Prigovor savesti opet u modi

Slovenija i vojska

Zbog sve veceg broja onih koji ne zele "da prime oruzje", Slovenacka vojska ce biti prisiljena da do 2.000 godine poveca broj zaposlenih za 3500, dakle sa 4200 na 7700 ljudi!

Ljubljana, 30.07.1999

"Sto ne uzmes nekoga ko civilno sluzi vojni rok? Eto - moj je pristojan, fin, obrazovan, uredan... I ne kosta te nista!" Predoceni savet, a zapravo iskustvo jedne prijateljice, pao je kao odgovor na jadikovke u vezi problema sa bejbi-siterkama. Ideja je, nema sumnje - sjajna, posebno zato sto otvara novu perspektivu zivota u Sloveniji.

Iako za nekoga mozda bizaran detalj, nije li to jedan od najboljih dokaza koliko se uslovi zivota razlikuju u drzavama nastalim raspadom SFRJ?

U Sloveniji su razlike iz perioda post-osamostaljenja ponekad dovedene do paradoksa; treba li podsecati, na primer, da je jedan od glavnih sporova na realaciji slovenacko drustvo - JNA (u periodu do 1990. godine) vodjen oko prava na civilno sluzenje vojnog roka. Ondasnji vojni vrh je po tom pitanju bio rigidan - Jehovini svedoci i ostali protivnici oruzja osudjivani su po kratkom postupku. Stavise, upravo to pitanje bilo je jedno od onih zbog kojih se sa nekadasnjom JNA sukobio kolumnista Janez Jansa, kasnije osudjenik na procesu "protiv cetvorice" vodjenim u Vojnom sudu u Ljubljani, a potom i prvi ministar odbrane u nezavisnoj Sloveniji. U pocetku je nova vlast trpela kritike sto ne cini dovoljno u vezi regulisanja civilnog sluzenja vojnog roka, a kada je regulativa konacno uskladjena, cela stvar se unekoliko otela kontroli; ili je nova drzava pozurila da i na tom podrucju pokaze potpun zaokret u odnosu na proskribovanu praksu u ex-YU.

Bilo kako bilo, ima onih koji misle da se "u vojnim stvarima" otislo malo daleko, pa se recenom problematikom (pre odlaska na avgustovski odmor) pozabavio i ovdasnji parlamentarni Odbor za odbranu. Razlog je akutan - civilno sluzenje vojnog roka prepoznato je kao glavni krivac za hronicnu nestasicu regruta u slovenackoj vojsci. Nije nista manje alarmantan podatak da se u Sloveniji stalno povecava broj zahteva za civilno sluzenje vojnog roka; 1991. godine je molbu za civilno sluzenje predalo 240 momaka, dok je prosle godine taj broj skocio na 1.937 regruta! Sto je povecanje od osam puta. Pa ni to nije nista u poredjenju sa ovogodisnjim rekordom od oko 3.000 zahteva za civilno sluzenje vojnog roka.

Ujedno je zbog tzv. "zdravstvenih problema" (koje ima enorman broj potencijalnih regruta - oko 40 odsto) od oko 15.000 momaka "zrelih za vojsku" ostalo jedva 9.000 pitomaca. Da sve bude gore, predoceni trend nema sansi da se zaustavi ili promeni, posto zbog pada nataliteta Slovenija svake godine belezi tri odstotni manjak muskog roda.

A onda je iz nekih slovenackih kasarni procurelo kako vojske nema dovoljno ni za strazu! Opstem pesimizmu pridruzio se i premijer Janez Drnovsek koji je obelodanio da Slovenija ionako ne moze sama da se odbrani od spoljne agresije. Na sta se komentator ljubljanskog "Dela" nasao u dilemi - zasto slovenacka vojska uopste postoji, tj. da li Drnovsekova izjava znaci da je krajni cilj vojske ucesce u "mirovnim" operacijama i postavljanje pocasne straze povodom izbora "Slovenke godine" - sto se dogodilo pre nekoliko meseci.

Srz problema krije se u cinjenici da je Slovenija tokom tranzicije usvojila neka veoma liberalna resenja. Tako civilno sluzenje vojnog roka u Sloveniji (za razliku od mnogih drugih drzava u kojima poznaju i priznaju institut "prigovora savesti") traje jednako dugo kao i sluzenje vojnog roka. U vecini evropskih drzava to nije slucaj; u Austriji je civilno sluzenje vojske za trecinu duze od sluzenja vojnog roka "pod oruzjem", dok je u Grckoj, Francuskoj, Svajcarskoj, Portugaliji i Ruminiji duze cak za polovinu i traje koliko jedan i po "obican" vojni rok...

