KOME SVE DUGUJE DRZAVA

Ekonomija

Ovih poratnih dana gradjani Jugoslavije traze od svoje drzave da im vrati dugove. Cine to protestvujuci po ulicama, poput rezervista i penzionera. Generalni strajk su najavili i poljoprivrednici i zaposleni koji ne primaju plate.

AIM, PODGORICA, 23. 7. 1999 (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Bilo je potrebno da se rezervisti, koji su ucestvovali u nedavnom ratu, odluce na visednevne proteste i paralizu saobracaja u mnogim srpskim gradovima, pa da Savezna vlada reaguje i saopsti da ce sve dugove prema njima izmiriti u sledecih pola godine, odnosno u sest mesecnih rata u iznosu od 1.200, odnosno 1.800 dinara, zavisno da li su bili na Kosovu, u kom slucaju dobijaju veci iznos, ili u drugim delovima zemlje. Prema ranijoj izjavi general - pukovnika Nebojse Pavkovica ukupan dug rezervistima iznosi milijardu dinara, ali drzava nema materijalnih mogucnosti da ga isplati u jednokratnom iznosu. Povodom toga vec su reagovale pojedine opozicione partije, poput Demokratske stranke Srbije, koja je odluku Savezne vlade primila kao sraman odnos prema gradjanima, koji su, braneci otadzbinu, izlozili opasnostima svoje zivote.

Dug prema rezervistima nije jedini koji drzavne organe na saveznom i repulickom nivou stavlja pred teske obaveze, koje ne mogu da izmire zbog izuzetno teske ekonomske i privredne situacije u zemlji. Pored rezervista s protestima su vec poceli i penzioneri, koji su potsetili drzavu Srbiju da ima duguje sedam penzija, te da kada je rec o postovanju propisa kojima se utvrdjuju penzije, vlasti ih uvazavaju samo kada se smanjuje iznos na penzionerskim cekovima, dok obaveze kod njihovog povecanja ( uskladjivanje s rastom plata ) ostavljaju neispunjene. Zbog toga su penzije nominalno smanjene za 20 odsto, dok im je realna vrednost vise nego prepolovljena. Penzioneri su izracunali da blizu cetvrt miliona njihovih clanova nije docekalo da naplati zaostali dug od drzave, jer su u medjuvremenu umrli.

Ogroman dug drzave postoji i prema deviznim stedisama. Njima se duguje 7 milijardi DEM, pa je prosle godine u saveznom parlamentu usvojen zakon prema kojem ova suma treba da se vrati vlasnicima u narednih 12 godina. Umanjene materijalne mogucnosti, koje su objasnjene kao posledica ratnog razaranja, primorale su Saveznu vladu da odgodi pocetak vracanja duga za godinu dana, kao i da produzi vreme u kojem ce biti otplacen celokupan iznos.

Savezna drzava zaduzila se i prema bankama i privredi izdajuci kratkorocne hartije od vrednosti sa ciljem da njihovom prodajom na berzi premosti najurgetnije financijske obaveze. Dosad su izdate dve serije zajma u ukupnom iznosu koji prelazi 200 miliona dinara.

I pored toga sto ima velike dugove prema gradjanima i privredi drzava je donela propise kojima je uvela dodatna materijalna opterecenja prema stanovnistvu i firmama. Tako je za obnovu zemlje od posledica rata uveden porez od 0,15 odsto na sve transakcije, dok su gradjani u obavezi da svakog meseca izdvajaju od jedne do sest dnevnica, zavisno od visine mesecnih primanja. Ovaj dodatni teret pao je na pleca stanovnistva kome su plate pale s nekadasnjih 170 DEM ( prosek ) na 90 DEM s tendencijom da se, kao posledica smanjenja privedne aktivnosti, do jeseni spuste na samo 60-ak DEM. S takvim primanjima ni siva ekonomija na donosi spas:kupovna moc gradjana se smanjuje i priblizava parametrima iz perioda hiperinflacije.

