MAKEDONSKO JUGOSLOVENSKA GRANICA - NEVIDLJIVI DEO PRIZORA

MAKEDONSKO JUGOSLOVENSKA GRANICA - NEVIDLJIVI DEO PRIZORA ###Sporne tacke na makedonsko-jugoslovenskoj granici, koja jos nije bilateralno verifikovana, su tri vece i vise manjih lokacija koje u sustini nemaju veliko privredno znacenje ali su balast koji opterecuje politicke odnose i opstu stabilnost regiona. Sa evropskog rakursa politike imaginarnih granica problem je trivijalan ali ako se uzmu u obzir balkanske strasti i velikodrzavne ideje, onda Makedonija sa pravom ocekuje markiranje granice, bar dok granice ne postanu sustinski "nevidljive" sto znaci da ne pretstavljaju barijere vec administrativne linije.

AIM Skopje, 14.07.1999

Protekla je maltene jedna dekada otkako je Makedonija izasla iz nekadasnje federacije SFRJ. I pored svih strasnih vetrometina kroz koje prolazi Balkan i ciji vihor bar indirektno nije mimoisao ni Makedoniju, jedno naizgled benigno pitanje provlaci se kroz sve ove godine kao briga obicnih gradjana a posebno politicara i analiticara. Naime, makedonsko-jugoslovenska granica jednostavno ne postoji. Ili, ako se problem posmatramo iz trivijalnog ugla, granica nije iscrtana, obelezena, odnosno markirana. Da ne bi bilo nesporazuma, granicari Makedonske armije (ARM) i Vojske Jugoslavija (VJ) svakodnevno patroliraju pored nekadasnje administrativne granice izmedju Makedonije i Srbije. Postoje granicni prelazi, promet ljudi se kontrolise i carini se roba. Ali, na zalost, sa makedonske strane, granica nije utvrdjena sa bilateralnim ili medjunarodno verifikovanim dogovorom izmedju SRJ i Makedonije.

Hronologija ovog problema vuce korenje od samog izdvajanja Makedonije od SFRJ kade se nekadasnja Jugoslovenska narodna armija (JNA) povlacila iz zemlje. I nakon konstituisanja makedonske nezavisne drzave, kao i posle donosenja makedonskog ustava i starta normalnog funkcionisanja drzave kao medjunarodno verifikovani faktor kojeg su priznale maltene sve drzave sveta (oko pedeset drzava Makedoniju je priznalo pod njenim ustavnim imenom), granica stoji kao nevidljivi deo makedonske i balkanske stvarnosti.

Problem nemarkirane granice je u tome sto postoji jedva nekoliko spornih tacaka na samoj medji. Naime jugoslovenska strana pravi problem oko jedne kote na Sar Planini gde trazi vise desetina hektara pasista, zatim za mesnost na planini Skopska Crna Gora, oko lokacije kod granicnog prelaza General Jankovic i za nekoliko manjih lokacija gde su problematicna nekoliko kuca ili stotinjak metara teritorije. Ove sporne tacke prakticno blokiraju ceo proces i pored toga sto se da zakljuciti da za 99 otsto granicne linije nema problema.

Sta je u stvari sporno? Makedonska strana smatra validnim karte iscrtane od strane bivseg Generalstaba bivse JNA, a te mape u stvari oznacavaju "neformalnu granicu" koja se i sada postuje od granicnih patrola. S druge strane, drzavna komisija SRJ u igru ubacije opstinske katastarske karte koje se ne poklapaju sa vojnim mapama. Ove opstinske mape iscrtane su prema tome gde (u kojoj drzavi) jedno domacinstvo placa porez.

Inace, Makedonija i SRJ su formirale drzavne komisije zaduzene za resavanje problema. Komisije su se sastale desetak puta prosle i pretprosle godine. Izvori iz makedonske Vlade kazu da je Makedonija bila spremna da napravi ustupke za ona mesta koja pretstavljaju simbolicnih stotinjak kvadratnih metara, ali ne i za sporne kote na planinskim vrhovima koje "odnose" vise stotine hektara. Pregovori i susreti komisija prekinuti su u aprila prosle godine i pored toga sto su makedonski politicari vise puta izjavljivali i trazili, sve do pocetka rata na Kosovu, da problem treba jednom za uvek da se resi. Pojedini makedonski politicari i clanovi komisija u stvari smatraju da ne postoji politicka volja za resavanje granicnog spora. Kaze se da je pozivanje na opstinske karte i lociranje tri sporne tacke u stvari miniranje pregovora sa ciljem da se odrzi status kvo stanje jedne imaginarne i nestabilne pozicije granice. Takvo stanje rezultira politiziranjem ovog problema kao i bezbednosnim reperkusijama. Recimo, ko ce i kako dokazati da je neka patrola Vojske Jugoslavije usla na Makedonsku teritoriju (sto se dosad i desavalo) a sto se inace, prema medjunarodnim dogovorima, smatra za tezak granican incident i u takvim slucajevima se razmenjuju ostre diplomatske note.

