ICI U TIRANU ILI NE, PITANJE JE SAD

AIM TIRANA, 8. septembar 1999.godine

Otkazivanje posete Ricarda Holbruka Tirani u poslednjem trenutku, iako je ona bila predvidjena u okviru njegove balkanske ture, odjeknulo je kao bomba medju albanskim drzavnim institucijama. Visoki funkcioneri uzalud su cekali na areodromu na Holbruka jer avion koji je nosio "coveka iz Dejtona" nije ni poleteo za Tiranu. Zvanicni razlozi dati za otkazivanje bili su "tehnicki problemi".

Ne bez ironije jedan novinar iz Tirane napisao je da "Amerikanci imaju vise tehnickih problema pri poletanju za Tiranu nego pri poletanju na Mesec".

Najvisi americki funkcioneri, ukljucujuci predsednicki bracni par Klinton, drzavnog sekretara Medlin Olbrajt, Ministra odbrane Vilijema Koena, uporno su izbegavali albansku prestonicu od pocetka kosovske krize. Bilo je cestih zvanicnih i nezvanicnih najava njihove posete Tirani, ali nijedna nije ostvarena. Obecane i otkazane posete stvarale su dodatne probleme albanskoj administraciji i trenutnoj osetljivoj situaciji kroz koju zemlja prolazi. U medjuvremenu, kada je Klinton u pitanju tacnije 22.juna, njegov albanski kolega Redzep Meidani, premijer Pandeli Majko i Ministar inostranih poslova Paskal Milo, morali su da dodju u Skopje da bi se sa njim sreli. To je bila "inovacija" za diplomatski protokol, ali i teska situacija za albanske funkcionere koji su bili prisiljeni da na to pristanu.

Ovo je ukratko atmosfera koja okruzuje albansko-americke odnose, za posmatrace bilateralnih odnosa po mnogo cemu paradoksalne i neshvatljive. Ono sto vise iznenadjuje politicke analiticare je nesklad izmedju americkog zvanicnog stava prema albanskoj vladi i njihovo ponasanje i dug spisak diplomatskih propusta. Ponovljeno izbegavanje posete Albaniji stvorilo je utisak da jos uvek postoje skriveni uglovi americke politike prema Tirani.

Pocetak kosovske krize doveo je Albaniju u opasan polozaj, ali istovremeno i privilegovan u odnosu na vojne operacije protiv Milosevica. Za svega par nedelja albanska vlada i predsednik Meidani su postali glavni partneri u razgovorima NATO-a na Balkanu. Albanija je bez oklevanja stavila Alijansi na raspolaganje sve pogodnosti koje je ova trazila, i u tom smislu je desnicarska opozicija potpuno podrzala zvanicni stav. Na samitu NATO-a povodom njegove pedestogodisnjice, koji je organizovan proslog aprila u Vasingtonu, Albanija je bila "zemlja miljenica".

Paralelno sa ovim procesom koji je diktirao rat u Jugoslaviji, Evropska unija je dala Albaniji odobrenje da zapocne pregovore za potpisivanje dokumenta o njenom pridruzivanju u clanstvo EU i obecala doslednu pomoc u okviru Pakta stabilnosti.

Tako je sa upornoscu vrednog djaka Tirana napredovala u svojoj politici integracije ulsed okolnosti koje je rat na Kosovu proizveo. Ali, cini se da nije sve u rukama Albanaca. Barem ne u odnosima sa "glavnim medjunarodnim partnerom Albanije", kako albanska strana vidi Ameriku.

Sa okoncanjem sukoba na Kosovu i rasporedjivanjem KFOR trupa na terenu, Albanija je izgubila znacaj za NATO kao zemlja "prve linije fronta" u tom regionu. Dok su sukobi trajali, gdj. Klinton i drzavni sekretar Olbrajt preletele su preko Albanije na putu ka Makedoniji ne zaustavljajuci se u zemlji orlova. Zvanicno je ovo objasnjeno nedostatkom vremena prema planu posete, ali se stampa dosta pozabavila "samarom" koji je ovim zadat albanskim vlastima. U stvari, drugi izvori su potvrdili da su pravi razlozi zbog koji americke dame nisu posetile Albaniju bile bezbednost i javni red. Zbog teroristickih napada na americka diplomatska predstavnistva u Keniji i Tanzaniji, Albanija se nalazi na spisku tajnih sluzbi kao jedna od mogucih baza islamskih fundamentalista. To zvuci istinito i zato americka ambasada u Tirani radi sa smanjenim brojem ljudi i okruzena mornarickim jedinicama.

