OBNOVA- GLAVNA PREDIZBORNA KARTA

Dva prilaza buducnosti Srbije

Ekonomisti su procenili da ce Srbiji, ukoliko se osloni samo na domace potencijale, biti potrebno pola veka da svoju privredu vrati u doba pred raspad bivse SFRJ i zato s opozicionim parlamentarnim partijama, smatraju da je Srbiji u narednim godinama neophodna strana pomoc od 29 milijardi dolara. Na drugoj strani rezim brzim otvaranjem gradilista minimizira znacaj strane pomoci, jer je ona uslovljena promenom vlasti u Srbiji.

AIM, PODGORICA, 9. 7. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Sa tegobama suocenim u poslednjih desetak godina gradjani Srbije poprimili su mentalitet ravnodusnih nosaca kojima je nevazno da li ce se na njihovim ledjima naci kofer manje ili vise. I dok je sirokom sloju stanovnistva preostala jedino ispoljavanje hraborsti u ocajavanju, u politickim strukturama su sve izrazenije podele, koje nagovestavaju borbu za vlast na predstojecim izborima. Odmah nakon obustavljanja bombardovanja izmedju vlasti i opozicije koplja su pocela da se lome oko nacina obnove razorene zemlje. Prve procene tvrde da je Jugoslavija pretrpela stetu koja prelazi 30 milijardi dolara, a da joj je za najhitnije intervencije u osposobljvanju razrusene infrastrukture i obnavljanja najpotrebnije proizvodnje potrebno oko 5 milijardi dolara. Jugoslavija, procenjuje se, tesko da, u ovom trenutku, raspolaze s hiljaditim delom sredstava za hitne intervencije.

Iz takvog materijalnog stanja proistekle su dva oprecna pogleda na obnovu zemlje. Na jednoj strani vladajuca struktura nastoji da uveri javnost kako je moguce da se najnuznije intervencije obave angazovanjem domacih izvora, dok na drugoj opozicija smatra da je izlaz iz teske situacije moguc trazenjem inostrane pomoci. Kako je inostrana pomoc uslovljena demokratizacijom Jugoslavije, kao i smenom postojece vlasti razumljivo je sto izmedju rezima i opozicije postoje oprecne ocene o tome kako krenuti u obnovu zemlje. Vlast je vec posle nekoliko dana po prestanku bombardovanja velikim manifestacijama najavila male zahvate u obnovi zemlje. Pompezno su propraceni poceci radova na objektima, kao sto su manje osteceni mostovi, stambene zgrade i slicno kako bi se javnosti pokazalo da obnova moze da se pokrene i sa domacim snagama.

Savezni parlament je, uz ukidanje ratnog stanja, doneo vise zakonskih tekstova sa ciljem da se povecanim porezima obezbede sredstva za sanaciju vojnih objekata. Procena je da se za te namene mesecno moze da sakupi oko 20 miliona DEM. Uocljiv je napor vladajucih struktura da sacuvaju jedinstvo koje je manifestovano u vreme jedanaestonedeljnog bombardovanja. I dok rezim uverava javnost da se jedinstvom moze nadomestiti siromastvo, dotle opozicija, ali i ekonomski eksperti, smatraju da je obnova neizvodljiva bez pomoci spolja.

Prema proceni ekonomista okupljenih u grupi G-17, za privrednu rekonstrukciju Jugoslavije bice potrebno da se u sledecih pet godina ulozi 29 milijardi dolara, odnosno gotovo sest milijardi dolara godisnje.

Podpredsednik Vlade Srbije Dragan Tomic najavio je pak,da ce u narednim danima biti prezentovana javnosti nova ekonomska politika za ovu godinu u kojoj je ce drustveni proizvod, zbog bombardovanja i razrusenih fabrika biti manji za 23 milijarde dolara. S najavom izmenjene ekonomske politike nagovesten je i nastavak privatizacije, pri cemu je Tomic naglasio da su razgovori sa zainteresovanim inostranim partnerima u zavrsnoj fazi. Ostaje da se vidi koje ce fabrike i pod kojim uslovima biti prodate stranim kupcima, ukoliko zaista postoji njhihov interes da ih kupe. Izvesno je da sumnje u zainteresovanost stranaca postoje zbog rizika ulaganja, jer se Jugoslavija nalazi medju poslednjim zemljama u pogledu sigurnosti investiranja u njenu privredu. I pre bombardovanja ekonomske prilike su bile izuzetno nepovoljne.