Problem je na neki nacin ponovo otvoren na nedavno odrzanom Ros-Rot seminaru (Organizator je severnoatlantska Alijansa) kada su se parlamentarci Severnoatlantske asambleje raspitivali oko tezine problema granice. Ministar odbrane Makedonije Nikola Kljusev je obrazlazuci spor, prvi put podigao nivo problema time sto je rekao da nesuglasice postoje i oko manastira Prohor Pcinjski, koji je duhovno i istorisko svetiliste makedonskog naroda zbog toga sto je tamo davne 1945 konstituisana prva makedonska drzava koja je funkcionisala u federaciji SFRJ. "Nekome, u proslom sistemu, palo je na pamet da manastir postavi u granicu Srbije i to je napravljeno bez nikakve dokumentacije. Isto se desilo i sa General Jankovicem, mestom u kome se nalazi cemantara. Opet je nekome, zbog toga sto Makedonija ima cementaru u Skopju, a Srbija nema, palo na pamet da odstupi lokaciju sa fabrikom, Srbiji", rekao je Kljusev. U kuloarima seminara su mnogi, pa cak i makedonski politicari, smatrali da je ovakav stav u najmanju ruku preambiciozan i da postavljanje pitanja oko ove dve tacke posle toliko vremena i toliko nagomilane prakse pri cemu su dva objekta prakticno na teritoriji SRJ u stvari pretstavlja "teritorijalnu pretenziju" i netakticnost.

Kako i da je, time sto je problem "ad akta" od prosle godine, postavlja se pitanje dali ovaj spor treba da se resi medjunarodnom arbitrazom. Naime, internacionalna praksa je da ukoliko granican problem ne moze da se resi na bilateralnom nivou, onda na scenu stupa medjunarodna arbitraza. Ovo resenje, smatraju strucnjaci, ipak ne odgovara Makedoniji zbog toga sto takav proces, po pravilu, traje dugo, a Makedonija treba sto pre da resi problem i da markira granicu. Upravo zbog toga, makedonski politicari toliko insistiraju na bilateralnim pregovorima.

U praksi, bar zasad, nemarkirana granica i nije neki problem zato sto granicni rezim postoji, ali makedonska javnost problem izjednacava maltene sa integritetom zemlje. To je tako, prakticno i prema medjunarodnim standardima zato sto jedna zemja ne moze da nema definiranu granicu. Mozda ce se nekom, sa rakursa evropske politike o imaginarnim granicama, problem uciniti trivijalan, ali pri analizi se mora uzeti u obzir sadasnja situacija na Balkanu gde su upravo zelje za dominacijom i velikodrzavne ideje bile povod za nekoliko ratova u poslednjih pet godina. Zbog ovog straha, postoji i ta naglasena potreba da se sto prije markira granice sa SRJ je opravdano. Bar dok Balkan ne dostigne stepen demokratije i ne smiri strasti pa da granice, kako i treba, postanu samo administrativni okvir jedne drzave i da postanu i prakticno "nevidljive". To jest da postoje, ali ne kao barijere. U prilog tezini sadasnjeg balasta, nestabilnosti, "tvrdoci" i vaznosti granica na Balkanu, sto je svakako i posledica istorijske distance izmedju naroda, govori i podatak NATO-a, inace dobijen od Vojske Jugoslavije, da je polovina makedonsko- jugoslovenske granice (ona prema Kosovu) bukvalno jedno veliko minsko polje. Prema tome, izlazi da granica nije markirana, ali je zato "dobar" fortifikacijski "Kineski zid" izgradjen od pesadijskih i tenkovskih mina.

AIM Skopje

VALENTIN NESOVSKI

(AIM)