VLADINA ZAMKA ZOVE SE TAT

AIM Skopje, 17.07.1999

TAT ponovo tutnji Makedonijom. Afera sa propalom piramidalnom stedionicom iz Bitolja, teska oko 120 miliona maraka (a po nekim podacima i 200 miliona maraka), koja je harala Makedonijom u martu 1997 godine, danas ponovo ulazi na velika vrata.

Sok i neverica je zahvatila oko 20 hiljada ostecenih stedisa nekada veoma popularne stedionice TAT, kada je pre nedelju dana, u Bitoli, premijer Makedonije Ljubco Georgievski izjavio da ce vratiti gazdaricu stedionice Sonju Nikolovsku na mestu direktora i da ce ona sama predloziti stecajnog upravnika. Izjava premijera je delovala sokantno zato sto se prema Nikolovskoj vodi krivicni postupak po nekoliko osnova, od falsifikovanja dokumenata, preko zloupotrebe duznosti i ovlascenja i obmane stedisa, pa do utaje poreza. Nikolovska je 1997 godine odlezala nekoliko meseci u pritvoru, a sudska rocista traju vec dve godine, pa zato su prvi komentari na ideju Georgijevskog odrazavali iznenadjenje i mnoga pitanja u stilu: Zar je moguce da premijer vraca na celo stedionice licnost koja se okrivljuje da je kriv za kradju vise od 100 miliona maraka?

Nekoliko dana kasnije, Sonja se pojavila na jos jedan susret sa Georgijevskim i sa pretstavnicima opljackanih stedisa. Ovaj put, sastanak je dobio jos oficijalniju notu - bio je u sedistu Vlade, a posle toga su premijer i staro-nova direktorica dali izjave za novinare. "Pocinjemo sa procesom vracanja stednih uloga, ozivljavanje Bitole i optimista sam da cemo za kratko vreme konstatovati da ce se ovaj radikalni i hrabar korak isplatiti" izjavio je premijer Georgievski, konstatujuci da je ovim "slucaj TAT - zavrsen".

Ideja Georgievskog je da omoguci direktorici Sonji da pokaze dali zna da radi sa stedionicom onako kako je ona tvrdila u dvoipogodisnjem periodu otkako je izbila afera. Ona je uporno govorila da su za propast stedionice krivi mocnici iz tadasnje vlade, kojima je ona davala kredite i pozajmice sa smesno niskim kamatama, a neki su kod nje stedili sa neverovatnom kamatom od 8-9 posto mesecno. U klasicnoj piramidalnoj tvorevini, privilegovane stedisse nisu ni bile upisivani u centralnom kompjuteru, vec je licno direktorica vodila racuna o njima u obicnim sveskama.

Famozne "Sonjine sveske" su postale sinonim za korumpiranu vlast, ali i dobro cuvana tajna koju nisu odavali ni policija, a ni sama Sonja. Pretpostavlja se da je jedan od dogovora sa vlascu za spektakularno vracanje Nikolovske u stedionici upravo objavljivanje tajni "Sonjinih sveski". Premijer Georgijevski smatra da ce se celi iznos novca koji treba da bude vracen ostecenim stedisama biti znatno umanjenja ako se iz nje izbaci onaj deo koji pripada povlascnima koji su stedeli sa spekulativnom kamatom. Mozda su upravo zato, dan pre oficijalnog susreta u Vladi, u nekoi medijima objavljena imena velikih stedisa koji su bili u bliskom kontaktu sa tadasnjom vladom.

Prve zrtve "afere TAT" jos 1997 godine su bile tadasnji viceguverner Tome Nenovski i gradonacelnik Bitole Siljan Micevski, kojima je vec bilo i sudjeno. Medjutim, najnovije listanje spiskova privilegovanih stedisa otkriva i bivseg ministra obrazovanja Emilija Simovska, suprugu ministra za urbanizam Jorga Sundovskog, suprugu predsednika sindikata Zivka Tolevskog, nekoliko bitoljskih sudija, medju kojima i predsednik Apelacionog suda Dimitra Kulevskog.

