UTOPIJA ILI REALNOST

Ekonomski dio crnogorske ponude Srbiji

Da li je ekonomska suverenost Crne Gore, na cemu insistiraju crnogorski zvanicnici, uop{te ostvarljiva bez kardinalnih politickih promjena

AIM Podgorica, 19.07.1999. godine

TXT: Pregovori DPS-a sa srbijanskim partijama o redefinisanju odnosa u federaciji u Crnoj Gori se dozivljavaju razlicito. S jedne strane kao neophodni koraci ka ozivljavanju zajednicke drzave, s druge pak, kao nuzan medjucin u procesu stvaranja nezavisne Crne Gore, ali, uporedo s tim, i kao besmislena odbrana mrtve Miloseviceve kvazijugoslovenske tvorevine

Oko politickog dijela, redefinisanja Ustava SRJ ocito ne postoji saglasnost - jos se "lome koplja" o optimalnom rjesavanju buducih odnosa Srbije i Crne Gore. No, u ekonomskom dijelu, stavovi ekonomista su daleko jasniji, logicniji i medjusobno blizi, zapravo, gotovo podudarni.

Logicno, nakon zavrsetka rata raste strah od nove devalvacije i inflacije koju bi, prema ocekivanjima ekonomista, Srbija izvezla i u Crnu Goru. Tokom trajanja ratnih uredbi sve cijene u Srbiji su bile zamrznute, a mnogo sto sta je placano bez pokrica. Sada pak rezervisti blokiraju puteve po jugu Srbije i traze vojne dnevnice, radnicima koji su ostali bez posla obecana je socijalna sigurnost, a na sva zvona se javnost ubjedjuje da }e (upravo zato sto nema sansi za dobijanje inostrane pomoci) Srbija sama obnoviti razrusenu privredu. Koga zmija ujede, kazu u Crnoj Gori, i gustera se boji. Otuda se sada kljucni aspekt ekonomske platforme za redefinisanje odnosa u federaciji tice pitanja crnogorske monetarne suverenosti.

• Ako nijesmo u stanju da svoje ekonomske interese branimo kroz svoju drzavu i da nemamo dezurnih krivaca sa strane, vraticemo se starim temama inflacije, kaze Slavko Drljevic, nekadasnji potpredsjednik Vlade i sadasnji direktor podgoricke Hipotekarne banke. "Ne rjesavaju se nasi problemi na ekonomskom planu jeftinim kalkulacijama, dobijanjem mandata za saveznu administraciju, jer i do sada smo imali svoga mandatara, a sistem nije funkcionisao", kaze on. Otuda po njemu Crna Gora mora da bude samostalna drzava, odgovorna za svoju sudbinu, bez dezurnih krivaca u Beogradu ili drugdje.

• Crna Gora sada ima novcanu masu koja se moze kvantificirati sa 95 odsto sigurnosti, nastavlja Drljevic. Ako bi po formuli racunali kurs dinara u odnosu na marku, vec sada bi taj kurs mogao da bude znatno ispod sadasnjeg. Ako je drzava ozbiljna lako je kontrolisati kurs dinara. Ukoliko to ne uradi, sadasnja ustavna rjesenja joj omogucavaju da utvrdi instrumente za zastitu svojih ekonomskih interesa kroz sopstvenu valutu ili, kao prelazno rjesenje, kroz svoj konvertibilni dinar koji bi imao devizno pokrice, uz istovremenu legalizaciju njemacke marke kao sredstva placanja, sve dok jugoslovenski dinar ne izgubi smisao kao sredstvo placanja.

I dr Veselin Vukotic, potpredsjednik Savjeta za privatizaciju i autor ekonomskog dijela platforme o redefinisanju odnosa u federaciji, smatra da Crna Gora mora da zaokruzi svoj ekonomski sistem i da predlozi svoju valutu. "Ili cemo da cekamo do besvijesti dok se u Srbiji nesto desi, kaze on, ili cemo morati da uzmemo stvari u svoje ruke i da se prikljucimo savremenim integracijama. Sigurno je da ne mozmo praviti nikakve mikseve sa postojecim sistemom - da ostanemo isti, a da budemo u trendu", smatra dr Vukotic.

