BEZBEDNOST DA, ALI NE U KANTONIMA

AIM Pristina, 6 septembar 1999

Uprkos na povrsini mirnom i normalnom stanju, aktuelnu situaciju na Kosovu karakterisu brojni pokazatelji koji se ukratko mogu opisati u svega nekoliko recenica: bezvlasche, anarhija, nesigurnost, pretnje i ubistva, eksplozije, mafijastvo i sporost ili nedovoljna snaga medjunarodnih vojnih i civilnih vlasti da uspostave red. Posledice uspostavljanja paralelnih vlasti u odnosu na onu koju se trudi da uspostavi civilni administrator Bernard Kusner, odlazak Srba usled napada na njih i opste nesigurnosti ili pak njihovo koncentrisanje u nekoliko regija Kosova, sukobi ili bojkot trupa NATO od strane kosovskih Albanaca nezadovoljnih razvojem dogadjaja u Mitrovici ili pak Orahovcu. Neprimetan ili neefikasan rad sudskih organa i pored svakodnevnih hapsenja, i dobar broj gradjana posebno iz susedne Albanije bez ikakve dokumentacije koji su, kazu dobri poznavaoci, ukljuceni u razna mesetarenja po Kosovu. Korupcija je jos jedan od najakutnijih problema sa kojim se suocava ovdasnje stanovnistvo. Sveukupno, situacija je za mnoge Albance, da se o pripadnicima srpske zajednice ne govori, sve neizdrzzljivija.

UNHCR je nedavno izasao sa procenom da u glavnom gradu Kosova zivi jos oko 1000 Srba. Do pre intervencije NATO na Jugoslaviju, smatralo se da u samom gradu koji je brojao blizu 300 hiljada gradjana, i zbog talasa izbeglica iz unutrasnjosti Kosova zahvacenim sukobima srpskih policijskih snaga i OVK, zivelo oko 25 hiljada Srba, ali i dobar procenat Roma. Danas se na ulicama Pristine moze cuti samo jedan jezik, ne racunajuchi one kojima se ne sluze pripadnici medjunarodnih vojnih i civilnih snaga koji borave na ovom prostoru, albanski. Ne govoriti srpski jezik, znaci i sacuvati glavu. Na stranu sto preostalih vise stotina Srba, uglavnom starijih osoba, samih i bolesnih koji nemaju gde da odu, zive po svojim stanovima kao u privatnom zatvoru. Ukoliko humanitarne organizacije nemaju informaciju gde se neko od njih nalazi, njihov zivot je u rukama komsija ili pak poznanika i njihovih rodjaka van Kosova, koji im, ako nista drugo, donose hranu. Na pijaci ili prodavnici, preostali Srbi ne smeju sami da kupuju. Dovoljno je da na svom jeziku pitaju za cenu da bi bili jednostavno ignorisani ili pak, u ne retkim situacijama, cak i napadnuti, isutirani ili pretuceni. Cak su u nekim slucajevima i deca ukljucena u "hajku" na Srbe. Ukoliko im se ne odgovori na uobicajeno pitanje "Koliko ima sati", pocinje vriska: "Shkina, shkina" (pandan srpskom pezorativnom nazivu "Siptari" za Albance)... Mladici koji se vrte oko pijace ili pak drugim delovima grada okupljaju se oko te osobe i onda pocinje "gazenje". Tu je vec i prepoznatljiv zvizduk kao poziv da se dodje na odredjeno mesto da bi se "zavrsio posao". U jednom takvom napadu, zena koja je stajala sa strane, ali sama kaze potpuno nemocna, pitala je kasnije mladica koji je u tome ucestvovao: "Da li ti je sada bolje", a on je odgovorio: "Nije bolje, ali nisam mogao da odolim da i sam ne udarim nekoliko puta". Nedavno je ubijen i jedan Albanac koji je pokusao da spreci jednu od ovih grupa koja je napala dve zene srpske nacionalnosti. Ponizenje koje dozivljavaju preostali Srbi, tera ih da napusteni i od svog vodje Milosevicha ipak traze puteve kako bi otisli sa Kosova, negde u Srbiju. Mali je broj onih koji se odlucuju da privremeno utociste potraze u obliznjoj Gracanici ili pak Kosovu Polju. Uostalom, i tamo se mora platiti smestaj, a sami mestani su bez novca i nisu u stanju ni sebe da prehrane, skolski ili slicni objekti vec su prepuni izbeglica, kojima pored medjunarodnih organizacija pomoc pruza i jugoslovenski Crveni krst.

