnje, ali su tamo, zahvaljujuci intervenciji gradonacelnika Paje Franbcuskog strasti smirene, a Albanci su ostali u ovom gradu. U Nisu je jedan Albanac ubijen, o mongim tihim nesrecamam etnickih ciscenja nikad se nista i ne sazna. Ni u jednom od pomenutih slucajeva nisu reagovale lokalne NVO. Ali ce zato u Vrscu i Kikindi tamosenje NVO s ponosom govoriti o projektima regionalne saranje sa Madjarskom i Rumunijom u okviru Banatskog trougla koji je u ovom trenutku vise deklaracija dobre volje nego sto ima opipljivih rezultata.

Gradjanski parlamenti i gradjanski pokreti otpora su nova pojava u Srbiji koja nije vezana ni za politicke partije ni za NVO. Samoinicijativno su se pocetkom septembra organizovali u gradjanaski parlament Srbije. Njihovi osnivaci- gradjani koji su izlozeni strahovitoj represiji zato sto su u vreme NATO bombardovanja na gradjanskim protestnim skupovima pozivali stanovnistvo da ne pristane na rat koji rezim vodi protiv celog sveta. Medjutim, pobunjene gradjane koji su hapseni, premlacivani zato sto su se usprotivili ratu i rezimu, brane advokati Fonda za humanitarno pravo i Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava. Da odbrana ljudi koji su kaznjeni zbog javno izrecenih stavova na mitinzima ne bi ostala njihova privatna stvar u akciju se ukljucio i nezavisni mesecnik Republika koji ce u saradnji sa zrtvama i braniteljima, gradjanskim parlamentima i NVO objavljivati sve relevantrne podatke i izvestaje sa sudjenja kako bi ti slucajevi postali javna stvar, a ne senzacionalisticka tema koja se brzi trosi. Namera je da se podizanjem ovih slucajeva na nivo javnosti smanji nasilje drzave prema sopstvenim gradjanima i ocuva osecaj solidarnosti gradjana sa porodicamam optuzenih a ljudima jasno stavi do znanja da javno iskazana rec ne moze biti kaznjiva.

Svojevrstan uspeh i popularnost dozivela je proteklih godina i nova NVO- Savez slobodnih opstina i gradova Srbije, nastao posle pobede opozicije na lokalnim izborima 1996/97. Organizacija slobodnih gradova je znatno doprinela nastajanju novih nevladinih organizacija. To naravno ne znaci da je ne vladin sektor u Srbiji prevazisao decije bolesti: dupliranje programa, preotimanje projekata, brobu za iste ljude, i, naravno iste donatore.

U protekloj godini materijalnu pomoc nevladinim organizacijamam za odredjene projekte pruzale su fondacije koje su radile u Jugoslaviji i one koje nisu ovde registrovane. Od ovih prvih, ne vladine orgaizacije su pomagali Fond za otvoreno drustvo, USID, Nemace fondacije:Fridrih Ebert, Fridrih Nauman i Konrad Adenauer i britanska fondacija KNOW HOW. Najvazniji donatori u drugoj grupi su bili: Evrposka unija, Vesmisterska fondacija, NED, IRI, i NDI. Znacajnu humanitarnu pomoc nevladinim organizacijamam koje se bave humanitarnim radom pruzao je jedan broj organizacija okupljenih u Direktorijumu 20 organizacija, inace partneri UNHCR, koji je i sam pruzao humanitarne donacije jugoslovenskim organizacijama.

U organizacionom pogledu do skoro je postojao samo Centar za razvoj neprofitnog sektora ( osnovan 1996.) sa sedistem u Beogradu. Centar je orjentisan na informacioni i dokumentacioni rad, istrazivanja i uspostavljanje komunikacija medju NVO, savetodavne poslove i publikovanje projekata. U ovom Centru se jedino mogu dobiti kompletni podaci o svim NVO. Edukativni program se obavlja kroz Forum i ove godine ce pokusati da da nove odgovore na pitanja kao sto je na primer ucestovovanje NVO u demokratskim procesima, uloga NVO u okviru Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope.

Sagovornik AIM, Zarko Punovic kao dobre primere saradnje navodi saradnju NVO u regionu Balkana, Podunavskih zemalja, Evrope, Banatskog regiona. Pocetni rezulati beleze se i u saradnji sa NVO iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske. Makedonije i Slovenije sa kojima postoje cak i zajednicki projekti.

Novijeg datuma je jos jedna asocijacija nevladinih organizacija: Gradjanske inicijative, koja po svemu sudeci ima ambiciju da postane novi centar nevladinih organizacija. Po recima Miljenka Derete, prvog coveka ove asocijacije, oni saradjuju u zemlji sa politickim partijama, sindikatima, medijima i lokalnim vlastima, dok u inostranstvu preko clanstva u Centru za pluralizam imaju otovrena vrata u 16 zemalja bivseg komunistickog bloka od Evrope do Azerbejdzana.

U vreme NATO intervencije ( 28. aprila) je stvorena jos jedna asocijacija nevladinih organizacija: Jugoslovenska akcija. Obuhvata 58 NVO medju kojima je i pomenuta Gradjanske inicijative, 11 gradjanskih parlamenata i neki nezavisni mediji. Clan ove asocijacije je i Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava cija je trenutna glavna akcija amnestija lica koja su odbila da ucestvuju u ratu na Kosovu. U Jugoslovenskoj akciji je i Alternativna obrazovna univerzitetska mreza ( nastala posle represivnog Zakona o univerzitetu), Beogradski krug i humanitarna grupa 484. Temeljnija organizacija ove trece asocijacije tek sledi a sto se donatora tice za sada postoje samo obecanja.

Brojka od 1200 nevladinih organizacija za sada je, uz casne izuzetke, jedino sto obecava da civilno drustvo ima sansi i na ovim prostorima. Protekle godine njihovog postojanja mogle bi se nazvati snalazenjem po prinicipu kreni- stani. Svaki zapoceti a ne dobrseni posao, deobe i medjusobna sporeckavanja koristila su samo rezimu. Gradjani se tek navikavaju da osim drzave postoji i nesto drugo.

Olivija Rusovac(AIM)