MRVICE ISPOD VACOVOG MONOPOLA

AIM Sofija, 5. Avgust 1999

David protiv Golijata - ovako izgleda bitka izmedju bugarskih novina i listova koji su pod kontrolom Vestdojce Algemajne Cajtung (VAC) kada je rec o podeli trzista. Vec tri godine, odkako je ova nemacka medijska grupacija stupila na bugarsko trziste, svi ostali listovi vode svakodnevnu bitku za opstanak. Neki od njih nisu izdrzali, drugi i dalje izlaze nekom magijom. Medjutim, cak i za nemacke vlasnike dve najvece izdavacke kuce - "168 ~asa" i "Trud", sadasnjica nije bas ruzicasta, tako da su primorani da se koriste razlicitim sredstvima da bi sacuvali svoje vlasnistvo.

Pojava VAC-a na trzistu u teskoj za bugarsku privredu 1996. godini totalno je promenila trziste novina. Nemci su najpre kupili "Presgrupu 168 casa" koja je bila izdavac najtiraznijeg dnevnog lista "24 casa". Nekoliko meseci kasnije finalizovan je i posao oko prodaje 75% svojine "Medija holdinga", vlasnika drugih, takodje veoma tiraznih izdanja sa oznakom "Trud".

Van igre su ostali mnogi manji listovi ciji se tiraz skupa nije mogao uporediti sa frontmenima VAC-a - "Dneven trud" ili "24 casa". Novi strani vlasnici nametnuli su poznatu semu - zajednicka administracija,
stamparija i distribucija oba lista, ali posebna uredjivacka politika. Na reklamnom trzistu nametnut je potpuni monopol, tako sto je oglasavanje u oba izdanja bilo po zajednickoj ceni, sto je sa svoje strane dovelo do odlicnih finansijskih rezultata.

Bez obzira na sve to sadasnjost "Novinske grupe Bugarska", kako je preimenovan VAC u Bugarskoj, nije nimalo suncana. Vec skoro tri godine u toku je sudski postupak koji ima za cilj da utvrdi monopolni polozaj
grupacije na trzistu novina u odnosu na neka manja izdanja. Rat je povela Komisija za zastitu konkurencije (KZK), a u licu njenog predsednika Nikolaja Pavlova VAC ima najozbiljnijeg svog neprijatelja.

Sef KZK je vec dobio svoj prvi rat protiv nemacke medijske drupacije.
On je utvrdio da je VAC dobio monopolni polozaj na trzistu kupovinom jedne od "Trudovih" firmi - "Izdavacke kuce Trud". Trenutno je, medjutim, u toku sudski postupak koji treba da utvrdi da li je VAC preko "Medija holding" i "168 casa" ostvario monopol na trzistu novina. Prema bugarskim zakonima, smatra se da je firma prekrsila zakon ako kontrolise 35% trzista. A u slucaju sa VAC-om radi se o 75%, dok spomenute dve najtiraznije novine drze pod svojom kontrolom citavo reklamno trziste. KZK priprema sudski zahtev kojim ce se posao izmedju VAC-a i "Medija holding" proglasiti nistavnim. "Prikupljeno je vise nepobitnih dokaza koji su nas motivisali da pokrenemo sudski postupak", izjavio je Nikolaj Pavlov.

Bez obzira na promene u Zakonu o zastiti konkurencije koji daje za pravo KZK da ponistava vec zakljucene aranzmane, to se jos uvek nije dogodilo. Razlog je u odluci Ustavnog suda koji je naredio da se ovakvi slucajevi razmatraju na gradjanskom sudu. Obicno se ovakvi postupci u Bugarskoj odugovlace godinama, tim pre sto se skoro uvek podnosi zalba na odluku prve instance. Dok teku proucavanja i priprema sudskih predmeta, VAC i dalje drzi pod kontrolom trziste novina. I da ne bi izgubio u sudu, priprema tle, izrazavajuci potpunu politicku podrsku vladi. Prepoznatljivo obelezje uredjivacke politike tih listova je da se u poslednje vreme na njihovim stranicama tesko moze naci neko misljenje koje bi bilo alternativno zvanicnoj politici. U poslednje vreme su glavni urednici "Truda" i "24 casa" demonstrirali ocito zblizavanje sa premijerom Ivanom Kostovim posle serije zajednickih ruckova.

U takvoj situaciji su manji listovi primorani da se spasavaju ko kako moze. Neka su izdanja cak prestala da izlaze. Recimo, list "Kontinent" koji je slovio za najozbiljnije izdanje na bugarskom trzistu, nakupio je ogromne dugove i na kraju prestao da izlazi. Skoro ista bila je i sudbina politickog casopisa "Sega" koji je pod uticajem zvanicnih vlasti izgubio svoje najozbiljnije sponzore, vecinom jos uvek drzavna preduzeca. Njegovi izdavaci su odlucili da prekinu da ga stampaju umesto da gomilaju ogromne dugove.

Sasvim nedavno je sa tezgi nestalo i glasilo socijalisticke partije "Duma". Pod imenom "Rabotnicesko delo" to je bio najtirazniji list za vreme rezima Todora Zivkova. Poslednjih godina, medjutim, usled teske finansijske krize u BSP i smanjenog interesa prema usko partijskim izdanjima, citalacki krug "Dume" sveden je na minimum. Lose upravljanje dovelo je do ogromnih dugova lista prema stampariji i distributerima, pa je njegov prestanak bio neminovan.

Drugo politicko glasilo - ovo vladajuceg Saveza demokratskih snaga (SDS) jos uvek opstaje na trzistu, ma da bi u principu i njega trebalo da zadesi sudbina njegovog ideoloskog konkurenta. "Demokracija", medjutim, jos uvek uziva izdasnu finansijsku podrsku nakih od najvecih drzavnih preduzeca kao sto su "Bulgargaz", "Neftohim" i drugi.

Bez obzira na sve to dva nova lista uspela su da se pojave pa cak i da se zadrze na trzistu. Odsustvo alternativnih izdanja rodilo je dnevne listove "Sega" i "Monitor". I dok se jedan opredelio za stil intelektualne opozicije, drugi se identifikuje na trzistu otvoreno antivladinom uredjivackom politikom. Bez obzira na visoku za bugarske prilike cenu lista, "Monitor" je uspeo da se odgurne od dna i ostvari tiraz koji mu daje sansu da mirnije gleda u buducnost. Urednici, bivsi vlasnici "Presgrupe 168 casa", opredelili su se za totalno suprotstavljanje napadima NATO na Jugoslaviju, sto se podudarilo sa drustvenim raspolozenjima u zemlji.

Oba lista se ne mogu pohvaliti ogromnim tirazima i nekim narocitim profitom, niti pak nekim znacajnijim oglasivacima. Njihovi vlasnici se zale da se ne mogu izboriti za one citaoce koji kupuju list da bi u njemu nasli svoj oglas. S druge strane i tiraz tih listova ne omogucava da se bore za reklame velikih firmi. A o blagonaklonosti od strane drzavnih kompanija ne moze biti ni reci zbog njihove antivladine politike. Drugi veliki problem je u tome da su prakticno oba lista primorana da se bore za isti citalacki auditorijum, sto im ne pruza bas velike sanse. I nezavisno od svega toga, oni i dalje izlaze sa nadom da ce pre ili kasnije monopol VAC-a biti ukinut i da ce u Bugarskoj poceti da funkcionise normalno trziste novina. Ono koje je postojalo pre krize iz 1996.-1997. godine, na kome je opstajao taj koji je bolji. Georgi Filipov (AIM)