BENELUKS NA BALKANU ILI MAKEDONIJA, CRNA GORA I KOSOVO ZAJEDNO ?

AIM skopje, 06.07.1999

Mugu li dve balkanske zemlje - Makedonija i Crna Gora, i zasad provincija Kosovo, da budu Beneluks na Balkanu ? Ovu je ideju na poslednjem seminaru Ros-Rot odrzanog u Ohridu izneo Ismet Ramadani, pratenik opozicione Partije demokratskog prosperiteta, stranke koja pripada albanskom politickom kurupusu u Makedoniji. Organizatori ovog prestiznog seminara, na kojem su ucestvovali parlamentarci od preko 20 zemalja, su Severnoatlantska asambleja i makedonski parlament. Interesantno je sto je ovakva benigna ideja prouzrokovala puno polemika kako na sesijama seminara tako i u javnost Makedonije. Ali takve reakcije mozda i ne treba da cude zato sto Balkan prolazi kroz veoma osetljiv period kad su sve zemlje duboko ukopane u svoje rovove bojeci se, sa punim pravom, za svoju stabilnost i za svoju buducnost. Osobito kad se zna da su na Balkanskoj mapi granice jos iscrtane isprekidanim crtama, da se narod boji da nece neko opet precrtavati ili svrljati po kartama i da je svako svrstavanje u neku skupinu drzava, osobito za Makedoniju, jednako novom prapocetku makedonske istorije koja je puna podela, prekrajanja i osvajaca.

Ipak, postavlja se pitanje zasto je ova ideja, sa sadasnjeg rakursa benigna, ali i zasto je povod tolikih polemika? Odgovor na prvo pitanje je jednostavan. Naime, uporno trazenje podataka o Beneluksu dovodi do jednog jedinog zakljucaka da je to praktcino samo region sastavljen od Belgije, Holandije i Luksemburga. Ove zemlje i pored zajednickog imena izvucenog od pocetnih slova tri drzave nemaju ama bas nikakve posebne veze na politickom, nacionalnom ili drzavotvornom planu. Na Internetu ili u analizama strucnjaka za medjunarodne odnose nismo nasli cak ni da je nekad pregovarano o nekom savezu, labave unije ili nekakvom povezivanju na politickom ili drustvenom planu. Cak u nekim prospektima za uvu stvar se navodi da je Beneluks bas to -"ime za region u kome se nalaze Belgija, Holandija i Luksemburg. Znaci nesto kao Balkan.

Ali sve ovo ne znaci da ove zemlje nemaju posebne veze na ekonomskom planu, u pretstavljanju regiona na turistickim berzama, u suranji u privredi ili u kulturi. I to funkcionise. Za makedonske uslove cudno je sto dvojice ministra makedonske Vlade koje su komentarisale ovu ideju i koji su ucestvovali na seminaru nisu reagovali na ocekivan nacin - da odbiju u start ideju. Naprotiv njihove izjave su na relciju ideje o "Beneluksu na Balkanu". Ministar za trgoviju, Nikola Gruevski, je izjavio da iako ne zna tacno na sta se misli kada se spominje ovakva ideja ipak smatra da ona treba da se dobro elaborira i da ekonomski eksperti treba da sednu i da izanaliziraju cemu to vodi. Jos takticniji je bio ministar finansija Boris Stojmenov. On smatra, kako je rekao "da svaka ideja koja vodi miru, stabilnosti i progresu je dobra. "Mi cemo se prema ove ideje i tako ponasati ukoliko bude dobro elaborirana" rekao je Stojmenov. Postoje mnogo ideja ali zasad, rekao je on, smatram da je teza o Beneluksu na Balkanu vise zelja nego realna mogucnsot. Nasuprot ove dvojice, Nikola Kljusev ministar odbrane Makedonije, inace, kao i Gruevski i Stojmenov, clan VMRO-DPMNE-a, ideju je docekao na noz. On je rekao da mu nije jasno kako je moglo nekome da padne na pamet ovakva stvar, dodajuci da je ideja

• dubiozna. Na istu liniju je bio i zamenik pretsednik crnogorskog parlamenta Predrag Popovic, koji je rekao da Crnu Goru ne interesuje Beneluks. "Nas ne interesuju nove velikodrzavne ideje kakve se mogu cuti o tome da svi Albanci zele u jednu drzavu. To su ideje koje ipak ne mugu da uticu na Paktu za stabilnost. Mi se u stvari ne slazemo sa ideju za nezavisnu drzavu Kosovo" rekao je Popovic.

Cini se da je tacku na svaku dalju debatu pokusao da stavi sam predlagac ideje Ismet Ramadani, bas kada su u kafe pauzama ucesnici seminara poceli da brujaju o ovoj temi, i kada su neki novinari zakljucili da je ideja jedna od arsenala albanskih namestaljki. Odgovarajuci Popovicu; Ramadani je rekao da je njegova ideja zasad idealisticka, da je pozitivna provokacija i da time sto "postoji" Beneluks, niti Belgija, niti Holandija niti Luksemburg nisu izgubili nista od svoje drzavnosti ili identiteta. Ipak je Ramadani dalje elaborirajuci rekao da ako vec postoje sanse za novih odnosa izmedju Crne Gore i Srbije {to znaci raspad SRJ i zavrsetak dezintegracije nekadasnje SFRJ) onda se postavlja pitanje sta sa Kosovom. Odnosno, Kosovo moze biti samo samostalna drzava, smatra Ramadani.