Propustena prilika da Klinton i Olbrajtova posete Albaniju ucvrstili su uverenje da cak ni prethodno najavljena Klintonova poseta Skopju 22.juna nece ukljucivati zaustavljanje u Albaniji. I upravo se tako i dogodilo, ali je ovom prilikom stigao poziv iz Klintonovog kabineta za susret albanskog predsednika, premijera i ministra inostranih poslova u Makedoniji. Albanska vlada je samo na kratko oklevala da pozitivno odgovori na Klintonov poziv, dok je Predsednikov kabinet u medjuvremenu najavio da ce Mejdani putovati u Skopje da bi se sreo sa svojim americkim kolegom. Tako je najvisa albanska trojka prihvatila da odgovori na ponudjeni izazov da se zvanicno sretne van albanske teritorije, i stavise u rivalskoj Makedoniji. Kako je ranije najavio u televizijskom programu, posebno namenjenom albanskom narodu, Klinton se zahvalio albanskim liderima na ulozi koju su odigrali tokom rata u Jugoslaviji obecavajuci americku pomoc najsiromasnijoj zemlji u Evropi.

Da pomoc, ali samo na recima. Tako je to nazvala lokalna stampa kada je dve nedelje kasnije ministar odbrane Koen u poslednjem momentu otkazao svoju ranije najavljenu posetu. Ovog puta su zvanicni izvori saopstili albanskim vlastima da je razlog opasnost od islamistickog napada.

Medjutim, Albance je naljutila pre par dana otkazana poseta Holbruka. Od Holbruka koji je dobro poznat u Albaniji se ocekivalo da donese jasne poruke vlade SAD-a, ali je on samo otkazao svoju posetu usled "tehnickih razloga". Visoki albanski funkcioneri koji su na aerodromu cekali da pozdrave americkog posrednika bili su slika jos jedne propustene prilike za albansku vladu na dugom spisku protokolarnih promasaja sa Vasingtonom.

Ali, mada Holbruk nije dosao u Tiranu, rekao je nesto o Albaniji. U izjavi datoj u Sarajevu bosanskim novinarima rekao je da americka administracija sa zabrinutoscu prati infiltraciju kriminalnih i mafijaskih elemenata u drzavne institucije na Kosovu i u Albaniji.

To je bilo dovoljno da se u Tirani jos jednom rasplamsaju rasprave o americkom stavu prema levicarskoj albanskoj vladi. Sredstva informisanja su ponovo nabrojala sve otkazane posete americkih funkcionera nazivajuci ih najboljim pokazateljem diplomatskih neuspeha Tirane u odnosima sa Vasingtonom.

U ovoj zatrovanoj atmosferi od male je utehe za Majkovu vladu bila poseta americkog kongresmena Eliota Ejndzela, predsednika albanskog lobija u americkom Kongresu dok njegov zahtev za postepenom promenom u politickom stavu donekle lici na signale Klintonove administracije o njenim politickim planovima za ovu sicusnu balkansku zemlju.

Razlozi zbog koji americka administracija izbegava Tiranu izgleda da su delom povezani sa bezbednoscu, mada su preterani jer se Tirana smatra opasnijom zonom od Pristine. Isto tako, pretnje islamskog terorizma Bin Ladenovih ljudi prati u stvari Amerikance.

Ali, razlozi su povezani i sa nezadovoljstvom americke administracije bezbednoscu i javnim redom u Albaniji uopste. Cinjenica da vlada ne kontrolise zemlju u potpunosti brine Vasington i pobudjuje sumnjicavost.

Jos nesto moze biti posredi: Tirana je jednostavno zanemarena sada kada je Kosovo pod NATO-vim protektoratom jer vise nema nekadasnju vaznost.

Sve ovo mogu biti razlozi ne dolaska u Tiranu, ali ne i razlozi za igru macke i misa sa albanskim rukovodiocima koji cekaju na aerodromu ociju uprtih u nebo.

ARBEN KOLA

(AIM)