SVI PREDSEDNICKI KANDIDATI

Nakon visemesecnog natezanja oko toga ko ce i ciji ce biti pretsednicki kanadidat, cini se da su glavne nedoumice razresene. Sve cetiri partije koje cine vladajucu koaliciju imaju svoje kandidate za najvisu drzavnu poziciju koji ispunjuju uslov za kandidaturu (najmanje 30 potpisa parlamentaraca ili 10 000 potpisa gradjana). Glavni predsednicki kandidati vec su poceli zagrevanje za predizbornu kampanju koja pocinje 1 oktobra koristeci incidente koje su prozrokovali vojnici KFOR-a u kojima su zadnje zrtve ministar bez portfelja u makedonskoj vladi i njegova supruga i cerka.

AIM, Skopje, 3.9.1999

Samo pre pet sest meseci cinilo se da ce predsednicki izbori u Makedoniji, ciji je prvi krug zakazan za 31 oktobar, biti cista formalnost. Smatralo se da dogovor o vladinoj koaliciji kojeg su potpisale tri partije - Unutrasnja makedonska revolucionerna partija - Demokratska partija za makedonsko nacionalno jedinstvo (VMRO-DPMNE), Demokratska alternativa (DA) i Demokratska partija Albanaca (DPA) - podrazumeva i zajednickog predsednickog kandidata koji sigurno dobija izbore. Vecina onih koji su u to bili ubedjeni kao zajednickog kandidata koalicije smatrali su d-r Vasila Tupurkovskog, lidera DA, univerzitetskog profesora i clana zadnjeg Predsednistva SFRJ. Tim vise sto najzastuplenija partija u makedonskom parlamentu VMRO-DPMNE tada nije imala licnost koja bi mogla biti njihov predsednicki kandidat.

Ali... Od samog stupanja na vlast nova i neiskusna koalicija je bila suocena s ozbiljnim problemima. Na unutrasnjem planu zatekla je unistenu privredu, na spoljnem jos prvih dana morala je da prihvati stacioniranje oko 30 hiljada NATO vojnika koji su cekali da udju na Kosovo, a nakon vazdusne intervencije Alijanse na SR Jugoslaviju da primi i zbrine talas od oko 360 hiljada izbeglica i prognanih sa Kosova, sto je "dotuklo" njenu ekonomiju koja je u mnogome bila povezana sa privredom severnog suseda. Svi ovi dogadjaju su uticali i na unutrasnje prilike, a opozicija i njima skolni mediji otvorili snazan front protiv vlade.

U takvim prilikama od velikih obecanja datih tokom predizborne kampanje malo toga je realizirano. Pogotovo od nadanja da ce priznanje Republike Kine - Tajvan doneti mnogo novaca, cak milijardu dolara. U svemu tome, kao najeksponiraniji, najvise su izgubili DA i njen lider Tupurkovski.

Odraz kosovske krize u Makedoniji eksponirao je neke clanove VMRO- DPMNE: ministra odbrane i prvog premijera nezavisne Makedonije akademika Nikolu Kljuseva, ministra finansija Borisa Stojmenova i pogotovo zamenika ministra spoljnih poslova Borisa Trajkovskog. Tako je unutar VMRO-DPMNE ojacala struja koja je i na kraj pobedila da ova partija ima svog partiskog kandidata za predsednika. Lider partije i premier Ljubco Georgievski nasao se u nebranom i dugo je trazio nacina da nadje "carobnu formulu" kojom bi njegova partija imala svog kandidata, a njegovi koalicioni partneri ne bi smatrali taj potez rusenjem koalicije. Tako se i dogodilo da najaca partija na makedonskoj politickoj sceni zadnja ozvanici svog predsednickog kandidata. Na konvenciji je pobedio Boris Trajkovski, do kosovske krize malo poznat javnosti, covek o kome malo se zna sem da je kao protestant fakultet zavrsio u SAD, sto mu ne donosi poene kod Makedonske pravoslavne crkve. Posto ova partija u parlamentu ima 49 poslanika nije bilo tesko da ispuni jedan od uslova za kandidaturu - 30 potpisa parlamenaraca.

Demokratski alternativci, iako su se do zadnjeg momenta nadali da ce njihov lider biti zajednicki kandidat, da bi spasili cast Tupurkovskom izasli njegovom kandidaturom i vec su sakupli 10 000 potpisa neophodnih za dalju trku.