Inace, bas pitanje o buducem statusu Kosova je zauzelo drugo mesto po broju diskusija i interesovanja izvan teme seminara - "Reginalna bezbednost jugoistocne Evrope". Ambasador SAD u Makedoniji i direktni ucesnik razresavanja krize na Kosovu, posrednik u Rambjeu Kristofer Hil, rekao je da je obeshrabljen time sto je seminar startovao debatama o tome kakov ce status Kosovo imati u buducnost. "Ono sta je sada najpotrebnije je izgradnja demokratskih institucija. Ne kazem obnavljanje, jer demokratskih institucija u SRJ dosad nije bilo, vec kazem izgradnja iz pocetka. Nostalgija za ustavom iz 1974 godine u kome su Albanci imali mnogi vise prava, je nepotrebna. Smatram da su norme ljudskih prava tog ustava nadmasene samim tim sto je Deklaracija iz Helsinkija donesena 1975 godine", rekao je Hil. Uprkos tome sto je podvukao da ne zeli da raspravlja o buduci status Kosova on je rekao da medjunarodna zajednica nije promenila stav o tome gde sada pripada Kosovo. Ipak, Hil je rekao da status Kosova zavisi o tome dali ce demokratija prvo uci na Kosovo ili u Srbiju.

Albanski ministar odbrane Ilir Boska, upitan od parlamentaraca NATO-a, na ovoj temi je rekao da albanska Vlada postuje demokratska pravila i volju ljudi. "U ovom slucaju isto tako podrzavamo gradjane Kosova u resavanju njihovih problema. Mi cemo biti suglasni sa njihovom izborom. Isto vazi i za Crnu Goru", rekao je Boska. On je isto tako odgovorio i na pitanje o tome koliki je uticaj albanske Vlade na UCK(OVK). "Nas uticaj na Kosovo je realnost, ali je ogranicen i nije velik" rekao je on.

Potpretsednik parlament Crne Gore Popovic se o nezavisnosti Kosova izjasnio negativno. On je rekao da nijedna velikodrzavna ideja ne sme opstati na Balkanu, a govoreci o buducnosti Crne Gore je objasnio da postoje samo dva pravca- ili labava federacija sa demokratskom Srbijom bez Milosevica ili u suprotnom - otcepljenje ove drzave. Ministar odbrane Makedonije, Nikola Kljusev, se izjasnio da je protiv nezavisnosti Kosova jer, kao sto je rekao, ova pokrajina pripada pravnom poretku SRJ. Afrim Etemi, pretstavnik iz Kosova, kako je bio najavljen od organizatora, inace iz Centra za rekonstrukciju Kosova, ocekivano, rekao je da Kosova vidi kao razvijenu demokratsku i nezavisnu zemju.

Na ovom seminaru o buducem statusu Kosova izjasnjavali su se ne samo politicari iz regiona vec i strani znalci prilika. Noel Malkolm, profesor istorijskih nauka na Kembridju, politicki komentator Dejli Telegrafa i autor knjige "Kosovo-kratka istorija" se zauzeo za nezavisnost ove jugoslovenske provincije. On je rekao da ideje o podeli Kosovo izmedju Srbije i Kosovara je opasna teza i da disolucija Jugoslavije nije secsionizam vec razgradnja na sustavne delove. "Treba se vratiti unazad i redefinirati zakljucke Badinterove komisije time sto ce se konstatovati da se Jugoslavija raspala na osam, a ne na sest jedinica. Tesko je zamisliti, smatra Malkolm, da ce Kosovari zeleti da ostanu u zemlju koja ih je ubijala i proganjala. Zasada, prema tome kako se stvari razvijaju, Kosovari ce se u doglednom periodu tretirati kao gradjani Jugoslavije. Inace, tesko je imati viziju kako ce se Kosovari integrirati u SRJ. Kosovo i pored toga sto nije imalo status republike imalo je svoju Vladu, parlament itd", rekao je Malkolm. Na opaske da ce se napraviti presedan u promeni drzavnih granica ukoliko Kosovo postane nezavisna drzava, Malkolm je odgovorio da je presedan vec napravljen time sto su promenjene granice SFRJ.

O tome dali bi se time napravio presedan i to postalo praksa, pa prema tome u boduce bi se moglo desiti da se menjaju granice i Makedonije, sto su kao pitanje povukli pretstavnici Makedonije, ambasador Kristofer Hil je rekao da se moraju spreciti mogucnosti federalizacije Makedonije i da eventualna nezavisnost Kosova ne znaci da to moze postati recept za resavanje problema Balkana. On je dodao da je intencija medjunarodne zajednice da se granice naprave nevidljivim i da je lek problema demokratizacija, ekonomski prosperitet i uclanjivanje zemalja Balkana u Evropsku zajednicu. Pakt za stabilnost je dobar korak i poteg Evropske Unije, ocenio je Hil.

AIM Skopje

VALENTIN NESOVSKI