Drustveni proizvod u Crnoj Gori, po rijecima Vukoti}a, cini 49 odsto nivoa iz 1989, nezaposlenost je porasla na blizu 35 odsto. Kroz direktni gubitak drustvenog proizvoda, republika je za posljednjih deset godina izgubila 7,5 milijardi dolara. O velicini dovoljno govori podatak da je ukupan drzavni kapital procijenjen na oko osam milijardi dolara. U sada{njem sistemu, kaze Vukotic, Crna Gora se, jednostavno, ne moze okrenuti buducnosti. Zato mora definisati svoje institucije i preko njih izloziti svoje interese u ponudi drugoj federalnoj jedinici.

Otuda dr Vukotic predlaze da Crna Gora emituje konvertabilnu valutu koja bi se zvala konvertibilni dinar, prije svega zato da bi se "cisto politicki lakse prihvatila". Konvertibilnost je, smatra on, jedan od uslova svih integracija i ne bi trebalo da izazove bilo kakve trzisne poremecaje izmedju Crna Gora i Srbije.

Konvertibilni dinar bi se zakonom vezan za njemacku marku u odnosu jedan konvertibilni dinar jednako jedna njemacka marka i bio zasticen sistemom rada valutnog odbora. U ovom trenutku, medjutim, Crna Gora nema takvu privredu koja bi mogla omoguciti adekvatne devizne prilive za konvertibilnost svoje valute. Crnoj Gori, smatra dr Vukotic, treba oko 125 miliona maraka deviznih rezervi za tri mjeseca i takav program bi trebalo da podrzi neka medjunarodna finansijska institucija sa kreditom od tri do pet godina.

I dr Zeljko Bogetic, ekspert MMF-a, tako|e ukazuje da je konvertibilan, zdrav novac vitalni ekonomski interes Crne Gore, urgentna nuznost za privredni oporavak, razvoj i integraciju u svijet.

• Valutni odbori su, ukazuje Bogetic, sistemi koji izuzetno uspjesno funkcionisu u nizu malih zemalja. On obezbjedjuje trajnu konvertibilnost, stabilnu valutu i cijene, a istovremeno, zbog konvertibilnosti i otvorenosti spoljnje trgovine koju zahtijeva, privlaci veliku kolicinu stranog kapitala. Ovakav sistem odlicno funkcionise i u Argentini, Estoniji, Litvaniji i Bugarskoj, a odnedavno i u Bosni i Hercegovini. Glavne prednosti ovog sistema su u tome sto se njime monetarno-devizna politika potpuno izvlaci iz domena tekuce politike i stavlja u sluzbu jednog cilja: obezbjedjenja konvertibilnosti i stabilnosti valute. Jednom uspostavljen, devizni kurs je fiksiran aktom parlamenta, a funkcionisanje odbora ide po automatskim pravilima koja ne ostavljaju prostora za politicka mijesanja u monetarno-deviznu politiku.

Dr Stiv Hanke, novopostavljeni savjetnik crnogorskog predsjednika Mila Djukanovi}a za ekonomske odnose, takodje smatra da Crna Gora mora uspostaviti monetarnu autonomiju kako bi sama kontrolisala novcani i bankarski sistem. Stiv Hanke, inace, ima veliko iskustvo u uvodjenju sistema valutnih odbora u Bugarskoj, Estoniji, Litvaniji, kao i Bosni i Hercegovini.

Konvertibilni dinar i valutni odbor kao garancija njegove stabilnosti postali su tako kljucni segment ne samo reforme crnogorske monetarne politike vec i ponude Crne Gore za redefinisanje odnosa u federaciji.

No, ni ekonomisti se nijesu mogli odvojiti od kljucnog pitanja: suverenost - da ili ne. Ova ponuda, smatra dr Vukotic, suverenost ne postavlja kao cilj, vec insistira na tome da stvaranjem institucija treba doci u stanje koje stvara fakticki suverenitet. Sto je, u osnovi, interesantna ideja. Samo, valja je provjeriti u praksi, a to }e - u postoje}em odnosu snaga - biti znatno tezi dio posla.

Dragan DJURIC

(AIM)