KAKO SE LEV IZJEDNACIO SA MARKOM

AIM Sofija, 14.07.1999

Sofija Od 5. jula 1 bugarski lev jednak je 1 dojce marci. To je rezultat denominacije koju je preduzela vlada Ivana Kostova a sprovela ju je Bugarska Narodna Banka (BNB). Istoga dana u opticaj je pusteno 6 razlicitih nominala novih novcanica, a u upotrebu su vracene i vec pomalo zaboravljene stotinke. Bugari su se ponovo prisetili vremena od pre 1989. godine kada su cene jos uvek bile stabilne. Ako se, medjutim, uporede tadasnje sa danasnjim cenama, videce se da su kod mnogih vrsta proizvoda ove sadasnje znatno vece u odnosu na one iz doba drzavne i planski regulisane privrede.

Denominacija je postala moguca zbog stabilnog kursa leva u odnosu na marku, sto je sa svoje strane posledica uvedenog pre dve godine, a na sugestiju Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) valutnog borda. Godine 1997., pa i godinu dana ranije, fiksiranje deviznog kursa izgledalo je jedinim izlazom iz nestabilne finansijske situacije u zemlji. Dolaskom na vlast vlade Saveza demokratskih snaga (SDS) i njegovog lidera Ivana Kostova u prolece 1997. g. valutni bord postao je cinjenica.

Jos uvek se nastavljaju komentari da li je kabinet izabrao pravu valutu uz koju bi pricvrstio lev. Pre dve godine postojale su dve varijante. 1.000 leva za jednu marku ili 2.000 leva za jedan americki dolar. Ipak, prevagnula je ideja da se kurs leva veze za nemacku marku. Mnogi ekonomisti i dan danas osporavaju ispravnost tog izbora. Da li je mozda bugarski lev precenjen, da li nije bilo bolje da se lev veze za tradicionalno popularniju americku valutu? Nije moguce dati kategoricnu ocenu da li je ucinjen ispravni izbor. Razlog je sto ni dolar nije ostao sasvim stabilan na medjunarodnim deviznim trzistima u tom dvogodisnjem periodu. Prisetimo se da je u tom periodu i dolar imao svoje uspone i padove - bilo je vreme kada je probio plafon od 1,8 maraka, zatim je pored afere sa Monikom Levinski njegova vrednost opala da bi se doslo do danasnje situacije od 1,9 maraka za dolar. Ove su promene na razlicit nacin uticale na privredu - ponekad su je stimulisale, a ponekad su postajale uzrocnik skrivene inflacije, posto je veliki deo sirovina i repromaterijala u Bugarskoj iz uvoza.

Bez obzira na sve sporove, pa cak i prognoze da ce biti potrebno da se fiksirani kurs menja, on je uspeo da se zadrzi na nivou 1.000 leva za marku. U stvari valutni bord je uveden ne toliko da bi se zaustavila inflacija i lev koji je galopirao gore-dole. Za samo nekoliko meseci pre usvajanja zakona o valutnom bordu dolar je sa 500 leva za sasvim kratko vreme dostigao 3.000 leva. Hiperinflacija koja je pretila, bila je onaj katalizator koji je doveo do obaranja socijalisticke vlade Zana Videnova. Dolaskom sluzbene vlade Stefana Sofijanskog koja je upravljala do odrzavanja novih izbora, bugarska valuta vratila se u nesto normalnije granice.

Medjutim, generalna ideja za uvodjenje borda bila je u tome da se zavede stroga finansijska disciplina, sto je inace bila najslabija strana svih dotadasnjih vlada. MMF je garantovao stabilnost borda - t.j. Bugarska je mogla da racuna na dovoljno deviznih sredstava u svakoj situaciji, da bi mogla da odrzi kurs leva. U stvari, pokazalo se da nije potrebno puno finansijskih injekcija. Ivan Kostov, poznat kao pristalica monetarnog sistema tranzicije, uspeo je da sttabilizuje finansijski sistem. Princip je bio beskrajno prost - sto manje troskova u okviru postojecih mogucnosti i efikasno prikupljanje poreza. Ministarstvo finansija je cak premasilo plan kod prikupljanja poreza u prosloj godini. BNB je stabilizovala svoje poslovanje i vec prati pod lupom delatnost banaka jer je upravo curenje finansijskih sredstava iz njih prouzrokovalo finansijski krah za vreme Zana Videnova.

Dobri privredni pokazatelji omogucili su da se regularnije vrsi otplata spoljnog duga koji je sa 12 milijardi opao na 10 milijardi dolara. Inflacija je svedena na minimum, a poslednjih meseci statisticka istrazivanja ukazuju na postojanje deflacije. "To je pravi udarac za bugarsku privredu. Zeleo bih da se obistini prognozirana u vladinom programu inflacija od 6%. Ona ce udahnuti kiseonik privredi. Na zalost, to se nece dogoditi", izjavio je Kostov u intervjuu dnevnom listu "Sega".

Dobri pokazatelji u prosloj godini bili su povod da se jedan od dva najteza poreza - Porez na dodatnu vrednost (DDS), smanji sa 22 na 20 procenata. Ukoliko se procesi budu nastavili istim tempom, moguce je da se smanji i porez na profit.

Denominacija leva jedan je od faktora kojima bugarska vlada zeli da demonstrira stabilnost bugarske valute. "Novi bugarski lev bice izraz stabilnosti finansijskog sistema u zemlji", izjavio je premijer. Sada je lev vec izjednacen sa markom. Verovatno ce taj odnos ostati i u buduce bez obzira na neka misljenja da se postepeno mora preci na dvojno placanje · u levima i u evrima, obzirom na perspektivniju buducnost jedinstvene evropske valute. Za sada, medjutim, Ivan Kostov nije pristalica ove ideje.

Jedan od ciljeva denominacije je da se iz opticaja povuku stare novcanice i monete koje su jednim velikim delom ostale srivene ispod duceka posle srozavanja bankarskog sistema 1996. godine. Skeptici, medjutim, smatraju da Bugarin jos uvek nema dovoljno poverenja u sada vec sanirane i pod mnogo strozim nadzorom banke, da bi drzao svoj novac u njima. Sem toga novi lev ce biti udobniji za vrsenje placanja. Trebalo bi da denominacija olaksa izdrzavanje novcanog prometa.

U stvari, denominacija je pre svega trzisni test stabilnosti privrede. Ocekivanja da ce se cene povecati se potvrdjuju. Ponekad je razlog sasvim prozaican - trgovci prosto ne skidaju tri nule, vec i naduvaju cene. I mada nije jasno u cemu je uzrok, to je cinjenica. Ocekuje se da ce jul biti mesec sa najvecom stopom inflacije u ovoj godini. Ipak, vlada se nada da ce izgradjeni trzisni mehanizmi spreciti izbijanje spekulacija.

Sto se tice obicnih potrosaca, narocito onih sredovecnih, pa i onih starijih generacija, kod njih je denominacija probudila nostalgicne uspomene. Jer, makar i na prvi pogled, cene su odprilike iste kao sto su bile i 1989. godine. Mada nije bas tako. Tada je jedan hleb kostao 40 stotinki, a sada najmanje 50, dok je jogurt dvostruko skuplji. A u dodatak - danasnja primanja su daleko niza.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV