USLOV ZA POMOC - POSTOVANJE LJUDSKIH PRAVA

AIM Pristina, 8. Avgust 1999

Nakon pocetnog smirivanja koji je doneo ulazak NATO trupa sredinom juna, Kosovo su poslednjih nedelja opet zahvatili talasi nasilja i razni oblici kriminala. Stvorena je atmosfera opste nesigurnosti i osecaj direktne ugrozenosti zivota i imovine mnogih ljudi. U ovoj situaciji kosovski Srbi opravdano se osecaju najugrozenijim. U tom kontekstu najvise odjeka u svetskoj javnosti imalo je ubistvo 14-torice Srba iz sela Gracko kod Lipljana, 20-tak kilometara juzno od Pristine. Medjutim, sa stanovista aktuelnih tokova to je bio samo najtragicniji "bilans" koji je za dva tri puta premasio "uobicajenih" 4-5 zrtava dnevno. Jer, u kosovskom kazanu stradaju svi: Srbi, Albanci, Romi i drugi. Vise dana pre ubistva u Gacku, u jednoj velikoj eksploziji u varosici Kamenica pored nekoliko poginulih, dvojice Albanaca i jednog Srbina bilo je i oko 40 ranjenih. Kfor je zvanicno objavio da je od ulaska NATO trupa do 25. jula zivot izgubilo 198 ljudi. Medju njima 73 bili su Srbi (ukljuceni su i ubijeni u selu Gracko), 74 bili su Albanci, a ostalih 51 pripadali su drugim kosovskim nacionalnostima.

U nekim racunicama govori se o nedeljnom proseku od oko 30 zrtava. Kako god se racunalo to je mnogo vise nego poslednjih nedelja uoci pocetka kosovskog rata. Kad se govori o teskom polozaju Srba na Kosovu, u stranim medijima insistira se uglavnom na njihovom ubijanju. Pri tome se najcesce precutkuje da u kontekstu ukupne politicke situacije ginu i drugi. To moze imati efekte u stranoj javnosti, makar je rec o manje-vise deformisanom predstavljanju stvari sto javnost i ne mora da zna. Ali, kao upozorenje, to ima malo efekta kod Albanaca i onih koji stanje prate u svim pojedinostima. Sagledana jednostavno, kao ubistva, ona ne ilustruju dovoljno i u celini trenutni polozaj Srba na Kosovu. Ne obraca se paznja na utisak da takav pristup moze izgledati kao isforsiran pokusaj intervencije sa dosta propagandistickih primesa da bi se brzo zaustavio negativni tok stvari i, koji kao necelovit moze biti ogranicenog efekta, u najboljem slucaju, samo na povrsini stanja.

Najocigledniji primer takvog pristupa ovom teskom problemu predstavljaju krajnje manipulisani podaci o broju Srba pre rata i otislih nakon ulaska Kfora. Iznose se najrazlicitiji, pa i apsurdni podaci, iako je ocigledno da predstavlajnje problema sa naduvanim podacima ni malo ne olaksava njegovo resenje. Istina je da je veliki broj Srba otisao sa Kosova. Ali, takodje je istina da je medju njima bilo mnogih koji su predvodili ili ucestvovali u zverskim i drugim oblicima nasilja protiv albanskih komsija. Razume se da ovi nisu mogli da ostanu i nece moci da se vrate. Srbi ne bi zeleli da se prave razlike te vrste i jednako zale za svima. U procenama oko otislih Srba treba imati u vidu cinjenicu da Kosovo nisu napustili svi oni koji su se pomerili iz svojih sela i gradova. Znacajnija pomeranja vrse se i unutar Kosova u pravcu enklava sa brojnijim srpskim stanovnistvom. Treba pretpostaviti da to nece biti definitivna pomeranja, a treba mnogo uciniti da ne postanu prolazna stanica u pravcu Srbije i Crne Gore.

Trenutni polozaj Srba na Kosovu je akutno nesiguran i gotovo besperspektivan. Nije rec o tome da svakome od njih neposredno preti fizicka likvidacija nego o ukupnoj situaciji, politickoj, psiholoskoj, drustvenoj, ekonomskoj... u kojoj se oni prihvataju kao sugradjani od strane albanske vecine. Zbog toga i oni koji nisu nista skrivili, pod raznim oblicima pritisaka i pretnji napustaju svoje kuce i stanove u koje se useljavaju Albanci, zatim ne smeju sigurno da se krecu i, uglavnom malo izlaze iz svojih kuca i stanova osim u selima u kojima zive samo Srbi ili oni predstavljaju preteznu vecinu stanovnistva.

