HVALJENA I ZABORAVLJENA?

Vec duze vremena Makedonija nije na naslovnim stranama svetskih medija. Otkad je KFOR usao na Kosovu, dve trecine NATO vojnika koji su bili stacionirani u Makedoniji naslo se na kososvksim terenima koje sada kontrolisu. Gotovo zajedno sa njima reka izbeglica i progonjenih kosovara vratilo se kuci. Od sadasnjih 10 000 NATO vojnika koji se jos uvek nalaze u Makedoniji sve dok traje misija KVOR-a u Makedoniji, kojoj je dodeljena uloga logisticke baze, ovde ce ostati oko 5 hiljada. AIM Skopje, 05.07.1999

Kampovi u kojima su bili smesteni kosovari prazne se jedan po jedan. Vec su zatvoreni famozno Blace i cuveni Stankovec, zatim i Radusa i Bojane. U tri preostala kampa, po podatcima UNHCR-a nalaze se oko 12.500 izbeglica i prognanih sa Kosova, dok se po familijama nalazi jos 14.374. Ovdasnji MUP procenjuje da se u zemlji nalazi 18 do 20 hiljada ljudi koi dosada nisu uopste registrovani.

No, kako god bilo, kampovi u kojima se nalazilo i po tridesetak hiljada ljudi sada su samo puste ledine sa kojih se sakupljaju gomile otpada. Od brana izbeglih i prognanih kosovara - kroz i u Makedoniji se naslo oko 350 hiljada, od kojih 260 hiljada su boravili ovde - ostalo je manje od jedne desetine. A i ova brojka se topi iz dana u dan.

Nakon svega postaje jasno da od brojnih poseta visokih zapadnih drzavnika, ukljucujuci i americkog predsednika Klintona, koji su dolazili da posete svoje vojnike stacionirane ovde, da se usput slikaju sa jadnicima po kampovima i sretnu sa svojim domacinima, velike vajde po drzavi nema. Najprije je kooperativnost Makedonije (prihvatanje 30 hiljada NATO vojnika pre njihovog razmestavanja u Kosovo i prihvat velikog talasa kosovara) vezivan nagradjivanjem sa brzim ulaskom Makedonije u NATO i pocetak pregovora o asocijativnom clanstvu u Evropsku uniju. Vec proslava 50-godisnjice NATO-a u Vasingtonu navestila je da je ulazak u redove Zapadne Alijanse daleko. Ovih dana na seminaru Ros-Rot, koji se odrzao u Ohridu, generalni sekretar Parlamnetarne unije NATO-a Sajmon Lan, uctivo se drzao formulacije da je "Makedonija za vreme razvoja dogadjaja u Jugoistocnoj Evropi odigrala vaznu ulogu", te da "zemlje-clanice Alijanse uraditi sve da ubrzaju proces njenog eventualnog clanstva u NATO-u". Novi nemacki ambasador u Makedoniji Bukart, promovisuci Pakt o bezbednosti Jugoistocne Evrope izjavio je: "Budimo realni, po sadasnjim politickim, zakonskim i ekonomskim uslovima asociranje zemalja Zapadnog Balkana u EU ne moze se dogoditi u bliskoj buducnosti. Za to treba vremena". Po njemu jedan od kljucnih momenata je demokratizacija Srbije, koju je on nazvao "srcem regiona".

Makedonski ministri koji su ucestvovali na istom seminaru iz petnih zila su ponavljali da UNHCR duguje mnogo para makedonskoj vladi, koja je budjetskim novcem pokrila troskove gradnje kampova i zdravstvene zastite kosovara. Ministar odbrane Nikola Kljusev je vise puta ovih dana, a i na ovom skupu decidno izjavio da NATO nije placao nista, da je tek pri kraju svog boravka poceo da ovde kupuje neke prehrambene produkte, da su vozila NATO-a ostetila skoro 750 kilometara ovdasnjih puteva... Ministar trgovije Nikola Gruevski je pomenuo 250 miliona direktne stete, cak 800 posredne. Ministar finansija Boris Stojmenov pomenuo je 190 miliona dolara budjetskog deficita, porast nezaposlenosti na 40 procenata.

