MEDJE NA PUTU ZELJA

Samoorganizovanje vojvodjanskih Madjara

Niti je privremeni Nacionalni savet vojvodjanskih Madjara osnovan pre mesec dana, uspeo da okupi sve stranke Madjara u Vojvodini, niti prakticno postoje zakonski okviri i preduslovi za njegovo delovanje, niti ih iko ocekuje od Miloseviceve vlasti, pa bi se jedino moglo zakljuciti da je zasad njegova uloga pre svega da uveri kako se sa konceptom autonomije ozbiljno misli

AIM, PODGORICA, 17. 9. 1999. (Od odpisnika AIM iz Beograda)

Pod nimalo lakim psiholoskim teretom o svezem Nato-clanstvu maticne drzave uprilicenim gotovo istovremeno sa bombardovanjem SRJ i kartocrtackim idejama celnika Madjarske partije istine i zivota Istvana Curke, o tome da bi vojvodjanske Madjare valjalo zastititi pripajanjem severne Backe i Banata Madjarskoj, mirno je prosao praznik Svetog Istvana, uoci kojeg su se po vojvodjanskim predgradjima mogla cuti i podozriva i sumnjicava saputanja kako Madjari u Vojvodini za 20. avgust pripremaju nesto veliko.

Doduse, i Jozef Kasa, celnik Saveza vojvodjanskih Madjara, najjace od ukupno sest ovdasnjih madjarskih partija, postavsi i prvim covekom privremenog Nacionalnog saveta vojvodjanskih Madjara tog dana, govorio je o istorijskom trenutkuosnivanja tog tela, koje po vec ranije uoblicenom konceptu o trostepenoj autonomiji oko kojeg su madjrske stranke u Vojvodini postigle konsenzus, predstavlja vrhovni organ takozvane personalne autonomije: Ne mozemo, pored svega, a da se ne bavimo i sopstvenim problemima. Gubljenje tog koraka bila bi politicka pogreska- pojasnio je ovaj lider Madjara u Vojvodini odluku da se bas sada i odmah ide na formiranje privremenog Nacionalnog saveta vojvodjanskih Madjara.

Privremeni nacionalni savet, sa sedistem u Subotici, predvidjeno je da bude pedesetpetoclano telo, mada je devet mesta u startu ostalo upraznjeno, cime je definitivno razbijena iluzija nekih da je na temelju koncepta o trostepenoj autonomiji, posle visegodisnjih razmirica, postignuto jedinstvo madjarskih partija u Pokrajini.

Kao osnivaci i clanovi ovog privremenog tela pojavile su se tri stranke - Savez vojvodjanskih Madjara, Demokratska zajednica vojvodjanskih Madjara i Gradjanski pokret vojvodjansih Madjara, dok su se Demokratska stranka vojvodjanskih Madjara( partija Andrasa Agostona), Hriscansko-demokratskog pokreta vojvodjanskih Madjara i Hriscansko-demokratskog ujedinjenja uzdrzale od ucesca u osnivanju privremenog saveta. Ove stranke saopstile su javnosti da ne prihvataju to privremeno telo jer ono ne moze da odlucuje u ime svih Madjara u Vojvodini. Uputile su cak i politicku ocenu da je privremeni savet i formiran da bi SVM mogao da pregovara sa Vladom Srbije.

Istovremeno, Kasa odgovara kako po nama ima onih koji zaista zele, a ima i onih koji samo formalno zele autonomiju, pa im porucuje kako su im mesta u privremenom Nacionalnom savetu nepopunjena i da ih cekaju... Sustinu i znacaj Nacionalnog saveta najbolje je zapravo formulisao potpredsednik Kasine stranke Laslo Joza: rec je o preuzimanju odlucivanja u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i upotrebe jezika, dakle svega sto znaci ocuvanje nacionalnog identiteta. Zna li se da je ta, takozvana personalna autonomija udarno politicko uporiste koje zagovara upravo Andras Agoston, postaje jasno da njegov sadasnji razlaz sa Kasom - nakon sto je teskom mukom u Budimpesti letos postignut konsenzus o sadrzini madjarskog predloga o autonomiji- nije toliko konceptualne, koliko je politicke prirode.

I sam Agoston naime kao najvisi organ personalne autonomije vidi Nacionalni savet. Razlika je dakle samo u jednoj reci, u odrednici privremeni. Ali, naravno samo naizgled. Jer, dok se svi slazu oko toga da bi Nacionalni savet valjalo birati na direktnim izborima i na osnovu takozvanog birackog spiska vojvodjnskih Madjara, Kasina i jos dve stranke koje su medju osnivacima privremenog saveta smatrali su da prazninu do tih izbora, odnosno izrade registra biraca valja popuniti privremenim telom, u koje bi usli svi savezni, republicki i pokrajinski poslanici stranaka Madjara u Vojvodini i petina njihovih odbornika u opstinama.

