Prigovor savesti na kocki

Slovenija i vojska

Zbog smanjenja broja regruta u Sloveniji se sve vise raspravlja o uvodjenju profesionalne vojske i ukidanju liberalnog sistema civilnog sluzenja vojnog roka.

Ljubljana, 15.09.1999

Slovenacku javnost je iz letnje letargije probudio Janez Jansa, vodja opozicione Socijal-demokratske partije. Razlog najnovijih polemika jeste njegov predlog prema kome bi Slovenija morala sto pre da napusti regrutni sistem popunjavanja vojske i uvede potpuno profesionalnu vojsku. Po misljenju Janeza Janse takav sistem bi bio jeftiniji i efikasniji. A ujedno bi se resio i problem popunjavanja redovnog sastava slovenacke vojske.

Regruti ili profesionalci

Strucnjaci, medjutim, nisu posebno odusevljeni tom idejom. Polemike o nacinu popunjavanju sastava (slovenacke) vojske, bez nekih revolucionarnih ideja, traju jos od pocetka sedamdesetih godina. Dr Anton Grizold, vodja slovenackog strateskog saveta i profesor odbrambenih studija na Fakultetu drustvenih nauka u Ljubljani, prvi je odbacio ideju o brzom prelasku sa regrutnog na profesionalan sistem - kao neozbiljnu.

"Ako napravim poredjenje sa kucom - i kucu je moguce sklepati za cetrnaest dana ali je pitanje koliko dugo bi izdrzala," ocenjuje Grizold. Promena sistema popunjavanja redovnog sastava vojske, smatra Grizold, nije rezulat detanta vec i brzog razvoja vojne tehnologije, koja na sve vise podrucja trazi vrhunski obucene profesionalce; medjutim, bez obzira na tu cinjenicu u praksi savremenih zemalja nije doslo do opsteg i naglog ukidanja regrutnih armija. Istina je da procesi transformacije regrutnih u profesionalne armije trenutno teku u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, rasprave o tome se vode i u Nemackoj, ali su problemi i nepoznanice u tom procesi jos uvek veliki. U Belgiji i u Holandiji, na primer, transformacijom armije ozbiljno su se bavili vec dva puta, ali bez uspeha. I francuski predsednik Chirac je jos februara 1996. godine najavio reformu regrutnog nacina popunjavanja vojske, koja bi trebalo da bude zavrsena najkasnije do 2003. godine. Sto se do navedenog roka sigurno nece desiti.

Uz profesionalni sistem u svetu ipak vise praktikuju kombinovani i regrutni sistem; kombinovani sistem pored profesionalaca ukljucuje i odredjeni broj regruta koji se biraju razlicitim nacinima, a najcesce pomocu lutrije. Anton Grizold tvrdi da bi kombinovani sistem za Sloveniju bio najpogodniji. Prednost takvog sistema (u odnosu na regrutni) jeste sto omogucava bolju uvezbanost kadrova i smanjuje negativne posledice demografskih oscilacija. Prednost poluprofesionalnog sistema (u odnosu na potpuni profesionalni sistem) jeste sto omogucava bolju popunjenost godisnjeg kontingenta, smanjuje probleme pri popunjavanju rezervnog sastava i omogucava bolju povezanost vojske i civilne sfere drustva... A sto se tice najradikalnijih ideja o potpunoj demilitarizaciji Slovenije, dr Grizold odgovara da su one jos od 1990. godine, dakle, od osamostaljenja - deo proslosti!

"Mislim da je to pitanje u Sloveniji razreseno 1989. i 1990. godine, kada je doslo do politickog konsenzusa da Slovenija mora sama da oblikuje svoje oruzane snage. Drzava koja ima tradiciju, a koja lezi na podrucju u kome bi mogla biti ugrozena - sigurno se nece odreci instrumenata svoje odbrane," upozorava Anton Grizold.

Civilno sluzenje u modi

Nije slucaj da su se rasprave o nacinu sluzenja vojnog roka rasplamsale upravo sada; slovenackoj vojsci svake godine fali sve veci broj vojnika. Pored regrutnog nacina popunjavanja sastava vojske, kriticari sistema nalaze da je problem u propisima koji u Sloveniji regulisu civilno sluzenje vojnog roka; jer, zbog sve veceg broja onih koji ne zele "da prime oruzje", Slovenacka vojska ce do 2.000 godine biti prisiljena da poveca broj zaposlenih za 3500, dakle sa 4200 na 7700 ljudi.

Sve to ima i svoju "ex-jugoslovensku" notu. Jedan od glavnih sporova na realaciji slovenacko drustvo - JNA (u periodu do 1990. godine) vodjen je upravo oko prava na civilno sluzenje vojnog roka. Ondasnji vojni vrh je po tom pitanju bio rigidan i protivnici oruzja osudjivani su po kratkom postupku. Upravo to pitanje bilo je jedno od onih zbog kojih se sa nekadasnjom JNA sukobio kolumnista Janez Jansa, kasnije osudjenik na procesu "protiv cetvorice" vodjenim u Vojnom sudu u Ljubljani, a potom i prvi ministar odbrane u nezavisnoj Sloveniji. Nije nikakvo iznenadjenje sto je nova drzava pozurila da i na tom podrucju pokaze potpun zaokret u odnosu na praksu u SFRJ.