Prethodnih dana ovdasnji mediji su ironicno komentirali stacioniranje centra za rekonstrukciju Kosova u Pristini i "preuzimanje" sedista regionalnog centra za obnovu od strane Soluna, ali i vest da je Grcka vec naplatila 33 miliona dolara za koriscenje puta Solun - makedonska granica od strane NATO vozila. A odavno se zna da od silne pomoci koja je tokom ovih meseci obecana Makedoniji malo sto stiglo.

Situacija u kojoj se Makedonija nasla nije nimalo naivna, o cemu svedoci i mnogo puta ponovljena izjava predsednika MMF Misela Kamdesija prilikom njegovog zadnjeg boravka u Skopju da samo Bog zna buducnost Makedonije. I nije cudno sto, nakon svega u javnosti je stvoren utisak da Makedonija nije iskoristila svojih 15 minuta svetske slave da bi ih naplatila, onako kako su to uradile jedna Grcka i jedna Rusija.

Stoga i nije bez razloga i pomalo jetki istup makedonskog premijera Ljubceta Georgievskog na ekonomskom samitu u Salcburgu i poruka da "Evropa ne sme zaboraviti Jugoistocnu Evropu i zaboravi na velika obecanja evropskih politicara". Ovde se strahuje da ce rekonstrukcija Kosova biti u fokusu Evrope, i zapadnih zemalja uopste, a da ce se saniranje steta i pomoc za druge naci u drugom planu. Po onoj narodnoj "dok jednom ne smrkne, drugom nece svanuti" ovdasnji analiticari tvrde da je u interesu Albanije, Makedonije i Bugarske da Slobodan Milosevic bude sto duze na vlasti. Jer, ukoliko on ubrzo padne, ove bi zemlje mogle biti potpuno zaboravljene. "Srce regiona" i potrebe koju ono ima za obnovu traze mnogo para, a u njihovom trosenju Evropa je vec pokazala koliko (ni)je izdadjna.

Vec famozna milijarda koju je obecala sadasnja koalicija nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Republikom Kinom - Tajvanom sporo pristize u Makedoniji. Opozicija i njoj naklonjeni mediji sve ovo stavljaju na konto "gafova" vlade. Vec se govori o formiranju sirokih opozicionih Saveza za spas Makedonije i Saveza za Makedoniju. Glavna opoziciona partija Socijaldemokratski savez je na nedavno odrzanom mitingu opomene poslala poruku vlasti da ce se sledeci put narod sakupiti da trazi ostavke. U svemu tome ima mnogo populistickih elemenata baziranih i na albanofobiji. U tom smislu jos uvek se koristi konstrukcija o dogovoru makedonskih i albanskih koalicionih partnera koji iznutra ruse drzavu, da bi je na kraju podelili i delove pridodali novoj Velikoj Albaniji i Bugarskoj. Pretezno u tom duhu bile su i reakcije na susret Ljubco Georgievski - Hashim Thaci u Skopju, ali i neki potezi u sferi kulture koji su ocenjeni kao otvorena probugarska revizija istorije i kulture.

U Strazburu premier Georgievski je izjavio i ovo: "Ukoliko NATO i Evropa misle da su zavrsili zadnji rat na Balkanu to je njihova najveca iluzija". Tesko je poverovati da su zapadni birokrati shvatili sustinu ove poruke. Ali, kao da Evropa, i zapad uopste, ostavlja nekako po stranu svoju tezu da je ekonomski razvoj regionu jedina garancija za njegovu brzu demokratizaciju i ostavljanje nacionalnih sukoba istoriji i kao da se vraca vis puta demonstriranoj strategiji da bude uvek korak iza dogadjaja, kojane sprecva, veckao vatrogasac razresva konflikte.

AIM Skopje

ISO RUSI