Sema je bila originalna. Povlasceni su podizali zajam iz TAT-a sa smesno niskim kamatama i posle su iste pare ulagali u TAT kao stedni ulog sa mesecnim kamatama od 8-9 posto. Otvaranje "sveski" je pokazalo da neki od njih taj zajam uopste i nisu vracali.

Medjutim, tesko je pretpostaviti da ce se stedise zadovoljiti samo objavljivanjem imena. Oni zele svoje pare. Stedionica TAT je postala popularna upravo zbog svoje socijalne demagogije. Sonja je odobravala posebne kamate za penzionere i studente, tako da gotovo nema familije u Bitoli koja nije imala bar jedan ulog u TAT-u na ime nekog svog penzionera, ili studenta. Upravo zbog toga je propsat TAT-a pretstavljao krah bitoljske privrede, jer su mnogi gradjani u situaciji kada su ostajali bez posla ziveli uz pomoc Sonjinih kamata.

Ipak, neozbiljno je pretpostaviti da je premijer Ljubco Geoprgievski propaloj direktorici dao puno poverenje samo da bi ona dokazala da zna da radi i da bi "propevala" pred sudskim organima. Pre bi se reklo da je nova Vlada nasledila TAT od stare, ali sa jos vecom obavezom od nje, jer je upravo TAT bio jedna od glavnih obecanja pobednicke VMRO-DPMNE na proslogodisnjim izborima. Jednostavno, nova vlada je upala u stapicu koja je sama sebi postavila. Obecavala je stedisama da ce uhvatiti lopove i vratiti im pare, do zemlje potukla do tada vladajuceg SDSM-a u Bitolju, dosla je na vlasti, proslo je vec vise od sest meseci, a prevarene stedise su postali nestrpljivi. U oktobru dolaze predsednicki izbori, a Bitolj je drugi grad po velicini u Makedoniji. Znaci nesto je trebalo preduzeti.

Na pocetku, Vlada je mislila da stedise propalih stedionica (pored TAT-a, u 1997 godini su propale jos dve-tri manje stedionice u Skopju i Ohridu) tretira isto kao i stedise sa starim deviznim ulozima u bankama jos iz bivse SFRJ. To bi znacilo da bi se sredstva za obestecenje trazila u budjetu drzave. Na to je reagovala domaca javnost, ne zeleci da se novac iz njihovih poreza trosi za obestecenje stedisa koji su bili gramzivi pa su ulagali svoj novac u sumnjivoj stedionici sa sumnjivim kamatama. Medjutim, i to bi bilo progurano da se ne bi ovoj ideji suprostavio Medjunarodni monetarni fond, koji je strogo zabranio da se iz budjeta trose pare za ovu stednju.

Kada se ovo ima u vidu, ostaje saznanje da makedonski premijer i njegova vlada zapravo nisu imali drugi izbor vec da propalu stedionicu zajedno sa stedisama vrate propaloj direktorici Sonji Nikolovskoj. Na ime hipoteke TAT-a leze jos i jedna stamparija, fabrika svile i hotel u Ohridu, pa nek se Sonja snalazi. Ostalo je samo pitanje dali ovim cinom vlast amnestira gazdaricu i vlasnicu TAT-a od odgovornosti. Na ovu temu, u Makedoniji se pojavilo mnogo komentara medju pravnicima, koji su reagovali da je nelogicno da lice protiv kojeg se vodi krivicni popstupak samo odredjuje stecajnog upravnika. Reagovao je cak i ministar pravde Vlado Kambovski koji je bio kategorican da sudski postupak ne sme biti prekidan. Isto je izjavila i sudijka Vera Derebanova koja vodi proces u Ohridskom sudu (sudjenje je preseljeno u Ohridu upravo zbog toga sto su mnge sudije u Bitoljskom sudu bili umesani u aferi). Konacno i sam premijer Ljubco Georgievski je izjavio: "Vlada nema nameru da zaustavlja krivicne pravne procese."

AIM Skopje

GORAN MIHAJLOVSKI