Stvar sa civilnim sluzenjem vojske dobila je u Sloveniji atribut epidemije, posto su usvojeni liberalni amandmani na Zakon o vojnoj sluzbi, u skladu sa kojima su civilno sluzenje vojnog roka mogli da izaberu i oni vojnici koji su vec prosli regrutaciju. Posle toga je broj zahteva za civilno sluzenje iz godine u godinu rastao. Pre samo cetiri godine je ovakav nacin ispunjenja najvise patriotske duznosti izabralo 264 momaka, 1997. godine je cifra skocila na 759 kandidata, da bi 1998. godine dosao bum - cak 1937 lica odlucnih da vojni rok provedu bez oruzja, u miroljubivim uslovima. Povecanje je delimicno rezultat i cinjenice da je u Sloveniji moguce "ugovor savesti" izabrati i usred vojnog roka, a isti mogu da praktikuju i pripadnici rezervnog sastava vojske. Zato je samo prosle godine zahtev za civilno sluzenje vojnog roka podnelo 290 vojnika (vec na odsluzenju vojnog roka) i 93 pripadnika iz rezervnog sastava.

Povecanje broja onih koji su se odlucili za civilno sluzenje otvorilo je i drugi problem - nema dovoljno firmi koje omogucavaju da se teorija pretoci u delo. Zakon zaista predvidja da "civili" moraju da budu ukljuceni u sistem za spasavanje i zastitu, ali je praksa sasvim drugacija. Na spisku 47 organizacija koje omogucavaju civilno sluzenje vojnog roka nalaze se Vatrogasni zavod, Karitas, centri za osposobljavanje invalida i slicno, ali i neke druge institucije, poput Studentskog servisa, skauta, Instituta Jozef Stefan, crkvene gimnazije i slicno. I tu stizemo na pocetak price - preko studentske organizacije je moguce za "bejbi sitera" angazovati nekog momka koji se odlucio za takav vid vojne sluzbe.

Nije tesko zakljuciti i da sluzenje "vojnog roka" kod "skauta" ima prednosti u odnosu na egzercir u "pravoj" vojsci, bez obzira na fakat da je sadasnja slovenacka vojska mnogo liberalnija od one nekadasnje. Slovenacki vojnici, izmedju ostalog, vojni rok sluze bukvalno u rodnom kraju, preko vikenda oblace civilna odela i odlaze kuci, gde im uniforme i satorska krila ribaju i peglaju majke. Obaska sto mame moraju da brinu i o dzeparcu i prevozu od kuce do kasarne i nazad. Ali - onima na civilnom sluzenju vojnog roka je jos bolje! Tamo "pitomci" imaju pravo da posle "napornih" osam sati (provedenih na "odsluzenju" kod "skauta") odsetaju kuci u civilu. Ima jos - to drzava posebno placa - prosle godine je na racun raznih organizacija (koje su "ugostile" njene potencijalne vojnike) uplatila oko 1,2 miliona nemackih maraka. Ove godine ce ta brojka biti mnogo, mnogo visa.

Zbog svega toga slovenacki parlamentarni Odbor za odbranu zahteva da se rok civilnog sluzenja vojnog roka produzi za najmanje tri meseca, a pride i da se poostre merila za priznavanje "ugovora savesti" i pojaca nadzor organizacija u kojima regruti obavljaju svoju tesku ili manje tesku duznost.

Naravno, cim se pojavio problem, nastala su i razlicita misljenja; neki kriticari rezima povodom zaostravanja kriterijuma za civilno sluzenje isticu da u nekim od zapadno-evropskih drzava ovakvo sluzenje vojnog roka predstavlja i do 40 odsto slucajeva i da je sve to sto se desava u Sloveniji - deo normalnog procesa. "ak ni Srbi vise ne vole u vojsku," belezi jedan komentator koji istice da pravo resenje problema nestasice vojnika lezi u napustanju regrutne i uvodjenju profesionalne vojske. Pri cemu slovenacki model nije nikakva devijacija u odnosu na opste prihvacenu praksu, nego putokoz i za ostale drzave.

I dok cekamo da zvanicna Ljubljana ispliva iz brojnih dilema oko civilnog sluzenja vojnog roka, ostaje cinjenica da je Slovenija jedna od liberalnijih drzava u pogledu duzine sluzenja vojnog roka (svega sest meseci) ali i u pogledu mogucnosti da se vojni rok sluzi bez puske. Mnogima se takav sistem, nema sumnje - svidja, posebno u sirem geopolitickom kontekstu krcatom razlicitim vojskama. Hoce li dosadasnja resenja ostati na snazi, videcemo na jesen, a dok takvo stanje traje pojedinci nemilosrdno koriste pozitivne efekte slovenackog zakonodavstva. I nabavljaju veoma trazene (u ovoj varijanti - SNB) bejbi sitere, kad unutrasnje prilike to dozvoljavaju. I dok se jos moze.

Svetlana Vasovic (AIM Ljubljana)