SUV PUT PREKO VODE

Novi Sad, posle rata

Grad u kojem Dunav sada - i ko zna dokle ce - tece iznad mostova pokazao je izlaskom vise hiljada ljudi na gradski trg da zeli promene, a u sloganu Dole Milosevic i odgovore na gradjanska pitanja: gde su pare, mostovi, nafta, struja

AIM, PODGORICA, 8.7. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Sa samo dva (SPS) glasa protiv, u utorak (6. jula) novosadska gradska Skupstina - prva od opozicionih gradskih vlasti u Srbiji - usvojila je izjavu kojom se trazi ostavka predsednika SRJ Slobodana Milosevica. Zahtev za ostavkom obrazlozen je katastrofalnom losim vodjenjem spoljne i unutrasnje politike za poslednjih deset godina, totalnom izolacijom zemlje, odsustvom volje da se na miran i demokratski nacin resi pitanje Kosova, izlaganjem zemlje besmislenim stradanjima ljudi i materijalnim razaranjima... Odbornici su se slozili da je "poslednji momenat da Slobodan Milosevic podnese ostavku i napusti vlast".

Samo nekoliko dana ranije, u petak (2. jula), na centralnom gradskom trgu ispred Gradske kuce, Novosadjani su se okupili na protestu s pitanjima: gde su pare, gde su mostovi, gde je nafta, gde je struja? Novosadjani su na trg izasli uprkos cinjenici da se to vece na televiziji igrala kosarka, a da je protest pocinjao (20 casova) citav sat posto prestaje saobracaj skelom preko Dunava i nepun sat posto su gradski autobusi po (po)ratnom redu voznje povuceni u garaze. Procene broja ucesnika su, kao i obicno, razlicite i realnu brojku treba traziti izmedju veoma skepticnih 5.000 i egzaltiranih 25.000, ali je nesporno da je ovo bilo najbrojnije okupljanje zbog protesta u Novom Sadu.

Zahtev mitinga - koji su organizovale autonomaske Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Reformska demokratska stranka Vojvodine (RDSV) - bio je sazet "do golog": Dole Milosevic.

Kad su tokom NATO bombardovanja srusena sva tri mosta preko Dunava, Novi Sad je presecen na pola, a Petrovaradin se udaljio na gotovo 200 kilometara suvim putem, mada novosadsku obalu od podnozja Petrovaradinske tvrdjave deli samo oko 400 metara. Cetrdesetak hiljada ljudi sa desne obale Dunava ostalo je bez tekuce pijace vode, bez hitne medicinske pomoci, bez porodilista, ugrozeni su pacijenti upuceni na pomoc aparata za dijalizu... Novosadjani su odseceni od Fruske Gore i bolnickog kompleksa u Sremskoj Kamenici gde su klinke za onkologiju, grudne bolesti i svetski poznata bolnica za kardiologiju i kardiohirurgiju. Novosadskim djacima je dodatno zakomplikovan put do prestizne gimnazije u Sremskim Karlovcima.

U Novom Sadu je Srbiji bombardovanjem presecen zeleznicki izlaz ka centralnoj i zapadnoj Evropi; i obratno. Osteceni most kod Beske na autoputu Beograd-Subotica i dalje, popravlja se ali je zurba predsednika Milosevica da bas na tom mestu objavi pocetak obnove zemlje u Vojvodini prokomentarisan lokalno i, za doba zetve, uobicajeno zajedljivo - most se popravlja da se "izvuce zito".

Prelaz preko reke ce, prema najnovijem obecanju, biti resen pontonskim mostom koji treba da bude postavljen do kraja avgusta ili pocetka septembra. Kad je, u Izvrsnom vecu Vojvodine, gde domiraju socijalisti, objavio da "dosadasnje ponude nisu realne, od samog pocetka realna je samo izgradnja pontonskog mosta" zamenik predsednika Koordinacionog tima za skelski prevoz (!) Zoran Vapa je objasnio da ce ponton biti celicnim nosacima sastavljen od barzi, sa dve pesacke i dve saobracajne trake, a da ce posebni cuvari voditi racuna o "pravovremenom uocavanju svega sto moze da ugrozi" most, a to moze da bude i ledena santa i balvan. Projekt bi finansirala republicka Direkcija za obnovu. Suv put preko vode ce biti veoma slican onom koji je Novi Sad imao 1910. godine.