O ovim problemima Srbi i Albanci raspravljaju na svoj nacin vec oko 150 godina. Kako sada vidimo, nikada nisu iznasli zajednicki civilizacijski imenitelj. Uprkos tome sto su odnosi izmedju Srba i Albanaca bili uvek manje-vise neprijateljski, ne moze se reci da su bili tako akutno nesnosljivi kao sada. Nit netrpeljivosti seze daleko u proslost, ali ocigledno je da akutnost trenutnog stanja treba vezati uglavnom za dogadjaje i procese iz poslednjih godina. Da je to tako pokazuje i trenutna netrpeljivost prema Romima koja nikada ranije nije bila prisutna u svesti Albanaca i svih drugih, ukljucujuci i Albance koji su pomagali napore rezima u Beogradu u ponizavanju i satiranju albanskog nacionalnog bica. Rec je o teskoj i dugotrajnoj bolesti, ali i o novim ranama od kojih se mnoge sada otvaraju. Prisustvo velikih vojnih i policijskih snaga moze do izvesnog stepena da pacifikuje stanje i eliminise vidljive incidente na povrsini zbivanja. One mogu da smanje ubistva, da stite Srbe ili srpske enklave i njihovu imovinu. Medjutim, to je samo delic zivota u ljudskoj svakodnevici. Sila namece, ali ne moze da leci. Na Kosovu rat je prestao, ali Albanci tek sahranjuju svoje mrtve. Niko ne zna kada ce se to zavrsiti, jer se svakodnevno otkrivaju nove masovne grobnice. Traze od Srba oslobadjanje svojih koje su Srbi odveli u Srbiju i, takodje od Srba traze odgovor na pitanje gde se nalazi vise hiljada Albanaca, pominje se i brojka od sedam hiljada, koji se vode kao kao nestali. Srbi su uvek do sada bili u moci da nametnu svoju volju. Sada nisu, ali to ne znaci da su uvek imali pravo da cine to sto su cinili i da to sto sada nisu u moci da se nametnu osecaju kao najvecu istorijsku, nacionalnu i ljudsku nepravdu.

Mada se javno osveta odbacuje kao cin pravde i zaokreta ka boljitku, mali je broj Albanaca koji bi psiholoski bili spremni da osude i u potpunosti odbace svaki element razumevanja za osvetu. U ovoj atmosferi tesko je naci delotvorne puteve pomirenja i oprostaja.

U konfuznoj situaciji koja pritiska Kosovo sa svih strana tesko je opredeliti se za prioritete koji bi bili najkraci putevi otopljavanja i olaksanja opsteg stanja. Neizbezne bi u tome bile mere materijalne i duhovne obnove kao i socijalnog i ekonomskog poboljsanja. Na politickoj ravni treba uciniti velike napore kako u odnosima izmedju drustvenih i politickih subjekata ne bi li doslo do atmosfere demagoskog takmicenja i manipulacije ovim osetljivim pitanjima. Od najveceg znacaja za popustanje napetosti bice doslednost u hvatanju i izvodjenju pred haski i druge sudove svih onih koji su direktno podsticali ili ucestvovali u vrsenju nedela, kaznjiva po medjunarodnom pravu i kosovskim pozitivno-pravnim propisima. Aktivnosti u ovom pravcu pokrivene su mnogim velovima tajnosti. Prema nekim ranijim informacijama do sada je uhapseno oko 15 osumnjicenih za ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti. Poslednji je, kako je objavljeno, uhapsen pre neki dan u Leposavicu na severu Kosova.

Na diplomatskoj ravni problem se postavlja kao pitanje uticaja strnaih cinilaca na albanske politicke subjekte i ukupnu situaciju i, naravno, kao pitanje pomoci ukoliko se ne ispune odredjeni nalozi. Do danasnjeg dana u Pristini bili su americki drzavni sekretar Madlen Olbrajt i britanski premijer Toni Bler. Olbrajtova je pomenula pomoc od 500 miliona dolara i obecala dalje angazovanje u tom pravcu sa ostalim partnerima. Ne pominjuci konkretne brojke veoma optimisiticki se u pogledu obnove i izgradnje Kosova izrazio i britanski premijer. Medjutim, oni su jasno nagovestili okupljenoj masi Albanaca, a albanskim politicarima pre toga mnogo direktnije, da pomoc i podrska mogu izostati ukoliko se ne ucine napori, posebno od strane Albanaca, za izgradnju tolerantnog drustva koje bi bilo bezbedno za sve, bez obzira na nacionalne, verske i druge razlike. Pri tome izricito su pomenuli bezbednost Srba.

AIM Pristina Fehim Rexhepi

--------------329886E970B8BFAE01A749D0--