PRISTINA NEKOLIKO NEDELJA KASNIJE

AIM- Skopje, 12.7.1999

Svako ko je posetio Kosovo prvih dana nakon ulaska KFOR-a i opet otisao nakon nekoliko nedelja imao je mogucnost da vidi sto se u medjuvremenu promenilo. Guzva na granicnom prelazu Blace, kojeg s jedne strane drze makedonska carina i policija, s druge samo americki vojnici (valjda u oba svojstva), je veca nego ikad. I jednu i drugu stranu, jedino sto interesuje da oni koji preko reda prolaze duge kolone koje postoje u oba pravca jeste dali imaju KFOR pas - kartice (veoma bitan dokumenat za brzi ulazak i izlazak iz Kosova). Ostali, pogotovo kamiondjije, cekaju satima.

U Pristini promene na bolje su vise nego vidljive. Puno ljudi na trotoarima, puno automobila po ulicama i putevima. Takista sa makedonskim registarskim tablicama ima puno manje, lokalni taksisti, i oni obelezani i oni bez znaka "Taxi", prakticno rade "na divo". Gotovo svi kafici i restorani koji nisu stradali od vatre su otvoreni i rade punom parom. U centru in-kafici "Korzo", "23" i "Bruklin", restorani na glasu "Papijon", "Monako", picerija "Leo"... Svuda zurke, nocni zivot u punom jeku.

Na trznicama i na kvantaskom pazaru nema sto nema - povrce iz Makedonije (na srecu tamosnjih gradinara koji su izvozom u Kosovu spasili svoj ovogodisnji rod). Iako je pocela proizvodnja cuvenog peckog piva, ipak dominira "Prilepsko pivo" u limenkama, srecu se i "skopsko", "hajneken", "amstel" koji isto dolaze iz Makedonije. Pretpostavka je da i dobar deo svercovanih cigareta dolazi odatle, jer je javna tajna da neke makedonske kompanije u medjuvremenu postale maheri za tu vrst delatnosti. Deo tekstilnih potrepstina "pokrivaju" sandzaklije.

Vozila KFOR-a, UNMIK (ups! - ako s cita "vukovski" na albanskom znaci neprijatelj!), OCSE-a, Crvenog krsta ostalih i dalje su u pokretu, kao da je pokret smisao njihovog postoenja. Britanski tenkovi i patrole su razretcene. Sto treba da znaci da je situacija pod kontrolom.

I ona jeste pod kontrolom, bar kada je KFOR u pitanju. Ali, civilne strukture vlasti prakticno nema. Iako bele, potpuno nove djipove sa oznakom "UN" mozete sresti svuda. Iako, na prvi pogled tim Serxa de Mela kao radi punom parom otvaraju]i prostor Bernaru Kusneru ciji je mandat upravo uspostavljanje vlasti na svim nivoima. Najbolji primeri kako su stvari krenule na "bolje" jeste snabdevanje vodom. Prilikom prve posete tekuca voda u Pristini je bila premija na lotou. I jos uvek jeste. Na pocetku funkcionirali su i telefoni - oni obicni ne uvek, mobilni potpuno. U danima nase druge posete, nakon preuzimanja telefonije od strane UNMIK-a obicni telefoni po pravilu nisu radili, dok se na displejima mobilnih najcesce videla poruka "No network". Mobilna telefonija "Brace Karic" nema interesa ne radi, jer oni koji koriste roaming, a to su uglavnom stranci, svaku minutu svog razgovora placaju po 10 nemackih maraka.

O "obicnim" problemima kao sto je umiranje i da ne govorimo. Ko konstatuje smrt, ko izdaje dozvolu za pogreb, ko vrsi pogrebne usluge - ko kopa grob, ko sahranjuje i sl su samo deo pitanja na koja je veoma tesko naci odgovor. Ili komunalne usluge - poput odrzavanja cistoce grada i sakupljanje smeca (koje se najcesce spaljuje u kontejnerima, nego sto se organizirano skuplja)...

