SPRINT PREMA KRAJU POBEDNE REFORME

AIM Sofija, 10.Avgust 1999

1. jul 1999. godina. To je mastani dan kada je prema bugarskom premijeru Ivanu Kostovu trebalo da bude privedena kraju strukturna reforma u zemlji. Dan kada je trebalo da sva drzavna preduzeca budu vec privatizovana ili likvidirana, i da bude stvorena realna sredina za razvoj trzisne privrede. Trebalo je da se toga dana Bugarska definitivno oprosti od svih ostataka komunizma i da se raduje ostvarenoj privrednoj reformi.
   Trebalo je da 1. avgust 1999. godine postane novi pocetak.

Na primeru onoga sto je bilo pre 1989. godine kada su petogodisnji planovi bili neki razlog da se odredjeni projekti zavrse, tako je sada datum

1. jul pruzao dodatni stimulans ministirima u vladi premijera Kostova da naporno rade. U toku nekoliko meseci parlament i vlada pokusavali su da urade ono sto su drugi pre njih stalno odlagali tokom proteklih 10 godina. Osnovno je da se najzad privatizuju preduzeca za koja postoji realan interes, a da se ostala zatvore da ne bi i dalje bila na teret drzavnog budzeta. Povecana aktivnost stvarno je urodila plodom tako da su vec cinjenica poslovni aranzmani oko prodaje nekoliko kompanija koja se otegla godinama.

Najveci pogodak bila je prodaja metalurskog kombinata "Kremikovci". Bez obzira sto je taj dzin na periferiji Sofije vec godinama poslovao sa gubicima i gomilao milijarde leva dugova, nijedna vlada se nije usudila da ga zatvori zbog negativnog socijalnog efekta jedne takve odluke. Cak se na trenutke cinilo da drugog izlaza nema. Vec godinama "Kremikovci" posluje isuvise tromo i nerentabilno, a njegove dimenzije omogucavale su da bude lako pljackan. Pre izvesnog vremena njegov su profit sistematski usisavale firme kao sto je Multigrup, koje su stajale na ulazu i izlazu kombinata i prikupljale sav profit. Bez obzira na sve to kupci su se ipak nasli. "Kremikovci" je prodat za 1 dolar bugarskoj firmi za trgovinu metalima "Daru metals" koja je skoro pola godine vodila ljutu bitku sa turskim koncernom "Erdemir". Kabinet Kostova vise puta nije odobravao ili postupak privatizacije, ili izabranog kupca, pre no sto je najzad doslo do tog aranzmana. Ranijih godina se nijedna vlada nije usudila da objavi likvidaciju kombinata zbog njegovog velikog socijalnog znacaja.
Trenutno "Daru metals" uporno trazi partnera iz neke jake evropske kompanije koji bi finansijski pomogao modernizaciju proizvodnje.

Skoro ista bila je i sudbina aviokompanije "Balkan" koja nosi zastavu nacionalnog prevoznika. Sa zastarelim avionskim parkom i brojnim dugovima, ova kompanija vec odavno nije atraktivna za investitore. "Balkan" je godinama pljackan na svemoguce nacine - pocev od zakljucivanja neunosnih ugovora o lizingu aviona sve do zatvaranja rentabilnih relacija koje su druge aviokompanije rado preuzimale. I u ovom slucaju je privatizacioni postupak odugovlacen. Nekoliko raspisanih konkursa je propalo iz vec poznatih razloga: neregularan postupak, nezadovoljavajuce ponude, neozbiljni kupci i slicno. Vlada je cak odredila krajnji rok za sklapanje privatizacionog posla - 29. jun. Po isteku tog roka trebalo je da se aviokompanija likvidira. Dan pre isteka odredjenog roka 75% deonica "Balkana" prodato je za 150.000 dolara nikom nepoznatoj "Zeevi grup", izraelskoj kompaniji koja nema bilo kakvog iskustva u avio biznisu. Cena je simbolicna posto je novi vlasnik preuzeo i brojna Balkanova zaduzenja. "Zeevi" je ipak pozvao za konsultanta "Arkiju" koja je deo nacionalnog prevoznika Izraela "El Al". U konkurenciji sa likvidacijom i sa Ruskim avio konzorcijumom koji je obecavao nove ruske avione, izraelski kandidat je bio bolje resenje.

Medjutim, svega nekoliko dana posle zakljucenja posla, Balkanovi problemi su se produbili umesto da se polako resavaju. Nekoliko arapskih drzava zatvorilo je svoje nebo za avione "Balkana" uprkos uveravanjima "Zeevi" da ova kompanija i dalje ostaje nacionalni prevoznik Bugarske. Liban je prvi zatrazio da "Balkan" prekine svoje letove do Bejruta, sto je inace deo relacije Sofija - Damask. Ocekuje se da ce to isto uciniti i druge kompanije. Moguce je da i Kuvajt povuce svoju finansijsku podrsku u vrednosti od 40 miliona dolara na ime rekonstrukcije sofijskog aerodroma.
Vlasnici "Zeevi" obecavaju da ce aviokompanija koja dozivljava teske dane stati na noge, ali po svemu sudeci to nece biti tako skoro.

Posle dugih nadanja, reklama, pregovora, na putu je da bude finalizovan "posao stoleca" za Bugarsku. Narednih mesec dana ocekuje se da bude potpisan ugovor o prodaji Bugarske telekomunikacione kompanije (BTK). Prema preliminarnim procenama cena BTK iznosila je 1 milijardu dolara, ali ce biti prodata za polovinu te sume. I ovaj posao prosao je kroz raznorazne peripetije sve dok vlada nije nasla kupca koji nudi razumnu cenu. Na poslednjem, presudnom konkursu pojavio se samo jedan kandidat - konzorcijum grcke nacionalne kompanije OTE i holandske KPN. U odsustvu konkurencije dve firme su ponudile cenu od 415 miliona dolara, da bi posle serije pregovora cena skocila na 502 miliona. OTE/KPN }e dobiti 51% deonica BTK, drugu licencu za GSM-operatera i garantovani monopol do 2002. godine. Po svemu sudeci grcka kompanija ce kontrolisati BTK, dok }e se holandska usredsrediti na izgradnju druge mreze digitalnih telefona.

Od znacajnijih kompanija jos uvek u drzavnim rukama ostaju "Petrol", koji je do 1989. godine bio monopolista u trgovini naftom i naftinim derivatima, sa najrazgranatijom mrezom benzinskih pumpi, kao i burgaska rafinerija "Neftohim". Kupac "Petrola" je vec odobren od posrednika u tom poslu, ali ugovor jos uvek nije potpisan. Sto se tice "Neftohima", privatizacioni postupak je na samom pocetku i tesko da ce do kraja godine biti postignut zeljeni rezultat. Trenutno rafinerija je u ozbiljnoj krizi, bez obzira sto je do pre godinu dana bila jedno od najstabilnijih u finansijskom pogledu preduzeca. Na nesto kasnijoj etapi bice ostvarena i privatizacija Nacionalne elektricne kompanije.

Pored velikih aranzmana, razlicita ministarstva i Agencija za privatizaciju priveli su kraju i privatizacioni postupak za mnoge manje firme. One su se sa vremenom pretvorile u svojevrsno ratno polje na lokalnom nivou sto je veoma cesto vodilo pogorsanju njihove situacije. Poslednjih par meseci vecina tih kompanija presla je u privatne ruke ili otisla pod stecaj. Georgi Filipov (AIM)