Najaca opoziciona partija Socijal demokratski savez Makedonije (SDSM) je dugo vodila unutar partisku bitku. Na jednoj strani su bili oni koji su smatrali da je najnormalnije, u situaciji kada njihov lider i bivsi premijer ne ispunjava ustavni uslov (40 godina starosti), treba da kao svog kandidata izbace iskusnog Tito Petkovskog, coveka koji je od sekretara skopskog gradskog komiteta SKM, preziveo sve faze reformiranja bivsih komunista (bio je sekretar SKM- Partije za demokratski preobrazaj u vreme kada je na njegovom celu bio Petar Gosev, potpredsednik parlamenta i prvom i drugom sazivu, sve do raspada koalicije "Savez za Makedoniju", kada je postao prvi covek parlamenta). Lider SDSM do krajnjeg momenta je trazio drugu soluciju. U javnosti su izasli detalji o pregovorima sa Liberalno demokratskom partijom (LDP) o zajednickom kandidatu u liku i delu Stojana Andova, ranijeg clana Saveznog izvrsnog veca SFRJ u dva mandata (vodio je pregovore za ulazak bivse drzave u Evropsku zajednicu!), ambasadora te Jugoslavije u Iraku, osnivaca reformistickih snaga Ante Markovica u Makedoniji i predsednika parlamenta i prvom i drugom mandatu sve do razlaska sa tadasnjim koalicionim partnerima. LDK je podrzala Andova, koji je predsednik Saveta partije i za kratko vreme sakupila 10 000 potpisa. DPA je na neki nacin bila prinudjena, radi ocuvanja imidjza najace albanske partije, da izbaci svog pretsednickog kandidata. Sve do momenta kada je bilo izvesno da koalicija nece imati svog jedinstvenog kandidata DPA je bila za tu soluciju. Zatim je pokusala da nadje zajednicki jezik sa drugom albanskom partijom - Partijom za demokratski prosperitet (PDP)- i u tome nije uspela. PDP je objavila da ce njen kandidat biti istaknuti humanitarni radnik i clan ranijeg parlamenta A. Prusi, prvi covek humanitarne organizacije "El hilal", koja se pokazala tokom boravka kosovara u Makedoniji i jednostavno zahtevala da je DPA poddrzi. Ova je to shvatila kao ucenu, a kada je bilo jasno da nece biti zajednickog kandidata albanskih partija otkazao se i Prusi. PDP je tada za svog kandidata izabrala Muhameda Halilija, aktuelnog ambasadora Makedonije u Danskoj i raniji parlamentarac ove partije.

DPA se opredelila za coveka koji je bio manje poznat sve do izbora za zamenika ministra za zdravlje usadasnjoj vladi. Predsednicki kandidat DPA Muarem Nexhipi dolazi iz Bitolja - sto je pomalo neobicno za partiju koja svoje kadrove regrutira na potezu Tetovo - Struga, postao je poznat javnosti za vreme krize na Kosovu i zbrinjavanju ljudi koji su ga napustili. I on je uspeo da sakupi 10 000 neophodnih potpisa.

U grupi onih koji jure zadnji rok (7 septembar) da sakupili potrebnih 10 000 potpisa gradjana koji poddrzavaju njihovu kandidaturu, {to nije lak posao (po vazecem zakonu svaki potpisnik mora da dodje u podrucnu jedinicu Ministarstva pravde da bi deponirao svoj potpis) nalaze se nezavisni i kandidati manjih partija.

Reditelj Ljubisa Georgievski, kandidat VMRO-DPMNE na predsednickim izborima 1994 godine - kada je sakupio 340 000 glasova (od kojih cak oko 100 hiljada su proglaseni nevazecim!) sada je kandidat grupe intelektualaca i pod sloganom "Slozno za Makedoniju" i bio je na dobrom je putu da dodje do neophodnog broja potpisa. Kao nezavisni kandidat nastupa i Georgija Djordj Atanasoski, kazu uspesan biznismen sa Floride, koji 1994 nije uspeo da sakupi dovoljno potpisa. Predsednik partije koja je tada pokusala da mu pomogne (MAAK-Konzervativna, marginalna desna partija) Straso Angelkovski ovog puta sam pokusava da dodje do brojke od 10 000 potpisa. Nekadasnja predsednica MAAK-a, advokatkinja Jagnula Kunovska, "ljuti" borac za makedonske nacionalne interese, nada se da ce takodje ispuniti uslove da udje u trku za prvog coveka drzave. Branislav Sinadinovski, autor cak 26 knjiga koje ga nisu proslavili kao publicistu, raniji diplomata SFRJ nizeg ranga, kratko vreme ministar spoljnih poslova vlade u senci dok je VMRO-DPMNE bila u opoziciji, sada je potencijalni kandidat novoosnovanog Pokreta za spas Makedonije. Jedna od najzabavijih figura drugog parlamenta, advokat iz Kiceva Sali Ramadani objavio je da krece u sakupljanje potpisa.

Na zalost zadnje vesti govore da su Ljubisa Georgievski, Straso Angelovski su se otkazali svojih kandidatura, ocito u nemogucnosti da sakupe 10 000 potpisa zbog procedure koja favorizira partije sa infrastrukturom. Pri cemu postaje evidentno da ce trka onih koji su dobili i onih koji ce dobiti status kandidata biti ostra i svakako neizvesna. Cak i zagrevanje kandidata za predizbornu kampanju koja zvanicno pocinje 1 oktobra govori da ce biti bespostedna. Pomalno bizarno deluje podatak da je serija incidenata koje su prouzrokovali pripadnici KFOR-a, pri cemu najteza je saobracajka koju je izazvao norveski kapetan vozeci u pogresnom pravcu auto puta Skopje-Veles u kojoj su poginuli ministar bez portfelja u makedonskoj vladi Radovan Stojkovski, njegova supruga Rumena i cerka Despina, odmah upotrebljeni u kandidatskom odmeravanju snaga.

Da bude atmosfera zabavnija pobrinuo se cuveni Velibor Djarovski - Djaro, estradni i sportski menadzer i ljubitelj hazarda, koji je otvorio kladionicu o rezultatima predsednickih izbora. Nudi kladjenje u rasponu od od 5 do 100 hiljada germanskih maraka. Zasad je zakljucio, kaze, desetak dogovora o opkladi. Dakle ako ne kandidati, nektko ce ipak dobiti na ovim predsednickim izborima.

AIM Skopje

ISO RUSI