Nezadovoljstvo velikih razmera nastalo je medju poljprivrednicima, kojima je ponudjeno da ovogodisnji rod psenice bude otkupljen po ceni od 1,40 dinara za kilogram. Proizvodjaci, medjutim traze 2.500 DEM po vagonu, a to je skoro dvostruko vise. S obzirom da po ljoprivrednici najavljuju proteste i blokadu saobracajnica ne zna se kako ce se zavrsiti ovaj " nesporazum" drzavei seljaka. Drzava je suocena s velikim teskocama, jer ukoliko popusti pred proizvodjacima psenice izazvace nezadovoljstvo gradjana, jer ce morati da poskupi hleb kome vise godina nije menjana cena, zarad odrzavanja socijalnog mira. Slican je primer s mlekom, cija cena ne odgovara mlekarima. One ga prodaju po 20 pfeninfa, a donja granica rentabilnosti je dvostruko veca. Pokusaj da se razlika nadoknadi izvozom je propao jer su okolne zemlje uvele porez od 80 odsto na mleko iz Jugoslavije, tako da njegova cena nije konkuretna.

Niske cene osnovnim prehrambenim proizvodima uticale su da interes seljaka za poljoprivredu i stocarstvo opadne, tako da je, zbog smanjenja stocnog fonda, poslednjih dana zabelezeno osetno poskupljenje svinjskog i juneceg mesa. Drustveni proizvod je, zbog prekida proizvodnje u mnogim fabrikama, stradalim u bombardovanju, drasticno smanjen i procenjuje se da ove godine nece biti veci od 13 milijardi dolara. S takvim drustvenim proizvodom Jugoslavija je kandidat da ove godine bude svrstana u red najnerazvijenih zemalja u svetu.

Pored domacih dugova zemlja je suocena i s vracanjem inostranih zajmova. Dug prema inostranstvu iznosi 13 milijardi dolara, a njegova otplata je zaledjena, jer Jugoslavija nije u mogucnosti da izmiruje ove obaveze. Postoji dug i prema Madjarskoj za gasovodne usluge i njegovo skladistenje od milijardu dinara. Zbog toga je Madjarska zatvorila ventile gasovoda. U Privrednoj komori Jugoslavije je upozoreno da ce grejanje u predstojecoj zimi zavisti od devizne mogucnosti zemlje za uvoz energenata. Rusija je izasla u susret time sto je odgodila Jugoslaviji vracanje kredita kojim je kupovan gas u ovoj zemlji, a materijalne mogucnosti Jugoslavije su toliko umanjene da ona ne moze da izmiri ni troskove transporta.

Sa sadasnjim prihodima stanovnistva, pod uslovom da ih dobija svih 10 miliona, Jugoslaviji bi trebalo blizu pet godina da vrati nagomilane dugove, s time da ne trosi sredstva za druge potrebe, pa cak ni za prehranu. I pored svega toga jugoslovenski dug, u celini, nije visok. Postoje daleko zaduzenije zemlje, ali je nacionalni dohodak u Jugoslaviji pao ispod 1.000 dolara po stanovniku. Mnogi ekonomisti upozoravaju da ce se zemlja naci u jos dramaticnijem stanju ukoliko ne dobije inostranu pomoc. Ona je medjutim, uslovljena zahtevom za promenom vladajuce strukture. I dok u Ekonomskom institutu smatraju da nema cena zbog koje bi bila dovedena u pitanje inostrana finasijska pomoc dotle je rezim skloniji oslanjanjanju na spostvene snage.

Uslovljavanje stranog ulaganja demokratizacijom zemlje rezim dozivljava kao nametanje stranog modela za kojeg smatra da je sumnjiv u pogledu demokratskih vrednosti. Na drugoj strani ekonomisti, koji naglasavaju da je njihov zadatak da upozore na posledice zatvorenosti Jugoslavije, smatraju da izlaz postoji u sto brzoj privatizaciji, uvodjenju vladavine prava, te smanjenju uticaja drzave na privredjivanje. U protivnom vec u prvoj godini sledeceg milenijuma Jugoslavija ce se, prema njihovim ocenama, naci u situaciji da nece imati deviza za nabavku najosnovnih potreba, kao sto su sirovine za lekove i uvoz energenata. Iza takve pozicije stoji i vecina opozicionih partija. Postojecu dilemu mogu razresiti sami gradjani na izborima, koji bi po redu voznje trebali da se odrze iduce godine. Vecina analiticara procenjuje da Jugoslavija nema vremena da ceka redovne izbore.

Ratomir Petkovic (AIM)