Tanak i dug zvizduk se moze cuti i nocu, kada u gotovo jutarnjim satima grad obuzima tisina. Nocobdije ga vec prepoznaju: u toku je ili kradja ili obijanje stanova ili sledi eksplozija. Helikopteri Kfora koji zatim stupaju na scenu i satima nadlecu odredjeni deo grada, samo potvrdjuju da je neka "operacija" u toku. Ipak se najtezim cini ubijanje starica i staraca po njihovim kucama, ili pak njihov nestanak preko noci, a sutradan u stanu u kojem su proveli ceo zivot naidjete na potpuno nepoznatu osobu koja hladno tvrdi da je to njegov stan oduvek i bio. Naravno, atmosferu straha kod, uglavnom preostalih Srba i Roma, samo intenziviraju i razni drugi akti psihickog i fizickog nasilja (anonimne pretnje telefonom, prebijanja, postavljanje eksploziva ispred stanova i kuca u njihovom vlasnistvu, gotovo sistematsko paljenje srpskih i romskih naselja u mnogim gradovima Kosova, kidnapovanje i slucajevi masovnog ubistva kao sto je slucaj sela Staro Gracko gde je ubijeno 14 seljaka po povratku sa njiva, ubistva Roma itd.) koje sprovode grupe anonimnih mladica ili cak pojedinci.

Ovakvo stanje, atmosferu osvete i razne oblike gazenja ljudskih prava manjinskih grupa na kosovu (Srba, Roma, ali u nekim slucajevima i Bosnjaka i Turaka...) su osudile u prvom redu organizacije koje se bave zastitom ljudskih prava, kao sto su HRW, Helsinski komitet, Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda u Pristini, ali i glavni politicki akteri na Kosovu, Ibrahim Rugova, Hashim Thaci, koji ne samo da su u vise navrata osudili takva nedela i zahtevali da se tome stane na kraj, vec su i oni u svojim javnim nastupima trazili da se izbegli Srbi vrate svojim kucama i da se sacuva njihova imovina. Medjutim, ti apeli i zahtevi, ukljucujuci tu i apele poznatih licnosti kao sto su Bob Dol ili pak Eli Vizel, pokazali su se nedovoljnim u prevazilazenju takvog stanja. Cak se i glavni stab OVK u nekoliko navrata svojim saopstennjima obratila javnosti osudom takvih nedela i njihovih vrsilaca (za koje se u izvesnim slucajevima navodi da su to ljudi "koji zloupotrebljavaju ambleme i oznake i same OVK"), zahtevajuci da se ti "zlocinci i drustveno nepozeljne osobe" izvedu pred lice pravde. U osudi zlocina i takvih postupaka najdalje su otisli g. Pajazit Nusi, predsednik Odbora za zastitu ljudskih prava, koji je osudio ne samo prebijanje starih osoba srpske nacionalnosti na ulicama Pristine i pocinioce takvih nedela nego i gradjane koji "prolaze ravnodusni ili pak precutno odobravaju" takve postupke, kao i Veton Suroi koji je nazvao fasisticckim shvatanje po kojem su svi Srbi odgovorni za vrsenje zlocina nad Albancima i prema kojem su svi oni treba da budu kaznjeni ili proterani.

Inostrani politicki krugovi, ali i analiticari ovdasnjih prilika ocenjuju da te kampanje preduzimaju ili radikalne grupe u okviru same OVK koje su se, kako se smatra, istrgle kontroli centralne komande ili pak razne mafijaske grupacije koje stvoreno stanje i nepostojanje pravih drzavnih institucija koriste za licno bogacenje i profit. Medjutim, ima i onih koji tvrde da se kao deo osvetnickih napada na manjinske grupe, pa i na Srbe, moze pripisati pojedincima i konsekvencama ratnog sindroma. U prilog takvim tezama mozda idu i nastupi nekih krugova bliskih OVK (kao na primer, Behlul Beqaj, politicki savetnik Hashima Thacija, u listu Koha ditore) koji govore o potrebi odbrane same OVK i njenog ugleda od "onih koji zloupotrebljavaju njeno ime".