Nimalo prozaicne stvari, kao sitne stvari koje zivot cini, poput saobracaja - od njegove regulacije (vozacke dozvole, registarcia vozila...), saobracajki (ko vrsi uvidjaj, ko konstatira ko je uzrocnik i sl.) - zatim, kriminala itd, su otvorene. Ili recimo, pored tvrdnji UNMIK-a da drzi pod kontrolom sve objekte u drustvenom vlanistvu, drzavni ducani su preuzeti, a u centru Pristine se uveliko postavljaju kiosci, koje su novi vlasnici negde pokupili i resili da ih postave tamo gde zele.

Mediji su posebna prica. Njih prakticno nema. Novine prakticno nema gde da se stampaju - privatne su unistene, "drzavna" "Rilindja" e ju rukama UNMIK-a, koja razmislja sto da cini s njom. Objekt je ruiniran do te mere sto nije bezbedan da se u njemu radi, ako se renovira trebace bar sest meseci. Stamparija je mozda funkcionalna, ali opet postoji dilema kako i kakav rapored se moze napraviti. Slicno je i sa Radio i TV Pristinom. Njih drzi UNMIK, ali ne zna kako da resi jedan problem koji je podjednako vazan i za ostale sektore, kao sto su zdravstvo, obrazovanje, "drzavne slu`be"...

Nije tajna da su svi ovi sektori iscisceni , da su iz njih otstranjeni svi zaposleni Albanci, a na njihovo mesto zaposleni Srbi. Problem za UNMIK je kako vratiti "stare", politicki otstranjene i u isto vreme ne uciniti istu nepravdu izbaciti s posla sve Srbe.

Vidljiva je i razlka od korzoa (gde Srbi secu, ali tise govore), preko stambenih objekata cije ulaze drze zakljucanim, kuce i objekte na kojima stoji papiric da je objekt pod zastitom KFOR-a. Indikator je fakt da Albanci na ulaznim vratima svojih stanova, na izlozima stavljaju podatke o vlasniku, kao sto nije tajna da neki neutvrdjeni ljudi kontrolisu ko stanuje po stanovima, dali ima praznih stanova i sl.

Ovih dana generalni sekretar UN Kofi Anan saopstio pet faza strategije o Kosovu. Prva je definirana kao "konsolidacija vlasti i administrativnih struktura, uklju]uju]i rasporedjivanje civilne policije i plan za ekonomsku sanaciju i razvoj". Kako sada stoje stvari, bice to sizifov posao.

Od lokalnih albanskih politicara apsolutno najaktivniji je Hashim Thaci. Stranci dolaze i u svoje foto albume stavljaj fotogrsfije s njim, jer je on naprosto in. Mnogi od ucesnika pregovora u Rambujeu iz kosovske strane se drze na strani. Neki albanski politicari iz Makedonije smatraju da nije u redu sto se Thaci ostavlja sam, bez politicke poddrske ostalih, te da se moze dogoditi da bude brzo potrosen. Kao sto smo u Pristini culi, uticaj Demokratske partije Albanaca, ciji je predsednik Arben Xaferi, na Thacija velik. Kao dokaz nude se nedavni prestoj Thacija u Tetovu, njegov susret sa makedonskim premijerom, ali i pomoc koju je DPA pruzila Thaciju i OVK tokom oruzanih sukoba.

Iz Pristine u Skopje vracamo se vozilom strane registracije, na cijem je vratima vidna firma jedne makedonske privatne seoske radio stanice. Vlasnik i vozac poseduje KFOR pres karticu, a ruku na srce i ne krije da se ne bavi novinarstvom. Jednostavno svakog dana donosi po nesto iz Makedonije. Ovog puta doneo je oko 150 plasticnih flasa sa jesivim uljem. Za sutradan planira da donese "malo cigareta". KFOR pas-kartica mu jednostavne treba da brze ulazi i izlazi is Kosova. Jednostavno, biznis bez granica.

AIM Skopje

ISO RUSI