KOSOVSKI HAOS

AIM Pristina, 15. Avgust 1999

Na putu normalizacije, Kosovo prate niz pojava i procesa socijalnih i politickih deformacija. Kroz taj put prosla su verovatno i duga drustva koja su dozivela slicna ratna razaranja i tokove socijalne i politicke dezintegracije. Sef "nove kosovske drzave" Bernar Kusner izjavio je pre nekoliko dana da u posleratnom Kosovu ima daleko manje nasilja i kriminala nego sto je bilo nakon rata u Libanu, Salvadoru i drugim zemljama. Medjutim, to ne znaci mnogo za sve uznemirenije gradjane Kosova zbog izrazito pogorsanog bezbednosnog stanja i sirenja atmosfere opste nesigurnosti koje je zahvatilo Kosovo poslednjih nedelja. Kusner je, ocigledno, veoma aktivan i pokusava da bude prisutan u drustvu najzavadjenijih nacionalnih kolektiviteta u svim delovima Kosova. Nedavno je izjavio da zna kako bi se mogle resiti neke stvari, ali ne zna kako da izleci ljudska srca.

Ako ovo drugo ostavimo po strani, treba konstatovati da uprkos velikom angazovanju medjunarodnih civilnih vlasti i Kfora, neke stvari nisu posle onako kako je bilo predvidjeno, pre svega u pogledu brzine prakticne realizacije. Verovatno neke stvari nisu bile dobro procenjenje. Rec je, pre svega o ocekivanjima brzog popunjavanja nastalog pravno-politickog vakuma, odlucujuceg pozitivnog efekta jakog prisustva snaga Kfora i ekspresnog konstituisanja odreda medjunarodne policije. Pokazalo se da su ova ocekivanja bila nerealna ili preterana. Uprkos politicko-diplomatskim nastojanjima i dogovora o paralelnom povlacenju srpskih snaga i ulaska snaga Kfora, ocekivano popunjavanje vakuuma nije ostvareno ni u dubini ni u sirini. To se nije moglo postici prosto zbog toga sto Kosovo, uprkos masovnog egzodusa, ipak nije bilo prazno u demografskom, socijalnom i politickom smislu. Vakum je mogao mnogo bolje da se popuni na odredjenim mestima i pod odredjenim uslovima, recimo direktnim stavljanjem u sluzbi stabilizacije, pod komandom Kfora, a ne nekim zatecenih potencijala. Mnogima, a posebno strancima ova ideja izgleda kao krajnje neprihvatljiv pristup koji ne zavredjuje ni obicno trosenje reci. Umesto toga, Kfor je od pocetka nastojao, a poslednjih dana vrlo ostro da sto vise pritisne i, eventualno eliminise UCCK (Ushitria Clirimitare e Kosoves - Oslobodilaccka vojska Kosova) i embrione vlasti koje su Albanci stvorili tokom rata. To ce medju Albancima stvoriti mozda nove, ili zaostriti vec postojece probleme. Samo oni koji malo ili uopste ne razumeju kompleksnost situacije mogu ocenjivati da ce to olaksati posao Kforu i medjunarodnoj civilnoj administraciji.

Ne moze se poreci da je Kfor uspeo prilicno u sprecavanju otvorenog haosa i mogucih velikih incidentnih situacija. Ali, takodje, ne treba ispustiti iz vida pretpostavku da ni Albanci, znajuci za ono sto se dogodilo u Albaniji tokom 1997. godine, nisu zeleli haos i da se ogromna vecina svojim licnim ponasanjem ili organizovano dala svoj doprinos u sprecavanju najgorih oblika haosa. Verovatno je da mnogi elementi haoticnog stanja na povrsini i posebno ispod povrsine, nisu mogli da se eliminisu ocekivanom brzinom. Rec je o drustvu i ljudima koji su doziveli ratne traume ili su na bilo koji nacin bili ucesnici u ratnoj nesreci. Po prirodi svog sastava, organizacije i namene Kfor nije mogao da se nosi sa vrstom problema koji nastaju nakon prestanka rata. Zbog toga se u Kforu i, zatim u UNIMK-u (Misija Ujedninjenih nacija na Kosovu), cini se, sasvim opravdano, govori da Kfor ne moze da obavi policijske poslove.

Uprkos tome, poslovi oko konstituisanja medjunarodne policije teku veoma sporo, a zivot tece mnogo brze. I zbog toga su, delom tako prisutne pojave koje direktno ugrozavaju zdravu normalizaciju i prete da postanu tezak teret kosovskom drustvu i medjunarodnim civilnim vlastima. Rec je, pre svega, o veoma zabrinjavajucim pojavama razbojnistva, lopovluka i nasrtaja na ljude. Jos opasniji su simptomi transformacije i profilizacije ovih oblika socijalne devijacije u organizovani kriminal. Manje ili vece grupe koje se sada samostalno bave kriminalom pokazuju tendenciju usavrsavanja organizacije, povezivanja i, ccak dogovaranja interesnih zona. Nisu se obistinile pretpostavke da ce sve ovo prestati kada ne bude imalo vise sta da se krade, odnosno kada sve napusteno dobije svoje vlasnike.

Izgleda kao da je poslednjih nedelja kriminal povecan ili se bar ne pokazuje tendencija opadanja. Od sredine juna, kada su na Kosovo usle NATO trupe do 26. jula, u kontekstu aktuelne situacije zivot je izgubilo 198 lica. Podaci Kfora govore da su 78, ukljucujuci i ubijene u selu Gracko kod Lipljana bili Srbi, a 74 - Albanci. Ako se prihvati prosek od tri do pet ubijenih dnevno ili 30-tak nedeljno, moze se proceniti da je od sredine juna do sada zivot izgubilo oko 250 kosovskih gradjana. To je mnogo vise nego u nedeljama pre pocetka kosovskog rata. Situacije su potpuno razlicite, ali su veoma zanimljive za poredjenje, makar kao faze pripremanja i okoncavanja jednog rata.

Faza okoncavanja rata moze se ilustrovati i brojnim drugim podacima. Od ulaska NATO trupa do 26. jula Kforove sluzbe zabelezile su i preko 570 slucajeva spaljivanja kuca i oko 840 kradja. Rec je samo o prijavljenim kradjama i moze se pretpostaviti da je ova pojava visestruko prisutnija u sadasnjoj kosovskoj stvarnosti. Zbog raznih oblika kriminala, ukljucujuci i ubistva, Kforove snage, odnosno medjunarodne civilne vlasti drze pritvorenim vise stotina lica, uglavnom Albanaca. Medju njima su i drzzavljani Albanije. Koliki je broj ovih drugih moze se samo nagadjati. Broj pritvorenih se menja, ali zadrzava se tendencija ukupnog povecanja. prema nekim procenama, samo na granicnim prelazima, najvise zbog neovlascenog nosenja oruzja, ali i kradja i drugih oblika kriminala, dnevno se zadrzava izmedju 10 i 15 ljudi, odnosno Albanaca. Najveci je broj zadrzanih u nemackom sektoru. na drugom mestu je britanski, a najmanje ih ima u francuskom sektoru. Mada se o tome malo ili uopste ne govori, bar na Kosovu, pretpostavlja se da je zbog krsenja pravila rata i zlocina protiv covecnosti da sada uhapseno oko 15 ljudi. Administracija Bernara Kusnera imenovala je do sada 28 sudija i tuzilaca razlicitog nacioanlnog porekla. Poznato je da su mnogi slucajevi prosli kroz uobicajenu istraznu proceduru, ali jos nije odrzano nijedno sudjenje.

Fehim Rexhepi AIM pristina