Posto je prestalo bombardovanje, Novi Sad je doziveo poplavu obecanih mostova. O drumsko-zeleznickom mostu je govorio predsednik SRJ Slobodan Milosevic kad je svratio u Novi Sad posle Beske; o mostu je govorio gradonacelnik Moskve; novine su objavljivale opise pojedinih projekata, umastan je bio cak i most na dva nivoa i odbacen kao neprimeren; iz blizine novosadske gradske vlasti su stizali nagovestaji da bi grad mogao da potrazi trajekte za prelaz tih famoznih 400 metara reke... Sve je moglo da bude gotovo u roku- odmah, za svega nekoliko meseci. Sad se o drumsko-zeleznickom mostu govori kao o projektu koji trazi najmanje 19 meseci rada.

Ulje na vatru je dodao predsednik LSV Nenad Canak kada je saopstio da je grad Bec voljan, takodje, da pokloni montazni most U poklon-paketu je bilo sklanjanje ostataka srusenih mostova i 120 miliona silinga. Novosadjanima ova ideja nije izgledala nerealna. Austrija je podunavska zemlja i ima interesa da se voda Dunava ucini plovnom. Uz najavu moguceg "beckog mosta" Canak je upozorio da vlasti prave probleme s vizama austrijskim inzinjerima koji treba da doputuju i provere statiku stubova cetvrtog novosadskog mosta koji je srusen uoci Drugog svetskog rata i takav ostao. Na protestnom mitingu je ponovio da Beclije nisu dobile vize, sto potvrdjuju i u novosadskoj opstini. Zoran Vapa takodje govori o upotrebi ostataka najstarijeg novosadskog mosta, ali tvrdi da celicna konstrukcija postoji i u Jugoslaviji "pa nije potreban nikakav poklon iz Beca".

Izvesno je da, na visim nivoima vladajuci socijalisti i njima bliski, na sve nacine pokusavaju da se prikazu kao jedini moguci "nosioci obnove". Republicke i pokrajinske vlasti su vec obecale da ce dovesti pijacu vodu do desne obale Dunava ispod reke. Za vodovod je nadlezan grad.

Pogled sa glavne gradske plaze po letnjoj vrelini je vise neko sumoran: desno olupina najnovijeg mosta, levo olupina najstarijeg mosta, a preko Dunava rusevine zgrade gde je nekada bila Televizija Novi Sad. Do plaze se stize biciklom, ko ima, a gradski autobuski prevoznik tek najavljuje izvesnu normalizaciju saobracaja. Mogucnost da se kupi gorivo za gradske autobuse osvojena je - posle mitinga. Pre rata je Novi Sad imao rafineriju. Posle rata mu je ostala samo nova i lepa upravna zgrada Naftne industrije Srbije.

Milena Putnik(AIM)

antrfile:

Gradjanski protest

Protest na trgu sazvan je za jedan dan. Novi Sad je za njega saznao preko talasa privatnog In-radija, Radija Slobodne Evrope i "od usta do usta". Pocetkom rata Radio 021, koji je delimicno u vlasnistvu grada, ugasen je po nalogu nadleznih za frekvencije. Lokalni privatni televizijski "Kanal 9", upozoravao je Novosadjane, tokom popodneva, na visestruku stetnost mitinga. Drzavni mediji su dogadjaj ignorisali. Aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) imali su, deleci letke s pozivom na protest, posla s policijom. Na informativni razgovor privedena su dvojica, treci je dobio i nekoliko samara.

Miting u Novom Sadu organizovale su vojvodjanski autonomasi a pridruzile su se i izrazito gradjanske stranke okupljene u Savezu demokratskih partija (SDP) - Socijaldemokratska unija (SDU) i Koalicija "Sumadija" iz Kragujevca na cijem je celu Novosadjanima su se obratili clanovi gradske vlade iz redova novosadskih ogranaka Demokratske stranke (DS) i Demokratske stranke Srbije (DSS). Lokalno krilo SPO, mada zajedno s drugim opozicionim strankama vlada gradom, nije ucestvovalo.

Miting se razlikovao od slicnih i vidjenih po izrazitom odsustvu nacionalnih znamenja i retorike. Odobravanjem je otpozdravljeno - iz bolje tradicije grada koja podrazumeva i visejezicnost - gradskim funkcionerima (Djerdju Ozeru, RDSV i Caslavu Popovicu, DS) koji su sugradjanima "dobro vece, zelim" izrekli i na madjarskom jeziku.