SEVER I JUG ILI MOSTARSKI SINDROM

Kosovska Mitrovica je danas podeljen grad. Na severu gde se nalazi industrijska zona koja se nalazai pod blokadom naoruzzanih srpskih civila i na juzzni deo u kome zzive Albanci. Francuske snage Kfora na dva vojna punkta postavljena sa obe strane mosta preko reke Ibar, razdvajaju dve strane. Pre dve nedelje, stanovnici ovog grada, Albanci, protestvovali su protiv srpskih tendencija za podelom grada i zvaniccnici Kfora su im tada obechali da che vech sutradan zapocceti njihov povratak kuchama i da che narednih dana naoruzzane srpske civile razoruzzati. Medjutim, Albanci koji su ranije zziveli u severnom delu, joÜ uvek se nalaze kod njihovih blizznjih u drugom delu grada. Svakodnevno se na desetine hiljada njih okuplja blizu mosta, occekujuchi priliku da odu svojim kuchama.

Bezbednost je na nultoj taccki. Autor ove pricce sa nekoliko svojih kolega, pokuÜao je da udje u severni deo grada kako bi zabelezzili raspolozzenje. Francuski vojnici na punktu omoguchili su prolaz. Ali, s druge strane mosta grupu novinara opkolili su naoruzzani civili koji su na veoma loÜem engleskom jeziku pretili i trazzili da odmah odu nazad.

Pripadnik francuske vojske, predstavnik za Ütampu pri Kforu za ovaj sektor Maroiode Rafraj, pokuÜao je da objasni sa situacija nije tako loÜa kao Üto je to bilo u poccetku... "Kada smo ovamo stigli, Albanci i Srbi bili su u ratu i vi sada mozzete da primetite da pucnjave nema, nema ubistava i to je veoma veliki korak. Ali, ne mozze se situacija promeniti za mesec dana", kazze on. Na primedbu novinara da su i oni napadnuti iako imaju press karte Kfora, on odgovara: "Nisu vas napali oruzzjem, jer smo mi tu. Mozzete misliti kako je bilo pre mesec dana, kada uopÜte niste mogli ni da govorite. Ipak je ovo po meni veoma veliki korak.

Gradjani albanske nacionalnosti su s druge strane veoma nezadovoljni i sa postupcima francuskih vojnika. Oni najglasniji misle da su Francuzi na "strani Srba". Tvrde da se u severnom delu grada nalaze pripadnici srpske policije i paramilitarnih jedinica, kao i ljudi koji su vrÜili zloccine. Vojnici Kfora odgovaraju da bi to mogla da bude istina, ali da im za to trebaju dokazi.

Iako retko, ljudi ipak prelaze s jedne strane na drugu, uz pratnju francuskih vojnika koji kazzu da prate i oko 180 Albanaca lekara i medicinskog osoblja koji rade u gradskoj bolnici u severnom delu grada, ali i nekoliko desetina Srba koji idu na posao u juzznom delu.

Albanski administratori kazzu da je ovakva situacija teÜka. Gradonaccelnik Kosovske Mitrovice, dr Bajram Rexhepi, imenovan od strane politicckog vodje Hashima Thacija, kojeg Albanci prihvataju kao premijera njihove privremene vlade, isticce da je "red o tendencijama ultranacionalisticckih srpskih snaga za podelu grada". On, medjutim, ne krije razoccarenje dosadaÜnjim njihovim angazzmanom. "Albanska strana", objaÜnjava on, pokuÜala je da uspostavi saradnju sa medjunarodnim faktorom za reÜenje ovog pitanja. No do sada nije postignut nikakav rezultat. "Zato, chemo mi, ako se ubrzo ne postigne neko reÜenje, silom deblokirati grad", izjavio je on. Rexhepi kazze da je svestan da bi to znaÞilo nastavak konflikta i krvoprolicha i da to on ne zzeli, "Ali, ako ne bude nikakvog izlaza uradichemo i to", iskljucciv je naÜ sagovornik. Kazze da je pre rata u severnom delu grada zzivelo oko 20 hiljada Albanaca, dok se sada tamo nalazi oko 3.000 njih koji su zatvoreni i ne smeju da se krechu. Samo najstariji rizikuju da izadju kako bi hupili hranu, dok mladji uopÜte ne izlaze. Jedan od razloga je i taj Üto je nekoliko mladicha oteto od strane naoruzzanih srpskih civila i o njihovoj se sudbini niÜta ne zna.

Nekoliko devojaka koje stoje u blizini mosta, koji je postao simbol nevidljive podele, kazzu da ne mogu od straha ni da zamisle da predju na drugu stranu.

