PRIVATNA POSETA SA DRZAVNIM AUTO-TABLICAMA

Poznati i nepoznati aspekti posete albanskog premijera Pristini

AIM TIRANA, 4. septembar 1999.

Uprkos okolnostima albanski premijer Pandeli Majko iskoristio je istorijsku priliku da bude prvi albanski premijer koji je od proglasenja nezavisnosti 1912. godine posetio Pristinu 13. i 14. avgusta ove godine. Premijerovi razlozi za ovu posetu bili su i privatni i porodicni, jer je prema albanskoj tradiciji otisao u Pristinu da zatrazi ruku jedne kosovske devojke koja je trebala da se veri za njegovog brata nakon sto su se mladi upoznali kada su kosovske izbeglice pristigle u Albaniju.

Ustvari ni privatni ni porodicni aspekti ove posete nisu privukli neku posebnu paznju, jer su vise posluzili kao maska za posetu koja je u Tirani prokomentarisana kao mnogo vaznija nego sto bi to bila zvanicna poseta. Majko je ustvari na Kosovo otisao privatno, ali sa drzavnim kolima i u pratnji zamenika premijera Ilira Mete.

U sustini njegova poseta nije bila tako trijumfalna kao sto se ocekivalo jer zainteresovane strane za kosovsko pitanje i odnose izmedju Albanije i Kosova nisu bile na to pripremljene.

Kosovski politicki lideri kao sto su Rugova, Taci, Cosja i drugi nisu imali hrabrosti da se okupe i pozdrave prvog premijera Albanije koju svi Kosovari doslovno zovu "otazbinom". Stavise, oni nisu bili u stanju da organizuju narodni docek premijera Majka u Pristini kao sto su to ucinili prilikom posete britanskog premijera Tonija Blera ili generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.

Ova poseta je takodje zbunila lidere drugih politickih snaga u Tirani gde su mnogi visi funkcioneri koalicione vlade vise paznje obratili na to da li je Majko otisao u privatnu ili zvanicnu posetu nego da li je otisao na svadbu ili kao premijer.

Cak je i Beogradu, koji je u junu protestvovao zbog posete ceskog premijera Vaclava Havela, ali kasnije precutno presao preko posete nekih zapadno-evropskih lidera Kosovu, trebalo 5 dana da bi 18. avgusta protestvovao kod Ujedinjenih nacija. Ova zakasnela reakcija nije imala nikakvog medjunarodnog odjeka a upcena je instituciji medju cijim clanovima vise nije jugoslovenska federacija.

Prema izvorima bliskih premijeru, prilikom svoje posete albanski premijer je odrzao konsultacije sa medjunarodnim civilnim i vojnim vlastima koje trenutno upravljaju Kosovom. Premijer se sastao sa sefom SAD misije u Pristini, Rosinijem, ali ne i sa Majklom Dzeksonom, glavnokomandujucim KFOR-a, niti Bernardom Kusnerom, sefom civilne misije. Za ove neodrzane susrete nije dato nikakvo objasnjenje, ali se stice utisak da su osetljiv karakter i jos uvek medjunarodno neodredjeni odnosi Albanije i Kosova primorali najvise medjunarodne rukovodioce da izbegnu susret sa albanskim premijerom iako su se sretali sa ostalim zapadnim drzavnicima koji su posetili Kosovo. Neodlucnost medjunarodnih vlasti objasnjava i odlaganje posete albanskog predsednika Redzepi Mejdanija Kosovu, koji je jos sedamdesetih godina drzao predavanja na Pristinskom univerzitetu. U svom intervjuu od 1.septembra jednom albanskom dnevnom listu americki otpravnik poslova u tirani, Rej Snajder je izjavio da bi trenutno Amerikanci voleli da poseta predsednika Mejdanija Kosovu bude privatnog karaktera.

Premijer Pandeli Majko posetio je Kosovo zbog zasluga vlade na cijem je celu bio tokom rata na Kosovu koja je primila u Albaniju 500.000 izbeglica i ispoljila vecu spremnost da saradjuje sa NATO-om nego ijedna druga zemlja u regionu, cesto nadmasujuci cak i neke clanice NATO u tom smislu.

Imajuci na umu ovaj uspeh on je morao da konsoliduje svoj politicki polozaj medju socijalistickim liderima uoci kongresa Socijalisticke partije koji treba da se odrzi sledeceg meseca na kome ce se birati predsednik Partije nakon ostavke prethodnog predsednika Fatosa Nanoa januara ove godine.