U trenutku kada se ocekivalo da ce socijalni nemiri uzburkati stanje u zemlji bombe su utisale zahteve nezadovoljnih radnika i penzionera. Cim su one utihnule, penzioneri su zatrazili od Vlade Srbije da poveca penzije tako na najnize budu oko hiljadu dinara. Za budzet Srbije to je zahtev koji se ne moze ispuniti bez emisije novca. Penzioneri svoj zahtev objasnjavaju da sa postojecim iznosima i dinamikom isplate penzija ne mogu da plate ni komunalne usluge i pokriju najosnovnije zivotne potrebe. Cak 105 hiljada penzionera prima mesecno do 407 dinara, a njih milion oko hiljadu dinara. U isto vreme komunalne sluzbe u Beogradu upozoravaju da svoje obaveze prema njima ispunjava svega 20 odsto gradjana.

Penzioneri zato traze da Vlada izda kupone s kojima ce se placati komunalije. Vlada ne sme to da prihvati, jer bi unistila elektro privredu i komunalna prduzeca koja s kuponima ne mogu da kupuju gorivo, opremu i repromaterijal, kao ni da isplacuju plate zaposlenima. Na takvo objasnjenje penzioneri uzvracaju odgovorom da su komunalna preduzeca u drzavnom vlasnistvu pa neka im drzava obezbedi sredstva za poslovanje. Istovremeno su na svom poslednjem protrstu potsetili da je svojevremeno, dok su penzioni fondovi bili puni njihova sredstva koristilo 1.126 firmi, uz prethodno odobrenje vlasti. Penzioneri su, dosad, bili najpouzdaniji glasacki oslonac rezima u Srbiji. To je, prema objasnjenju samih penzionera, posledica verovanju izbornim obecanjima vladajucih struktura, kao i ucestalim isplatama penzija neposredno pred izbore. Najnovije iskustvo nalaze im vecu opreznost.

Opste je uverenje da ce predstojeci izbori u Srbiji, bili oni redovni ili prevremeni, izmeniti politicke prilike u zemlji. Pojedine opozicione partije, poput Nove demokratije, smatraju da vreme radi protiv sadasnje vlasti, jer ce se vrlo brzo ispoljiti teske posledice dosadasnje politike rezima. Ova stranka se zalaze za hitno otvaranje prema svetu i ispunjvanje uslova ( demokratizacija zemlje ) koje spoljni svet zahteva od Jugoslavije. I druga parlamentarna opoziciona stranka SPO je na Glavnom odboru usvojila sest zahteva medju kojima su otvaranje prema svetu i formiranje prelaznih vlada u Srbiji i na saveznom nivou, kao i zahtev za korenite politicke i privredne reforme. Na drugoj strani, u vladajucoj nomenklaturi, izrazite su teznje prema osloncu na domace potencijale. Republicki ministar za nauku Branislav Ivkovic posetio je Srpsku akdemiju nauka, pozivajuci njene clanove da daju svoj doprinos u obnovi zemlje, naglasivsi da je glavno opredeljenje okrenuto prema ocuvanje nezavisnosti, ne samo u politickom, vec i u tehnoloskom pogledu.

Iz ovakvih oprdeljenja nesumnjivo proizilazi da ce obnova zemlje, odnosno pristup tom golemom poslu, predstavljati glavni teren politickog sukobljavanja, na kojem ce svaka od suprostavljenih strana nastojati da svoje poglede i opredeljenja iskoristi za pridobijanje birackog tela za osvajanje vlasti. Samo biracko telo, sa natalozenom poprilicnom dozom ocaja, i prema vlasti i opozociji zasad ne pokazuje znakove interesovanja prema bilo kojoj politickoj opciji.

Ratomir Petkovic(AIM)