Ipak, nekakav proces pregovora izmedju srpskog Nacionalnog vecha i predstavnika albanske administracije je zapocceo. Administrator grada Martin Garrot, imenovan od strane administratora UN za Kosovo Bernarda KuÜnera, izjavio je da su "predstavnici albanske i srpske strane raspravljali o izjavi koja bi predstavljala poccetak reÜavanja ovog gorucheg problema na posleratnom Kosovu". Postignuta je saglasnost oko glavnog pitanja - slobode kretanja u Kosovskoj Mitrovici, odnosno da che to biti suÜtinsko pitanje koje che stvoriti moguchnost za reÜavanje i drugih teÜkih problema u ovom gradu. On tvrdi da su obe strane bile otvorene i spremene za saradnju. Ccak su bile spremene da odmah potpiÜu zajedniccku izjavu, no da su tehniccka pitanja bila razlog odlaganja. Uz saglasnost obeju strana ovo potpisivanje je odlozzeno za nekoliko dana, rekao je Garrot, ne zzelechi pritom da precizira o kakvim je preprekama recc.

I komandant nacionalne brigade, francuski general Gouche isticce da je u "poredjenju sa prvim danima podele grada sada situacija bolja" izrazzavajuchi uverenje da che se "pregovori zavrÜiti sa potpunim uspehom". Uprkos ovim optimisticckim komentarima Garrota i Gouche, koje su izneli na konfereciji za Ütampu, novinari su po njenom zavrÜetku ispred sediÜta ugledali jednu kuchu u plamenu u juzznom delu grada.

Blokirani most u centru grada kao da joÜ viÜe produbljuje kontrast izmedju spaljenog juzznog dela grada i njegovog severnog dela, koji je gotovo netaknut. Albanci su obili srpske kuche i stanove u juzznom delu grada, pravdajuchi to saznanjima da su "i Srbi zauzeli njihove kuche i stanove u severnom delu".

Razgovori se nastavljaju, a situacija u podeljenom gradu je nesigurna. Nasuprot buccnom optimizmu medjunarodnih administratora i francuskih vojnika Kfora, stanovnici su veoma uznemireni. Albanci kazzu da Francuzi osim "nekoliko akcija oduzimanja oruzzja nisu uradili niÜta u razoruzzavanju Srba, iako s druge strane uveliko razoruzzavaju OVK". Albanci se plaÜe eventualnog sankcionaisanja fakticckog stanja u gradu, Üto bi po njima podrazumevalo i teritorijalnu podelu Kosova. O ovom pitanju se raspravlja svuda, ccak i po politicckim kuloarima. Ponavlja se da "Beograd zzeli da Kosovo podeli na dva dela, na severni bogat mineralima i juzzni mnogo siromaÜniji, koji bi ostao Albancima". ObjaÜnjenje albanskih ekonomista je jednostavno. Rudnik "Trepcca" je medju evropskim industrijskim gigantima, jer je jedna ccetvrtina izvoza metala u bivÜoj Jugoslaviji bila obezbedjivana upravo iz njenih rudnika. Procenjuje se da rezerve obojenih metala dostizzu do 200 milona tona. Njihova ukupna vrenost obraccunata prema proseku na londonskoj berzi dostizze do 20 milijardi dolara, a da izgradjeni kapaciteti omoguchavaju proizvodnju dva miliona rude godiÜnje. To je bogatstvo koje se ne ispuÜta lako iz ruku. Zato se i u Kosovskoj Mitrovici ova "igra" ne posmatra kao svadja i netrpeljivost dojucceraÜnjih suseda zbog nacionalne ili verske mrzznje, ili drugih "folklornih razloga". Filozofija dogadjaja u ovom gradu svoje korene ima u galerijama rudnika.

Sve se cceÜche ccuje da je Kosovska Mitrovica novi Mostar. Ccak se mnoge stvari podudaraju. Ovde grad deli Ibar, tamo Neretva. Ovde mir ccuvaju Francuzi, tamo takodje. Ljudi zzele da se sve podudarnosti zavrÜe na tome. Odugovlaccenje reÜavanja sudbine grada neche biti isto, navode gradjani. Kosovka Mitrovica kao industrijski grad, posle 1989-1999. godine, bio je najugrozzeniji grad na Kosovu, jer su radnici Albanci oterani sa posla. I sada je iz rata izaÜao kao jedan od najrazruÜenijih regiona. Priblizzavanje hladne zime moglo bi da ovo pitanje joÜ viÜe iskomplikuje. Sudechi po neraspolozzenju koje svakog dana raste medju gradjanima Mitrovice, francuske snage che mozzda biti primorane da na drugacciji naccin razdvajaju "severnjake" i "juzznjake".

Besim Abazi AIM PriÜtina