Pokusaj samih Srba da nesto ucine u spostvenu zastitu nije naisao na odziv kod predstavnika medjunarodne Misije na Kosovu. Ucesnici u Tranzicionom vecu Kosova episkop rasko-prizrenski Artemije i Momcilo Trajkovic iz Srpskog pokreta otpora predlozili su kantonalizaciju Kosova, odnosno da se pet regija gde je koncentracija srpskog stanovnistva kantonizuje, sto pretpostavlja i stvaranje lokalne samouprave. Ovaj predlog predstavnici Albanaca nisu uzeli u razmatranje i apriori su ga odbili, a nista drugacije nije reagovao ni sam Kusner. Predlog o kantonizaciji svi su vezivali za prethodni period, pre intervencije NATO-a, kada je Trajkovic zastupao takvu ideju. "Sa ovim predlogom mogu samo u Francusku 7", izjavio je Hashim Thaci nakon sastanka u Kusnerovom kabinetu. Predlog o kantonizaciji svi vezuju za Srpsku akademiju nauka, koja po njima, vec decenijama proizvodi razne memorandume o Kosovu koji su i doveli dobrim delom do ovakvog razvoja situacije. Medjutim, cini se da je polozaj Srba jos vise otezan postajanjem nemacke marke i zvanicnom valutom. Ovu uredbu doneo je Bernard Kusner, ali pri tome nije iskljucio i korischenje jugoslovenskog dinara. No, za razliku od svih inostranih valuta, ukoliko se platni promet vrsi u dinarima, morace da se uplate i specijalna administrativna taksa. A poznato je da, kako se procenjuje, jos oko 50 hiljada Srba, koliko ih je na Kosovu, nesto novca dobijaju iz srpskog budzeta na ime licnih dohodaka koji niti je redovan niti moze da zadovolji njihove najosnovnije potrebe. Jedino sto sada moze da ih "izvuce" su proizvodi iz basta i njiva. Uostalom, stalno forsiranje srpskih politickih snaga na Kosovu i van njega takvih politickih tema kao sto su zalaganje za ostajanje Kosova u politickim okvirima Srbije ili pak kantonizacije, a koje nailaze na jednoglasno i apriorno odbijanje od strane svih relevantnih albanskih politickih snaga (koji ih smatraju glavnim politickim uzrocnicima kosovske tragedije i masovnog zlocina) samo jos vise stvara atmosferu netrpeljivosti i odbijanja prema samim manjinama kao takvima. Time se i mogucnost stvaranja tolerantnog, multinacionalnog, pluralnog i demokratskog drustva na Kosovu, kao i zaustavljanje ovakvih tokova, uveliko umanjuju i odlazu.

Pokrice takvoj duhovnoj atmosferi daju ne samo izvesne albanske politiccke snage i intelektualni slojevi koji robuju anahronim politickim konceptima o drzavnim i nacionalnim institucijama sa obaveznim etnickim predznakom i koje kao takve iskljucuju druge zajednice sa drugacijim etnickim predznakom, vec i deo nacionalisticke i desnicarske stampe (kao na primer list "Bota sot") koja precutkuje cinjenice i forsiraju nacionalisticki diskurs i netrpeljivost prema razlikama i prema drugom. Opstu atmosferu netrpeljivosti na Kosovu pothranjuju i gotovo svakodnevna otkrica masovnih grobnica (do sada je otkriveno oko 400) i suocavanje njenih stanovnika sa uzasnim posledicama "ucinka" srpskih oruzanih snaga, kao i spoznaja da je veliki deo vojno sposobnog stanovnistva na Kosovu, i usled opste mobilizacije za vreme bombardovanja, direktno ili indirektno ucestvovao u tim akcijama.

Ovdasnji liberalniji intelektualni krugovi uzroke svega ovoga vide u dubljim slojevima kulturne identifikacije, izmedju ostalog i u samom skolskom sistemu koji, po njima, robuje nacionalnoj mitomaniji i iskljucivostima, i to ne samo medju Albancima. Stoga, po njima, i nastojanja Kfora i civilne administracije (koja doduse kao jedina legitimna vlast na Kosovu i snosi glavnu odgovornost za stvaranje bezbednih uslova zivota za sve) i njihov koncept za stvaranje bezbednosti Srba, i ne samo njih, u okviru gradjanski ustrojenog drustva, van modela kantonizacije i novih podela i getoizacija na Kosovu, postace efikasnim tek kada na Kosovu budu stvoreni uslovi za prevladavanje takvih kulturnih obrazaca i sppoznaje i ponasanja. do tada, predvidjaju oni, zacarani krug nasilja i osvete manjeg ili veceg intenziteta ce se i dalje nastaviti.

AIM PRISTINA Ana Bardhi