Kraj privilegija

Parlamentarna komedija

Slovenacki poslanici prilikom drugog branja Zakona o poslanicima nisu se drznuli da potvrde odredbe koje bi im omogucile privilegovano penzionisanje.

Ljubljana, 15.07.1999

Defile "obicnih" penzionera ispred zgrade Parlamenta, uz nemogucu buku posto su se isti naoruzali pistaljkama, svakodnevne kritike u stampi i elektronskim medijima, strah partija od osvetoljubivih biraca i posledica na sledecim izborima - sve to i jos mnogo faktora uticalo je na slovenacke parlamentarce da tokom drugog citanja Zakona o poslanicima nisu potvrdili izmene postojecih propisa, promene na osnovu kojih bi vecina sadasnjih "ljudskih deputata" sebi trasirala put u penziju pod uslovima koji bi radikalno drugaciji od onih, koji vaze za ostale gradjane. Razlika u odnosu prema recenom zakonu bila je drasticna; "pre" gneva javnosti, kada je diskretno objavljeno prvo citanje (9. juna) za pomenuti zakon je glasalo 43 poslanika (od 73 prisutna), dok je protiv bilo svega 25. Kritike su, medjutim, ucinile svoje - na julskom zasedanju parlamenta se za poslanicke privilegije odlucilo samo cetiri poslanika.

Bilo je mnogo razloga za tako naprasnu promenu stavova; uostalom, pokusaji slovenackog parlamenta da progura i zakonski potkrepi razlicite "poslanicke privilegije" nisu od juce. Slicne manevre su ovdasnji mediji vec minirali, cak i konkretnim akcijama. Kao, na primer, 1996. godine, kada je Mladina podnela zahtev da se po tom pitanju sprovede referendum, zbog cega je izglasavanje tadasnjeg zakona iskomplikovano i odlozeno. Ovoga puta je bila u jeku i rasprava o reformi penzionog sistema, pa je pregalastvo parlamentaraca da obezbede preuranjenu i sretnu starost za najveci deo javnosti doslo kao so na ranu. Nizali su se protesti ispred parlamenta; radnici su u mimohodu vikali "sramota" i nosili plakate na kojima su bili ovekoveceni pojedini politicari na nosama... A onda je i drugi dom slovenackog parlamenta vetom blokirao usvajanje zakona i vratio ga u proceduru. Najvecu tezu svemu tome je svakako dalo misljenje slovenackog Ustavnog suda da prava poslanika moraju da budu odredjena u srazmeri sa pravima svih ostalih gradjana.

Visoke plate

Namece se pitanje kakvi su uslovi u kojima stvaraju slovenacki poslanici; tu su mnenja veoma razlicita. Zmago Jelincic, predsednik Slovenacke nacionalne partije, tvrdi da hipoteticki privilegiji koji bi zadesili poslanike nisu nista prema uzitku koje je prosle godine docekalo 668 policajaca, koji su otisli u penziju stari tek 42 godine. Drugi upozoravaju da su mnogo privilegovaniji clanovi Drzavnog saveta, drugog doma parlamenta, koji za nekoliko sati mesecnih zasedanja dobijaju trecinu poslanicke plate. Poslanici Drnovsekovog LDS-a upropastili su poslednji adut izjavom da bi prevremeno penzionisanje poslanika trebalo da bude vazno za druge gradjane ako ni zbog cega drugog, onda bar zato da bi iko jos pozeleo da u buducnosti postane poslanik. I tako dalje...

Ali, nije se ostalo na pitanju penzija. Na dan je isplivalo i pitanje plata. Aksiom "radi koliko mozes a platu uzmi prema potrebama" predstavljao je komunisticki san, mada ovdasnji mediji veruju da su poslanici posle zadnjeg povisenja svojih plata taj san konacno ostvarili i u praksi. Nedavno je, recimo, domaca scena sokirana objavljivanjem detalja o finansijskoj konstrukciji kojom je planirano podmirivanje troskova ovdasnjih aparatcika u visini od oko 1,2 milijarde tolara godisnje sto, prevedeno, iznosi oko 15 miliona nemackih maraka.

