LICITIRANJE AUTONOMIJE

Vojvodanski Madjari

AIM, PODGORICA, 17. 7. 1999 (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Bilo bi preterano tvrditi da su se nakon toliko godina razmirica Jozef Kasa, lider Saveza vojvodjnskih Majdara i Andras Agoston, predsednik Demokratske stranke vojvodjanskih Madjara, dve neosporno kljucne licnosti madjarskog stranackog zivota u Vojvodini, sada odjednom, posto ih je Vlada Viktora Orbana,maticne zemlje Madjarske "privela"jedinstvu i zajednickom konceptu autonomije - odjednom "pomirili". U to bi mogli poverovati samo preterani optimisti i povrsni tumaci, nakon sto je nedavno u Budimpesti objavljeno da su ove dve stranke uz medijatorstvo, a bogami i insistiranje tamosnjih vladinih sluzbenika, postigle kompromis i definisale zajednicki nacrt "Sporazuma o politickim i pravnim okvirima samouprave Vojvodine i vojvodjnskih nacionalnih zajednica", koji tek sto je predocen javnosti.

Nakon petogodisnjeg politickog ratovanja i rivalstva ove dvojice, oprez o pomirenju je ipak neophodan. Doduse ima i onih koji najnoviji madjarski politicki "happy end" prepoznaju i u samoj cinjenici da su dve partije, ciji lideri godinama nisu prakticno uspevali ni da sednu za zajednicki sto, sada stale iza istog predloga. Ocekuje se da ce zamisao o autonomiji poduprti i ostale madjarske stranke sobzirom na snaznu podrsku zvanicnika maticne drzave.

Istoricnosti budimpestanskog sporazuma, kako je on u ovom trenutku nazvan, ne doprinosi toliko neka naprasna ljubav Kase i Agostona, vec pre svega pocetak internacionalizacije "madjarskog pitanja", za koju je Orbanova Vlada kompromis kao uslov postavila i Agostonu, starom politickom prijatelju premijerove stranke, i Kasi, lideru ovdasnje najjace partije Madjara u Vojvodini. Za razliku od bivse socijalisticke vlade Djule Horna, koja je porucivala da je mesto na kojem vojvodjanski Madjari treba da pronadju resenje za svoje probleme u parlamentu Srbije i Jugoslavije, sadasnja Orbanova nudi snaznu diplomatsku podrsku usaglasenim zahtevima vojvodanskih Madjara na medjunarodnoj sceni. Tako Orban u ime madjarske vlade najavljuje zastupanje usaglasenog koncepta o autonomiji vec na predstojecem zasedanju Pakta o stabilnosti jugoistocne Evrope, a ovih dana porucuje i kako bi "pitanje Vojvodine valjalo urediti posebnim poglavljem Pakta", te da bi za njegovo ostvarenje "trebalo prihvatiti medjunarodne garancije ".

Sve se to, kao posledica besumnje izmenjenih okolnosti nakon kosovskih dogadjaja i rata, dogadja i posle neuspesnih pokusaja stranaka vojvodjanskih Madjara da resenja za probleme i zahteve svojih sunarodnika potraze u dijalogu sa vlascu Slobodana Milosevica. Poslednji takav pokusaj ucinio je Kasa jos prosle godine, kada se posle svega javno potuzio na "ignorantski odnos predsednika i njegovih saradnika". I u tom razocarenju valjalo bi takode potraziti razloge sto su se ovdasnji madjarski politicari opredelili za trazenje novih politickih saradnika na domacem terenu. Najnovija "madjarska ponuda" koja se predstavlja kao "realna, umerena, tolerantna i demokratska", naime, nudjenjem trostruke, odnosno trostepene autonomije predstavlja zapravo kombinaciju nacionalnosg i gradjanskog pristupa.

Upravo objavljeni dokument, teziste stavlja ne samo na manjinsku samoupravu, vec i na punu i sadrzajnu autonomiju Vojvodine koja je, bez obzira sto predlagaci to ne iskazuju nedvosmisleno, verovatno tesko zamisliva bez ustavnih promena. Za razliku od prethodnih zvanicnih papira madjarske manjine, sporazum se sada nudi ne samo drzavnim organima Srbije, vec i Jugoslavije. Predvidja se mogucnost samoorganizovanja nacionalnih zajednica u Vojvodini, osnivanjem njihovih nacionalnih saveta.

U oblasti takozvane manjinske autonomije dokument kojeg su usaglasili Kasa i Agoston trazi personalnu samoupravu, a predlaze se i neka vrsta teritorijalne autonomije, formiranjem takozvane Madjarske okruzne samouprave.

Prema ovoj zamisli, nju bi cinilo devet opstina sa madjarskim vecinskim zivljem, uz naselja koja se sa njima granice. Rec je o Adi, Backoj Topoli, Beceju, Coki, Kanjizi, Malom Idjosu, Subotici, Novom Knezevcu i Senti. Sediste okruga bilo bi u Subotici. Funkcije te okruzne samouprave bile bi u koordinaciji opstinskih aktivnosti, regionalnoj saradnji, prostornom i razvoju u oblasti ekologije, socijalne i zdravstvene zastite, obezbedenju uslova za sluzbenu upotrebu madjarskog, srpskog i hrvatskog jezika, a samouprava bi davala i saglasnost na izbor rukovodilaca u sudskim i drzavnim organima u opstinama i okrugu.

