RAZLIKE SPRECAVAJU STABILIZACIJU KOSOVA

AIM Pristina, 7 septembar 1999

Radimo zajedno da bismo stvorili zajednicko dobro delo. Otprilike, to je najnovija deviza specijalnog predstavnika OUN na Kosovu Bernara Kusnera u pristupu resavanju kosovskih problema. Prvi test poziva na opstu saradnju Kusner je izgleda uspesno prosao u dogovorima sa kosovskim pravnicima o novoj kosovskoj legislativi. Ali, ocekivanja su mnogo veca, interesi zainteresovanih dosta neuskladjeni, pa i konradiktorni, a stvari ne zavise samo od Kusnera. Zbog toga je vrlo tesko prognozirati moguci razvoj situacije. Ipak, obzirom na situaciju koja namece neodlozno preduzimanje odredjenih mera, posebno u oblasti bezbednosti, mozda ce se uskoro obelodaniti sledeci red poteza i njihov prakticni efekat.

Kao prva prakticna potreba namecu se resenja zastite manjina, posebno Srba i Roma kao najugrozenijih nacionalnih odnosno etnickih grupacija. Hitnost mera namece, po svemu sudeci, konacno odbacivanje ideje o kantonizaciji na poslednjoj sednici Kusnerovog Tranzicionog veca Kosova. Nakon te sednice, Kusner je najavio novi sistem zastite Srba i ostalog nealbanskog stanovnistva. Nije objasnio njihovu prirodu, ali sigurnost izjave kojom su najavljene ostavlja utisak da su one vec pripremenljene i da se samo ocekuje odluka o prakticnom sprovodjenju. Nista jos nije procurilo u javnost, ali na osnovu dosadasnjih mera moze se pretpostaviti da ce se novi sistem zastite nealbanaca sastojati u pojacanom, mozda danonocnom prisustvu pripadnika Kfora i medjunarodne policije na mestima gde trenuto zive ili treba da se vrate ugrozene nacionalne zajednice. To bi moglo da znaci da se precutno mogu osnovati ili pak javno proglasiti nesto sto bi moglo da lici na zone ili regione bezbednosti. Posto zbog nacionalnog sastava, odnosno rastrkanosti stanovnistva one ne bi mogle da budu velike u prostornom smislu, to bi, dalje moglo da znaci da ce se u selima, naseljima, ulazima stambenih zgrada i drugim prostorima zavesti, uslovno receno, poseban rezim kontrole kretanja ljudi. Jednako tome, zaveo bi se i poseban rezim snabdevanja i kretanja robe. Nije jos jasno kako bit se obezbedilo stanovnistvo neophodnim namirnicama i drugim potrepstinama: na humanoj osnovi ili organizovanjem, uslovno receno, konvoja pod pratnjom Kfora za odlazak u kupovinu ili bilo gde drugde, gde ljudi osecaju potrebu da odu.

Problem bezbednosti je ocigledno mnogo siri. To svi znaju i osecaju. Zbog toga, prilikom razmatranja ovih i svih drugih mera zastite neizbezzno se namece sustinsko pitanje svake sigurnosti ljudi: da li one unapredjuju ukupni ambijent da bi se ljudi osecali bezbednim? Nakon onoga sto se dogodilo na Kosovu, ne treba ocekivati brze rezultate. Ali, svakako treba razmisljati o tome da li i koliko one, same po sebi, samo kao oblik ciste fizicke zastite, bez nekih drugih neophodnih pratecih mera i aktivnosti doprinose ostvarivanju pretpostavki za stvaranje pozeljnog ambijenta za sve. Jedna od najznacajnijih pretpostavki u tom smislu je skladno delovanje svih zainteresovanih i umesanih u kosovskoj krizi. Parola: radimo samo zajedno kao najbolji put za resavanje problema, nemoguca je bez makar i minimalne saradnje vise cinilaca u ostvarivanju zajednickih ciljeva. Recimo, moralo bi o tome da ima sklada u medjunarodnoj diplomati, odnosno politici velikih sila koje su preuzele i snose najvecu odgovornost za stanje na Kosovu.

U prvom redu, neophodno je skladno delovanje i izmedju svih segmenata medjunarodnih struktura koje neposredno uspostavljau i sprovode sistem medjunarodne vladavine na Kosovu. Ne treba tositi recci o tome koliko su ova dva nivoa medjusobno zavisna, odnosno direktno uslovljena. Pazljivom posmatracu ne moze promaci da unutar prvih i drugih ima ne samo razlika nego I diajmetralno suprotnih stanovista o tome kako delovati na resavanju aktuelnih problema. A jos nije na akutan nacin postavljeno pitanje konacnog statusa Kosova. Doduse, treba primetiti da unutar kosovskih medjunarodnih civilnih struktura razlike nisu tako izrazene. Ali, tako izgleda na povrsini. Ispod nje, razlike su verovatno mnogo vece I priblizavaju se onima koje su vidljive u diplomatskim i drugim akcijama velikih sila.

Nije od manjeg znacaja ni stanje odnosa izmedju albanskih politickih snaga ili, bar izmedju najznacajnijih politickih blokova. Ako ne bude sklada izmedju njih, prvo, one gube na znacaju kao partneri ili strana u izgradnji i rekonstrukciji, i drugo, umanjuju efikasnost delovanja kosovskih medjuanrodnih struktura. Ako medju albanskim politickim snagama nema saradnje, UNMIK i njegove strukture bice prinudjene da rade same, odnosno sa jednim od albanskih politickih blokova, sto ne doprinosi neophodnoj opstealbanskoj relaksaciji koja je jedan od preduslova opsteg smirivanja. Zaslepljene medjusobnim svadjama i netrpeljivostima, pomesanih sa primitivnom borbom za vlast iza koje stoje ne samo razlike oko puteva za psotizanje konacnog cilja nego i o tome sta bi mogao da bude konacni cilj, albanske politicke snage nisu svesne znacaja medjusobne saradnje makar i oko minimalnih ciljeva. U sadasnjoj situaciji to bi mogla da bude i partnerska saradnja sa UNMIKom i medjunarodnom zajednicom oko zajednickog resavnaja gorucih kosovskih pitanja.

Stice se utisak da ni UNMIK, ukljucujuci i ostale kosovske medjunarodne strukture nije bas jedinstveno zainteresovan, kao sto se javno govori, za ujedinjavnaje svih albanskih politickih snaga. Imajuci u vidu osetljivost albanskih cinilaca na uticaje iz sveta, oni bi uz malo veci pritisak sasvim sigurno pristali na saradnju i privremeno odustali od kalkulacija sa glasovima, laznog patriotizma, ucena pred javnoschu i demagoskih upiranja prstom na drugog. U tome nije jedinstvena ni medjunarodna zajednica, odnosno njena diplomatija. Dosta oprezno, ali dovoljno jasno da vidi svako ko pokusava da razume politiku, to su pokazali nedavno prilikom posete i sefovi nemacke i francuske diplomatije Fiser i Vedrin. Kao da su dosli da ukore ili kritikuju Tacija i da podrze Rugovu. Evropska podrska Rugovi u kojoj prednjacce Francuzi, ovde ostavlja utisak kao da je predizborna kampanja na Kosovu u punom jeku. Medjutim, pre ce biti da Evropa priprema teren za buduche pregovore o statusu Kosova, odnosno za kompromis koji bi se, kako se pretpostavlja, lakse mogao postici sa Rugovom nego sa Tacijem. Delom u toj funkciji trebalo bi da bude pojacano predstavljanje UCK u negativnom svetlu.

AIM Pristina Fehim Rexhepi