U skladu sa pomenutim nacrtom plate poslanika povecale bi se za oko 30 odsto, sto je izazvalo buru negodovanja u domacoj javnosti. I to ne bez razloga - plate narodnih predstavnika, cija visina povremeno "procuri" i van skupstinskih kuloara, ni do sada nisu bile niske; po slovu zakona se poslanicke plate izracunavaju na osnovu petostruke prosecne plate u privredi (koja sada iznosi 35.725,00 tolara ili 584 nemackih maraka). Sto znaci da ce, u skladu sa novom formulom, najlosije placen slovenacki poslanik (od 93 poslanika i funkcionera u Drzavnom zboru) mesecno primati oko 3.300 nemackih maraka na ime plate (naravno, u tolarima) dok ce vecina poslanika stavljati "u dzepic" oko 4000 DEM. Najbolje placeni dobice i mnogo vise -prvi na spisku kasira od januara ove godine nesto vise od 5.500 nemackih maraka plate. Naravno, ista racunica vazi i za Drnovsekovu vladu. Prosecna ministarska plata iznosi oko 5.000 nemackih maraka, a predsednik vlade Janez Drnovsek prima oko 6.000 nemackih maraka mesecno. Poslanici i ministri uz sve to za svoj rad dobijaju i druge bonitete. Tu su razni funkcionerski dodaci, putni troskovi (ponekad veci i od plata), pravo na koriscenje sluzbenih automobila i - pravo na sluzbenu kreditnu karticu!

Ni to nije sve, posto poslanik, koji je mozda jos i vodja neke poslanicke grupe i prima funkcionerski dodatak zbog predsedavanja nekoj od komisija, moze samo na osnovu toga da dobije dodatnih 10.000 nemackih maraka mesecno. Plate drzavnih funkcionera i privilegije koje uzivaju i inace su redovna meta stampe. Zato su zbog kritika i zvocanja medija slovenacki parlamentarci morali da se odreknu razlicitih povlastica; pocetkom1993. godine, posle pritisaka i negodovanja u javnosti posto se iskazalo da ce primati prosecne plate od 2.500 do 3.000 nemackih maraka, poslanici su morali javno, u parlamentu, da izglasaju smanjenje vlastitih plata za oko 20 odsto. Nesto kasnije je Ustavni sud ponistio i odluku po kojoj su poslanici mogli da se penzionisu sa samo 25 godina radnog staza, iako to ponistenje, uprkos kritikama, nije zakacilo one koji su tu mogucnost blagovremeno iskoristili.

Natezanja

Poneko povisenje plata poslanici uspeju da provuku u parlamentu bez mnogo buke, tako sto u Sluzbenom glasniku objave samo zakljucak nadlezne komisije o tome da zakljucak "taj i taj" od nekog datuma - ne vazi vise. O sadrzaju i sustini inkriminisanog zakljucka ne pise nista. Uprkos ogorcenju i protestima javnog mnenja ocekuje se da ce se vec u blizoj buducnosti neki od navedenih privilegija, kako se moze naslutiti i na osnovu predloga koji kruze po parlamentu, ponovo vratiti u skupstinski zivot. Bar na mala vrata. Penzija ce se ubuduce obracunavati na osnovu 85 odsto plate u poslednjoj godini rada, bice omoguceno i brze penzionisanje, a poslanici ce dobiti i poseban dodatak, u visini od 20 odsto tekucih primanja, zbog "tezine rada".

Za obicnog radnika sa oko 600 nemackih maraka mesecne plate i ucitelja sa visokom strucnom spremom, koji je za svoj rad mesecno nagradjen sumom od oko 1.000 nemackih maraka, to su, svakako, bajne svote. Na zalost, svi ostali zaposleni, izuzev clanova slovenackog parlamenta, nisu u prilici da sami, u skladu sa svojim potrebama, odredjuju visinu svojih primanja. A jesu li gospoda poslanici svoje potrebe ocenili bas kako treba, pokazace sledeci izbori. A do tada ce se javnost zabavljati prenoseci kontradiktorne izjave poslanika koji nisu imali hrabrosti da u drugom krugu potvrde privilegije koje su toliko zeleli. "Kada bih imao ista u pantalonama, onda bih ponovo glasao za taj zakon, " javno je priznao svoju sramotu satiricar i glumac Tone Partljic i upozorio prisutne da ne "pokleknu pod pritiskom" i uticajem "ulice". I dok neki poslanicku neodlucnost vide kao opasnost potpadanja pod populizam, drugi se nadaju da je na delu ipak bila jedna sasvim ljudska osobina. Sram.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)