Sadrzajna autonomija Vojvodine, sa sopstvenim izvorima prihoda i zakonodavnom funkcijom predstavlja drugu kljucnu kariku sporazuma koji je ponudjen, i rec je zapravo o konceptu kojeg je predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara u januaru stavio na sto Slobodanu Milosevicu, prilikom njihovog poslednjeg susreta tokom jednogodisnjeg "dijaloga", a da ga predsednik, kako je Kasa kasnije posvedocio "nije ni pogledao". Uz, sada, cak i pojacane autonomisticke teznje (Ustav Vojvodine na primer, umesto Statuta) predlog, predvidja dvodomu Skupstinu Vojvodine, sa Vecem gradjana, biranim neposredno, i Vecem nacionalnih zajednica, koje bi se sastojalo od posebnih delegacija koje bi izabrali nacionalni saveti Madjara, Hrvata, Slovaka, Rumuna, Rusina i Ukrajinaca. Skupstina bi imala i Ombudsman koji bi pratio ostvarivanje prava nacionalnih zajednica.

Personalna samouprava po zamisli obezbedjivala i kulturnu autonomiju svim nacionalnim zajednicama u Vojvodini, koje bi opet mogle da osnivaju nacionalne savete, kao najvise organe te samouprave. Sediste Madjarskog nacionalnog saveta bilo bi u Subotici, a odlucivao bi o pravima u oblasti maternjeg jezika, kulture, obrazovanja i informisanja na ovom jeziku, kao i o pravima koja se ticu ocuvanja nacionalnog identiteta. Zacrtano je, takodje da se nacionalni savet bira na direktnim izborima, sto dakle pretpostavlja i izradu birackog spiska vojvodjanskih Madjara.

I tu je zapravo tacka kod koje bi se moglo upitati ko je od ucesnika kompromisa o najnovijem papiru sa trojnom samoupravom, kojoj o9d samouprava dao prednost. Nije nepoznato da je Agoston o personalnoj autonomiji u poslednje cetiri godine govorio kao o "egzistencijalnom pitanju za ovdasnje Madjare", nakon sto se tada, razilazeci se sa Kasom, opredelio za preformulisanje, ili kako je govorio modernizaciju svog koncepta autonomije. Dajuci, od tada, personalnoj autonomiji apsolutnu politicku prednost u novom konceptu, koji je zamenio prethodni, rodjen u Kanjizi 1992. godine u atmosferi poprilicne politicke tenzije u okruzenju, i verovanja da ce tom prilikom odmah i proglasiti "Madjarsku autonomnu oblast". Zanimljivo je, takodje, prisetiti se da je u vreme razilazenja Agoston voleo da istakne kako je "pitanje autonomije vododelnica medju njima", spocitavajuci danasnjim funkcionerima Saveza vojvodjanskih Madjara da oni zapravo i nisu za autonomiju, te da "suvise vuku reformistickoj struji".

Dok je Kasina stranka od samog pocetka i razlaza sa Agostonom pominjala "vracanje i siroj zajednici", Agoston se zapravo Vojvodinom nije ni bavio, sem sto je pocetkom devedesetih definisao da bi vojvodjansku sudbinu valjalo odluciti referendumom. Sto ce reci da je to "srpsko pitanje", pre svega. U svemu drugom, politicke razlike i nisu toliko velike. I Agoston i Kasa, bez obzira na razlicite faze i razrade, u osnovi jesu zagovarali i personalnu i neku vrstu teritorijalne madjarske samouprave, a naglasavanje razlika je bilo vise stvar politickog i taktickog nadmetanja dvojice lidera.

Da ce se to, bez obzira na konsenzus oko najnovijeg dokumenta po svemu sudeci i nastaviti, moglo bi se zakljuciti vec i iz prvih javnih reakcija i tumacenja najsvezije "madjarske ponude". Dok Agoston svo vreme, pa i sada, govori o najbrzoj dostiznosti personalne od sve tri predlozene autonomije, Kasa se zalaze za paralelni tretman, pa cak sve tri autonomine.

Disharmonija vec na startu se moze najlakse videti u razlicitim reakcijama na predlozeni izbor Madjarskog nacionalnog saveta, pri cemu Agoston insistira na sto skorijim direktnim izborima i pripremi birackog spiska vojvodjanskih Madjara, dok bi Kasa pre bio za privremeni nacionalni savet, kojeg bi cinili vec izabrani poslanici i odredjen broj odbornika iz vojvodjanskih madjarskih stranaka. A, kako je poznato da je Kasin SVM trenutno zapravo jedina parlamentarna stranka Madjara Vojvodana, i, doda li se, s druge strane, cinjenica da i zvanicne izjave iz maticne drzave o sporazumu pominju da "personalna autonomija ima najvece sanse", nije tesko zakljuciti kako se i dalje, i pored postignutog sporazuma, koplja zapravo lome oko buduceg politickog prestiza medju vojvodjanskim Madjarima.

Zuzana Serences (AIM)