UZMI ILI OSTAVI
Uskracivanje tromesecnih primanja penzionerima
Odluka Vlade Srbije da penzionerima umesto tromesecnih penzija da bonove za placanje struje i ogreva tesko je pogodila korisnike penzionog fonda, ali ih je sudeci po reakcijama vise razljutilo objasnjenje, sa zvanicnih mesta, da je bolje za njih da dobiju bonove nego dinare.
AIM, PODGORICA, 6. 9.1999. (Od odpisnika AIM iz Beograda)
Pritisnuta izuzetno teskom ekonomskom i privrednom situacijom u zemlji Vlada Srbije je odlucila da, zbog besparice, penzionerima uskrati pravo na tri mesecne penzije ( maj, juni i juli ) i umesto novca izda bonove kojima njihovi vlasnici mogu jedino da plate struju i ogrev. Ovaj korak izazvao je ostru reakciju penzionera, koji su vec uputili zahtev za ocenu ustavnosti ove vladine urdbe, sobziorm, da su kako sami kazu, u penzioni fond su godinama uplacivali dinare a ne bonove. Korak na koji se odlucila republicka vlada posledica je drasticnog pada proizvodnje u prvom polugodistu, ali i cinjenice da je rezim za vreme svoje dugotrajne vladavine ispraznio penzioni fond finansirajuci nerentabilne fabrike i troseci penzionerski novac na podizanje modernih i luksuznih objekata. Procena je da je preko 1.200 privrednih firmi koristilo ta sredstva, a da ih potom nikada nisu vratile, iako je u pitanju bila pozajmica.
Sadasnji srpski ministarski sastav nema nameru da trazi krivce, jer bi mogao da "napipa" i nekog iz svojih redova, vec je postojece stanje primio kao cinjenicu s kojom penzioneri moraju da se pomire. Najstariji su stavljeni pred izbor uzmi ili ostavi. Oni koji odbiju bonove mogu da racunaju na novac tek kada ga drzava bude imala. S obzirom na katastrofalnu ekonomsku situaciju niko od postojecih penzionera nema izgleda da doceka to vreme. Razlog za narastajuci gnev penzionera je svakako okolnost sto su pred povecane jesenje troskove ostali zakinuti za tri penzije. Jos ih vise vise iritira objasnjenje premijera Mirka Marjanovica da je potez Vlade poboljsao njihovo materijalno stanje.
Vice premijer Vojislav Seselj, koji je svojevremeno gradio svoju predizbornu kampanju na pridobijanju penzionerske naklonosti cak je izjavio da im zavidi, jer su oni u mogucnosti da barem plate struju, dok ministri, koji, prema njegovim recima vec tri meseca ne dobijaju plate, nisu u stanju ni to da urade. U ovim izjavama penzioneri su prepoznali prilicnu dozu cinizma, jer ako je bilo bonova za 1,250.000 penzionera moglo je da se nadje i za 30 ministara. Malo je verovatno da bi se neko od penzionera bunio kada bi ministri umesto neisplacenih plata dobili bonove.
Republicki ministar za finansije Borislav Milacic objasnio je zasto su bonovi povoljna varijanta za penzionere: za isplatu penzija trebalo bi odstampati blizu 3,5 milijardi dinara bez pokrica, a to bi izazvalo visoku inflaciju. U odnosu na 1990. godinu realna vrednost penzija pala je za blizu sedam puta, odnosno svela se na svega 15 odsto prosecnog iznosa iz spomenute godine. Argumenti ministra finansija, medjutim, ne mogu da izdrze ni najpovrsniju proveru. Prvo, cene se povecavaju i bez stampanja novca za penzije. U opticaju novca ima dvostruko vise od realnog pokrica. U opticaju je negde oko 14 milijardi dinara, a taj iznos nije smanjen za pad drustveniog proizvoda i smanjenih deviznih rezervi. Novca znaci ima i previse, ali, na zalost penzionera, on je mimiosao njihov penzioni fond.
Penzioneri, prema objasnjenima ekonomskih eskperata, trpe posledice usvojene ekonomske politike i opredeljenja da se obnova zemlje od posledica bombardovanja finansira iz domacih izvora. Ukupan novac za tromesecna primanja pemzionera iznosi 300 miliona DEM. Tako je penzionerski dinar dva puta usmeren prema privredi: prvi put prilikom izgradnje mnogih fabrika, a sada za njihovu obnovu. Pretpostavlja se da bi jedno takvo objasnjenje bilo lakse prihvaceno od ministraskih tvrdnji sta je za penzionere bolje. Tvrdnja da je za njih njih bolje da dobiju bonove, a ne dinare znaci da ih rezim, praznjenjem njihovih dzepova, dozivljava i kao praznoglavce. Sa tri penzije u dzepu, koje mogu da potrose samo za struju i nabavku ogreva mnogi ce platiti racune za vise godina unapred. Ostaje im "jedno" briga kako da prezive toliko dugo, ako nemaju sredstava da se prehrane. Uocljivo je da se u poslednje vreme povecava broj javnih kuhinja, ali je pitanje da li je jedan obrok, koliko se u njima dobija, dovoljan za prezivljavanje.
Pored ekonomskog, potez Vlade Srbije ima i krupne politicke implikacije. Penzioneri su, naime, dosad bili najodanija glasacka masina rezimu. Najstariji se najteze odlucuju za promene i neizvesnost koju one donose i zato su radije davali glasove vladajucem rezimu, bez obzira sto je njihov sledeci dan bio uvek gori od prethodnog. I tako celu jednu deceniju. Dosad se rezim opredeljivao za usporeniju dinamiku isplata penzija, ali to je njihovim vlasnicima davalo nadu da ce jednog dana dug biti namiren. Posle najnovijeg radikalnog koraka takva nada je izgubljena. S obzirom da je Srbija suocena s mogucnoscu odrzavanja prevremenih izbora namece se pitanje nije li rezim s isplatom penzija u bonovima sasekao granu na kojoj sedi, jer je malo verovatno da ce ovo poigravanje penzioneri brzo da zaborave. Materijalne posledice po penzionere, koji su i dosad bili u teskom imovnom stanju, doveli su mnoge od njih ispod rubikona prezivljavanja. S praznim stomakom svoje verne glasacke masine rezim tesko moze da racuna da njihove izborne kutije budu napunjene poverenjem birackog tela.
Bez obzira sto politicka opozicija najavljuje otvaranje sirokog fronta sukobljavanja sa tropartijskom vlascu u Srbiji(JUL,SPS i SRS), rezim moze pre da bude ugrozen od bunta socijalne prirode, nego od opozicionih stranaka. U Srbije je tesko naci socijalni sloj koji zadovoljan svojim materijalnim stanjem, jer su, pored penzionera, ugrozeni prosvetni radnici, zdrastveno osoblje, proizvodni radnici. Cak i oni koji su do skora dobro ziveli od sive ekonomije postaju zabrinuti, jer je kupovna moc stanovnistva drastizno pala. Tako je nastao apsurd da u Srbiji ima dosta hrane, ali je gladnih sve vise. Po nekim procenama vise od milion ljudi.
Ratomir Petkovic (AIM)