Zna li se, dalje, da po postojecim proporcijama to znaci da su tri stranke osnivaci privremenog saveta popunile tricetvrtine mesta u tom telu, sa ubedljivo najvecom brojnoscu Kasinih sledbenika ( 39 od ukupno 55) moze vec biti nesto jasnije i Agostonovo uporno insistiranje da se umesto formiranja nekog privremenog saveta sto pre krene u izradu madjarskog birackog spiska i na osnovu njega izabere savet. Cak se njegova stranka zapravo vec i odlucila za sto skorije formiranje takozvanog Informativnog centra vojvodanskih Madjara, ciji bi zadatak bio da pripremi spisak biraca. Uostalom, i privremeni Nacionalni savet je sebi stavio u zadatak sto skorije sastavljanje takvog spiska, pa bi se tako mozda moglo postaviti pitanje, ko ce sve popisivati madjarske birace.

No nije to ni izdaleka najveca dilema, kao sto nije ni ona sto Kasi prigovaraju da ovakvim sastavljanjem privremenog nacionalnog saveta direktno ide na ustrb principima predstavnicke demokratije i da, zapravo, uvodi vojvodjanske Madjare u partijski getona pragu 21. veka, a jos se nismo, zameraju pristalce Agostona, oslobodili ni partijske drzave.Iste primedbe ima i i ovdasnji (ne bas previse aktivan) ogranak Svetskog saveza Madjara. Nacionalni savet, koji bi predstavljao interese svih Madjara u Vojvodini morao bi da bude nezavisno telo od politickih stranaka.

Ono sto ipak, predstavlja najvecu dilemu vezano je za potvrdne izjave osnivaca privremenog saveta da je u sustini, ipak, rec o samovoljnom cinu, dakle osnivanju tela sa kompetencijama koje nisu uklopljene u postojeci drzavni, odnosno pravni okvir, kao i o jasnim porukama svih zagovornika madjarske autonomijekako nemaju iluzija da se ona moze ostvariti sa Milosevicem na vlasti i njegovim saradnicima. Ali i da se koncept dakako ne moze ostvariti bez srpskih politickih snaga.

Pre mesec dana formiran privremeni Nacionalni savet vojvodjnskih Madjara tako nije uspeo da okupi sve stranke Madjara u Vojvodini, a prakticno ne postoje ni zakonski okviri i preduslovi za njegovo delovanje, niti ih iko ocekuje od Miloseviceve vlasti. Tesko je tako i zamisliti, sta bi to u takvim uslovima privremeni savet i mogao uopste da odluci oko obrazovanja, kulture, ili informisanja i upotrebe maternjeg jezika vojvodanskih Madjara. Strajk i neizlazenjeMadar so jedinog dnevnog lista na madjarskom jeziku, ( ne izlazi vec tri nedelje) prolazi bez oglasavanja privremenog Nacionalnog saveta. Iako to ovdasnji analiticari vezuju za pocetak rada saveta krajem ovog meseca, ne reagovanje na strajk u `Madjar so bi mogla biti i paradigmaticna slika o sadasnjim stvarnim mogucnostima saveta.

Pre bi se moglo reci da je uloga privremenog Nacionalnog saveta vojvodjnskih Madjara u ovom trenutku da uveri da se sa zacrtanim konceptom autonomijeozbiljno misli i da ga drze na odredjenom stand-by-u , nego da zaista o necemu i odlucuje.

Pored naravno lako predvidljivih rezimskih reakcija i na definisanje tog koncepta, a i povodom nedavnog osnivanja privremenog Nacionalnog saveta, po kojima su reci secesionizam, opasan koncept i provokacija bile najcesce odrednice, vise nego uocljiva je uzdrzanost stranaka takozvane demokratske opozicije da se iole ozbiljnije upuste u razmatranje predloga o madjarskoj autonomiji. Zna li se da se, blago receno, vecina njih jezi cak i na pomisao o bilo kakvoj etnickoj autonomiji jasno je da bi po sredi mogao da bude neki precutni konsenzus da se sa strankama vojvodjanskih Madjara ovog trenutka ne upustaju u prevelike rasprave i da ta politika ne talasanjaima za cilj ocuvanje (opozicionog) kakvog-takvog mira u kuci.

Tako valja i shvatiti da je recimo nedavna izjava Milana Panica budimpestanskom listu o navodnoom pripajanju Vojvodine Madjarskoj, koju je doduse naknadno pojasnio kao ideju o brisanju granica u Evropskoj uniji, dozivela tek mlako opoziciono reagovanje i natucanje o navodnim nebuloznim izjavama. Srpske partije ocigledno prvo hoce demokratizaciju, pa, eventualno posle toga da se pozabave manjinskim pitanjima- komentarisu ovakvo ponasanje u strankama vojvodjanskih Madjara, svesni, dakako i da se njihov koncept autonomije ne moze ostvariti bez srpskih politickih snaga.

Uz definisani koncept o trostepenoj autonomiji, i povecanu paznju medjunarodne zajednice u odnosu na neka ranija vremena, vojvodjanske madjarske stranke, sve uz odrednicu nekih, da se na njihovom putu zeljasada formiranjem privremenog Nacionalnog saveta postavio i vazan medas -cekaju. Kada i druga strana bude imala interesa da prikaze rezultat, onda ce biti autonomije- kazu celnici nekih madjarskih stranaka.

Zuzana Serences (AIM)