Sam premijer se zbog ove posete i nakon nje nasao u teskom polozaju jer mora da odrzi ravnotezu izmedju rastucih nacionalistickih zahteva za nezavisnost Kosova koji prevladavaju u kosovskoj politici nakon rasporedjivanja trupa NATO i pritisaka medjunarodne zajednice zbog kojih je Tirana prisiljena da ublazi svoje stavove. Majko je prvo pokusao da uspostavi ravnotezu izmedju politickih snaga na Kosovu gde ne samo da se sreo sa svima njima vec je i primenio drugaciji pristup prema Rugovi kog je zvanicna Tirana odbacila nakon njegovog sastanka sa Milosevicem u vreme najzescih NATO bombardovanja Jugoslavije i kampanje etnickog ciscenja Albanaca sa Kosova. Cini se da se led izmedju zvanicne Tirane i njega donekle otopio pa je Rugova izjavio da ce uskoro posetiti Tiranu.

I u susretu sa vodjom Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), Hasimom Tacijem, albanski premijer je pokusao da ucvrsti umeren kurs u odnosu na tekucu situaciji na Kosovu. Koliko je ovo bilo tesko postici pokazala je cinjenica da je dan nakon susreta sa Majkom, dok je ovaj jos bio u Pristini, vodja OVK, Hasim Taci, dosao u Tiranu da se sretne sa predsednikom Redzepom Mejdanijem. Poznata je cinjenica da OVK odrzava tesne veze sa socijalistima koji su na vlasti, sto je posebno bio slucaj tokom mandata bivseg premijera Fatosa Nanoa.

Majko je bio umeren i u svom apelu da se u odnosu na dogadjaje u Mitrovici sve strane uzdrze jer je na Kosovo stigao kada je sukob izmedju dva odvojena dela ovoga grada koje naseljavaju Srbi i Albanci dostigao vrhunac i kada su se francuske snage KFOR-a sukobile sa albanskim demonstrantima.

Novi potez albanskog premijera predstavljala je ideja o izgradnji auto-puta koji bi povezao Drac, najvecu luku u Albaniji, sa kosovskom prestonicom Pristinom, cime bi se Albanci sa Kosova, sama Albanija i dijaspora finansijski obavezali. Premijer je napravi ovaj novi potez koristeci nacionalisticka osecanja za realizaciju ovog projekta, koji je deo ekonomskog razvoja Pakta stabilnosti. On je o ovoj ideji razgovarao i sa politickim liderima Kosova, a posebno sa Ibrahimom Rugovom, iza koga stoji Bujar Bukosi, premijer u senci kosovske vlade u izbeglistvu, koji raspolaze ogromnim sumama novca koje je tokom poslednjih 8 godina prikupio od albanske dijaspore. Bukosijevi fondovi su i dalje predmet medjusobnih optuzbi izmedju OVK i Bukosijevih pristalica, jer obe strane polazu pravo na koriscenje ovih sredstava u trenutnoj situaciji na Kosovu. Predlog o doznacavanju ovih sredstava za auto-put Drac-Pristina osim sto bi predstavljao finansijsko resenje pomogao bi i da se otkloni uzrok najveceg sukoba izmedju Demokratske lige Kosova i OVK. U isto vreme kanalisanje ovih sredstava za izbradnju auto-puta bi preseklo izvore za sverc oruzja kroz Albaniju i Kosovo. Sto se ovog poslednjeg pitanja tice i britanski premijer Toni Bler je zahtevao od premijera Majka da intervenise u svom pismu 13. avgusta - istog dana kada je ovaj krenuo za Pristinu.

Nastojeci da zadrzi inicijativu u pogledu albanskog pitanja, albanski premijer je 23. avgusta javno predlozio otvaranje svealbanskog bankarskog racuna za izgradnju auto-puta - sto je potez koji su voljno ili nevoljno podrzali predsednik Redzep Majdani i bivsi predsednik Sali Berisa. Kako je 17. avgusta najavljeno, nakon svoje posete Pristini Majko je napravio izvestan pomak u jedinstvenoj strategiji obrazovanja za sve Albance bez obzira na mesto stanovanja, kao i u odnosu na njegovu ideju od 22. avgusta o objedinjavanju medija i informacionog trzista na albanskom jeziku.

Shvatljivo je da su mu ovi potezi dali siri politicki ugled medju Albancima i dodelili vecu ulogu u odnosima izmedju Tirane i Pristine. Ali, ovo je put koji prate nepoznate i neocekivane okolnosti na kome ni drugi albanski lideri pre Majka nisu uspeli da zadobiju podrsku. Razlog je teskoca sa kojom se odrzava ravnoteza, sto je vrlo komplikovano na Kosovu u okolnostima u kojima narod tezi ka nezavisnosti a sa druge strane postoji rastuca zabrinutost medjunarodnih faktora da bi koriscenje nacionalisticke karte imalo reperkusije na Kosovu i moglo da steti naporima medjunarodne zajednice da stvore ono sto zovu demokratskim i multietnickim Kosovom. Jezik kojim Majko odskora govori moze ga pribliziti Kosovarima, ali udaljiti od Zapada.

SHABAN MURATI

(AIM)