BONOVI UMESTO PLATA

**Srpski model ekonomije

Kontinuitet "uspesne" ekonomsko-socijalne politike u Srbiji koju je promovisao Milosevicev rezim, a predano operacionalizovao ministarski kabinet premijera Mirka Marjanovica se nastavlja i posle rata."Uspesnost" se svih ovih godina sastojala u potrosnji drzavnog i drustvenog kapitala na racun propasti buducih generacija, a sve zarad opstanka na vlasti. A kontinuitet se ogleda u nastavku samoizolacije, gradnje "Potemkinovih sela", bonova, redova i nestasica.

AIM, PODGORICA, 3. 9. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

U glavnom gradu Jugoslavije, Beogradu danima vec posle sedam sati ujutru ni u jednoj prodavnici ne moze da se kupi mleko, secera nema mesecima nema dovoljno, a jestivog ulja po svoj prilici nece biti ni do kraja godine. Mesare, takodje, zvrje prazne, a vlada ce navodno iz drzavnih rezervi preseliti u prodavnice snicle po neekonomskim cenama, sto ce dugorocno unistiti ionako slabu stocarsku proizvodnju. Gradjani se iz dana u dan privikavaju na nestasice najobicnijih prehrambenih roba iz prostog razloga sto niko ne prima plate i penzije i fakticki nema novca da bilo sta kupi. Penzije kasne tri meseca, a drzava fakticki penzionerama duguje 10 penzija, a prosvetni radnici nisu dobili plate od aprila. Deciji dodaci i porodiljska primanja kane vise od godinu danan.

Socijalisticko-radikalski kabinet ministara premijera Marjanovica pokusava ovih posleratnih dana da presipa iz supljeg u prazno, a potpredsednik srpske vlade Dragomir Tomic to naziva kvalitetnim socijalnim programom. Koalicioni partner i Tomicev potpredsednicki kolega u ostavci, lider radikala Vojislav Seselj priznaje, medjutim, da je drzavna kasa prazna i da u dogledno vreme nece imati para da podmiri sve dugove, pa je zato pribegla stampanju - bonova. Oni ce se za sada u visini tri neisplacene penzije deliti samo penzionerima, ali ne bi bilo cudno da uskoro i ostali korisnici budzeta - prosvetni radnici, lekari i sluzbenici u drzavnoj upravi - umesto dinara dobiju bezvredni komadic papira kojim ce placati troskove struje, komunalija i telefona, i kupovinu ogreva za nadolazecu zimu bez struje. Sta ce to dugorocno znaciti za infrastrukturne sisteme u Srbiji, kao sto su Elektroprivreda i PTT, ne treba posebno objasnjavati - sadasnja generacija stanovnika Srbije pojesce, zahvaljujuci vlasti koju ima, buducnost mnogih novih generacija.

Vladajuci socijalisti od kada je prestao rat na Kosovu papagajski ponavljaju otrcanu frazu o njihovoj stranci kao narodnoj partiji ciji su ciljevi "obnova i izgradnja, ubrzanje reformi i poboljsanje materjalnog polozaja stanovnistva". Sto se tice zivotnog standarda, Srbija je na neslavnom poslednjem mestu u Evropu, a prosecne zarade su pale na 70 nemackih maraka i fakticki su prepolovljene u odnosu na predratno stanje pocetkom godine. Ratna razaranja napravila su po procenama nezavisnih ekonomista 30 milijardi dolara stete, a po tvrdnjama funkcionera Socijalisticke partije izmedu 60 i 70 milijardi dolara.

U poratnu ``obnovu i izgradnju" rezim je odlucio da ulozi 700 miliona dinara za porusene kuce i mostove, plus 800 miliona dolara u revitalizaciju polupanih elektroenergetskih postrojenja. U taj posao krenulo se bez pravog i svezeg novca, ali sa jakim demagoskim nabojem. Vlast se ubrzo suocila s nestasicom novca za te namene, pa je smisljen novi trik - formiranje konzorcijuma donatora zaduzenih da finansijski pomognu podizanje mostova, izgradnju kuca, skola, bolnica i obnovu Radio televizije Srbije. Partijsko naredjenje koje operativno sprovode direktor Direkcije za obnovu zemlje Milutin Mrkonjic i Borka Vucic, licni bankar Slobodana Milosevica (odnedavno ministarka u federalnoj vladi zaduzena za nepostojecu saradnju sa medjunarodnim finansijskim institucijama) - ne ostavljaju prostora "odusevljenim" donatorima da se izmigolje iz celicnog zagrljaja vlasti.

Prema direktivi sa najviseg mesta, svakoj privatnoj i drzavnoj banci, drzavnom preduzecu i privatnim kompanijama razrezan je namet koji ih obavezuje da u "fond obnove" uloze deo svog kapitala. Posto je vecina banaka i kompanija svoj profit ostvarivala zahvaljujuci pogodnostima koje im je rezim omogucio, niko se nije protivio ideji da sada plati reket. Nevolja je, medjutim, sto su kase i trezori uglavnom prazni.

Milosevicev rezim za deset godina svoje vladavine pojeo je gotovo sav operativni kapital koji je postojao u zemlji. Novac iznet iz Jugoslavije lezi na privatnim racunima Milosevicevih odanih saradnika, ali nije "u funkciji" zbog medjunarodnoh sankcija. Racuni su blokirani a njihovi vlasnici se uglavnom nalaze na spisku medjunarodne zajednice kao nepozeljna lica u evropskim zemljama.

Misa Brkic (AIM)