Propisi koji regulisu tu problematiku su u Sloveniji posle osamostaljenja znatno liberalizovani, sto je dovelo do neocekivanih posledica; tako je

1. godine molbu za civilno sluzenje predalo 240 momaka, dok je prosle godine taj broj skocio na 1.937 regruta, sto je povecanje od osam puta. Ovogodisnji broj zahteva ce verovatno premasiti sve rekorde i prestici cifru od 3.000 zahteva za civilno sluzenje vojnog roka. Ujedno je zbog tzv. "zdravstvenih problema", koje ima enorman broj potencijalnih regruta - oko 40 odsto od oko 15.000 momaka "zrelih za vojsku", ostalo jedva 9.000 pitomaca. Predoceni trend nema sansi da se zaustavi ili promeni, posto zbog pada nataliteta Slovenija svake godine belezi tri odstotni manjak muskog roda.

Srz problema krije se u cinjenici da je Slovenija tokom tranzicije usvojila neka veoma liberalna resenja. Tako civilno sluzenje vojnog roka u Sloveniji (za razliku od mnogih drugih drzava u kojima poznaju i priznaju institut "prigovora savesti") traje jednako dugo kao i sluzenje vojnog roka. U vecini evropskih drzava to nije slucaj.

Stvar sa civilnim sluzenjem vojske dobila je u Sloveniji atribut epidemije, posto su usvojeni liberalni amandmani na Zakon o vojnoj sluzbi, u skladu sa kojima su civilno sluzenje vojnog roka mogli da izaberu i oni vojnici koji su vec prosli regrutaciju. Posle toga je broj zahteva za civilno sluzenje iz godine u godinu rastao. Pre samo cetiri godine je ovakav nacin ispunjenja najvise patriotske duznosti izabralo 264 momaka, 1997. godine je cifra skocila na 759 kandidata, da bi 1998. godine dosao bum - cak 1937 lica odlucnih da vojni rok provedu bez oruzja, u miroljubivim uslovima. Povecanje je delimicno rezultat i cinjenice da je u Sloveniji moguce "ugovor savesti" izabrati i usred vojnog roka, a isti mogu da praktikuju i pripadnici rezervnog sastava vojske. Zato je samo prosle godine zahtev za civilno sluzenje vojnog roka podnelo 290 vojnika (vec na odsluzenju vojnog roka) i 93 pripadnika iz rezervnog sastava.

Povecanje broja onih koji su se odlucili za civilno sluzenje otvorilo je i drugi problem - nema dovoljno firmi koje omogucavaju da se teorija pretoci u delo. Zakon zaista predvidja da "civili" moraju da budu ukljuceni u sistem za spasavanje i zastitu, ali je praksa sasvim drugacija. Na spisku 47 organizacija koje omogucavaju civilno sluzenje vojnog roka nalaze se Vatrogasni zavod, Karitas, centri za osposobljavanje invalida i slicno, ali i neke druge institucije, poput Studentskog servisa, mladih izvidjaca, Instituta Jozef Stefan, crkvene gimnazije i slicno.

Zbog svega toga slovenacki parlamentarni Odbor za odbranu zahteva da se period civilnog sluzenja vojnog roka produzi za najmanje tri meseca, a pride i da se poostre merila za priznavanje "ugovora savesti" i pojaca nadzor organizacija u kojima regruti obavljaju svoju tesku ili manje tesku duznost. Umesto radikalnih reformi, slovenacku vojsku po svemu sudeci ocekuju promene na dva koloseka - s jedne strane prelazak na kombinovani sistem popunjavanja sastava vojske, a sa druge u vidu promena liberalnog sistema civilnog sluzenja vojnog roka. Protiv cega ce sasvim sigurno ustati oni, koji slovenacko liberalno zakonodavstvo u pogledu sluzenja vojnog roka smatraju tekovinom "slovenackog proleca", a ukidanje opisanog stanja - korakom u proslost! Medju njima, naravno, ovoga puta nece biti Janeza Janse koji sada u prvi plan stavlja "nacionalni interes" - kako god ga interpretirali.

Zanimljivo je da u opoziciji (desnoj i levoj) postoji rascep oko ovog pitanja; dok je Jansa za ukidanje tekovina za koje se sam nekada zustro zalagao, sada ce protiv ukidanja liberalnih clanova slovenackog Zakona o vojsci biti pripadnici liberalnih i levih partija (nekadasnji pripadnici rezima koji nije zeleo liberalizaciju ondasnje JNA). Zato je Borut Pahor, predsednik Udruzene liste, vec najavio da ce u parlamentu glasati protiv bilo kakvih bitnih promena sadasnjeg nacina civilnog sluzenja vojnog roka. Igor Mekina (AIM Ljubljana)