Romi u zizi

Zahvaljujuci skandalima oko tzv. "resavanja romskog problema", Slovenija je poslednjih dana u znaku pojacanog zanimanja za druge narode koji zive na njenoj teritoriji.

Ljubljana, 12.09.1999

U opstini Trebnje je upravo zavrseno specijalno savetovanje povodom resavanja romske problematike; izbor mesta za skup - Dolenjska oblast, juzni deo Slovenije, na medji sa Hrvatskom - bio je pravilno odabran, posto u recenoj opstini zivi najveci broj slovenackih Roma. Problemi su ionako vise nego poznati - vecina Roma zivi u losim uslovima, u barakama, bez najosnovnijih higijenskih instalacija i u stalnom konfliktu sa komsijama. Nesto bolje uslove imaju samo Romi, stanovnici Prekmurja (na granici sa Madjarskom), koji vekovima zive u tradicionalno dobrim odnosima sa slovenackom populacijom.

Ipak, tesko bismo rekli da se drzavne institucije uopste ne brinu o teskocama Roma; osnovnu skolu za odrasle je samo tokom prosle godine u Trebnjama pohadjalo 57 Roma. Opstina podrzava i osnivanje romskog drustva Mavrica (Duga) i protezira javne radove gde i Romi mogu da dobiju zaposlenje. Medjutim, to je samo vrh ledenog brega, jer veci deo problema ostaje gotovo neresiv; primer prvi - posto vecina Roma vozi neregistrovane automobile i bez obavljenog vozackog ispita, policija ih cesto zaustavlja i kaznjava. Tako cak cetrdesetorici prekrsioca iz Hudeje (koji nisu platili novcanu kaznu) sada preti zatvor... Sto ne umanjuje deo drzavne krivice za los polozaj romske zajednice. Istina je, na primer, da je opstina Romima podelila parcele opremljene komunalnim prikljuccima, ali zackoljica je sto se ceo postupak ne moze privesti kraju, posto procesi denacionalizacije teku suvise sporo. Opstinsko zemljiste (bas ono dodeljeno Romima) ima svoje gazde, posle Drugog svetskog rata razvlasceni sloj koji iseljen zivi razbacan po celom svetu i sa kojima opstina sada mora da sklopi valjan kupoprodajni ugovor.

Nista manji problem nije ni ksenofobija lokalnog stanovistva. Primer drugi - romska porodica je u okolini Mirne kupila kucu, ali zelja za mirnim i normalnim zivotom naletela je na zestok odpor nesudjenih sugradjana. Slicne reakcije starosedelaca (Slovenaca) nisu novost, a posebno ne u vec pomenutoj Dolenjskoj; tamo je sve pocelo pre nekoliko godina konfliktom izmedju lokalne zajednice Roma i mestana Grosuplja. Incident su cak i komentatori na nacionalnoj televiziji poceli da uporedjuju sa "rasnim nemirima". Sto uopste nije preterana ocena, posto se u ovdasnjim novinama pojavilo nekoliko komentara sa potpuno rasistickim recnikom na racun Roma.

Situacija je dovedena do usijanja u momentu kada je opsina Grosuplje odlucila da legalizuje i prosiri divlje romsko naselje, tako sto bi tamosnje stanovnike preselila na novu lokaciju, idilicno krstenu - Oaza. U pomenuto naselje trebalo je da se presele i Romi koje sada zive pored obliznjeg djubrista, posto su slovenacki stanovnici okolnih sela pripretili da ce blokorati deponiju, ukoliko opstina ne delozira nepozeljne romske susede. Drnovsekova vlada je stoga odobrila prosirenje naselja te opstini Grosuplje dala oko 70.000 nemackih maraka za uredjenje prostora. Pored toga, vlada je pripremila i dodatna sredstva za izgradnju oko 30 montaznih kuca, od kojih bi jedna kostala oko 25.000 do 30.000 nemackih maraka. Cela operacija dovedena je u pitanje u trenutku kada je vest o doseljenju romskih porodica procurela medju mestane. Posle prvih ogorcenih protesta, mestani su presli i na konkretne akcije - blokirali su put do nesudjenog romskog naselja i organizovali prave demonstracije. Sa transparenata se moglo razabrati da starosedeoci "zahtevaju ista prava kao Cigani", da vlada u Ljubljani "njima olako otima, a Ciganima daje" i slicno.

Romi su se tako nasli prikljesteni: stare komsije, Slovenci, teraju ih iz trenutnih bivalista, a novim susedima niti na pamet ne pada da im dozvole nastanjenje blizu svojih ognjista. Corsokak je bio potpun. Padale su teske reci, posebno na slovenackoj strani. Mestani su zapretili da ce uzeti zakon u svoje ruke i, bude li potrebno, vatrom rasterati uljeze (Rome). Kao razlog za svoj uzas i nepristajanje na susede Rome, starosedeoci su naveli da su "Cigani", generalno, neradnici i siledzije, a uz sve to jos i cinjenicu da seoskim putevima divljaju u kolima bez registracije te smradom zapaljenih guma zagadjuju okolinu...

Romi su na optuzbe o ekoloskoj neosvescenosti odgovarali konstatacijom da im je to jedini izvor prihoda; da zive od preprodaje starog gvozdja i slicnih poslova, koji su ispod casti slovenackoj vecini. Konacno je starosedeocima preostao jos samo jedan argument da objasne svoju ljutnju; razlog je otkriven u cinjenici da je vlada odobrila gradnju naselja Oaza na obradivom zemljistu, dakle na zemljistu prve kategorije. Uprkos protivljenju gradonacelnika Grosuplja, koji se i dalje zalaze za legalizaciju naselja Oaza, opstinsko vece je uzelo u obzir volju gradjana i odbilo da da saglasnost za izmenu prostornog plana opstine. Konflikt je, u zavrsnoj fazi, prepusten resavanju resornim ministrima Drnovsekove vlade.

Sustina spora je, naravno, u slovenackom zakonodavstvu. Iako se drzava trudi da umanji bilo kakav diskriminacijski utisak ostaje cinjenica da su jedino Romi - od svih "manjina" koje priznaje slovenacki Ustav, a tu su jos samo Italijani i Madjari - bez zakonskog "pokrica" svojih prava i obaveza. Slovenacki Ustav, doduse, Rome definise kao nacionalnu manjinu i odredjuje da ce njihova prava preciznije "regulisati zakon". A tog zakona, nije tesko pogoditi - nema, pa nema.

I dok se javnost uveliko nasladjuje zucnim raspravama sukobljenih strana, desavanje oko slovenackog pristupa "resavanju romskog problema" ipak ostavlja mucninu. Ako ne kod domacih, onda sasvim sigurno kod stranih posmatraca. Ispalo je zgodno da je konflikt izmedju slovenacke i romske zajednice eskalirao u par navrata bas u vreme posete visokih stranih zvanicnika Ljubljani, tokom kojih su ovdasnji mediji obicno u delirijumu samopohvala na temu stepena postovanja ljudskih prava u Sloveniji. Analiticarima ipak nije promakla cinjenica da je i zbog Roma generalni sekretar Saveta Evrope, uz mnogo srdacnih reci upucenih domacinima izrazio i nadu da ce Slovenija uskoro ratifikovati konvenciju o zastiti manjina. Ova konvencija drzavama nalaze poprilicno stroge obaveze, koje kasnije nije moguce tumaciti prema arsinima i predrasudama mestana bilo kog zaseoka.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)