TERORIZAM PO INERCIJI ILI NOVA ISKUSENJA ZA MAKEDONIJU?

Ovih dana Makedonija je suocena dilemom: kako protumaciti nove treroristicke akcije protiv pripadnika NATO-a na njenoj teritorii u kojima, po saznanju MUP, su umesana i jugoslovenska vojno-obavestajna lica.

AIM Skopje, 30.6.1999

Osamnaestohg juna u ranim jutarnim satima, u dvoristu fabrike za proizvodnju cipela "Gazela" u Skopju, u kojoj je smestena jedna od ovadsnjih komandi NATO-a, dogodila se snazna eksplozija u kojoj su potpuno unisteni jedan kamion, ispod kojeg je bomba bila podmetnuta, i jedan djip, vlasnistvo nemacke armije, osteceno nekoliko vozila, a stradali su i prozori na okolnim objektima. Sest dana nakon eksplozije, na pres konferenciji, ministar unutrasnjih poslova Makedonije je objavio da je policija osumnjicila petoro makedonskih gradjana srpske nacionalnosti, od kojih je jedan u bekstvu, za medjunarodni terorizam, dok je jos petoro optuzeno da su im u tome pomagali.

Prvicna saznanja policije govore da je ova grupa stanovnika skopskog sela Mrcevci radila po instrukcijama dvoje pripadnika jugoslovenskih bezbedonosnih struktura koje su ih zaduzili da vrse teroristicke akcije protiv NATO snaga. Rec je o dvoje ranijih oficira JNA, tacnije famoznog KOS-a, koji su bili na sluzbi u Makedoniji, cije su supruge Makedonke, koji su sada obavestajni oficeri u Armiji Jugoslavije. Prve instrukcije su dobili tokom aprila, a nakon toga iz SR Jugoslavije su dobili dve protivtenkovske mine, cetri rucna raketna bacaca tipa "Zolja", pet automatskih puski, detonatorske kapisle, plastican eksploziv, satni mehanizam i rucnu bombu.

Ministar Trajanov je tom prilikom, ne iznoseci detalje, izjavio da je policija sprecila jos jedan napad na NATO vojnike stacionirane u Makedoniji. Iz krugova bliskih MUP-u ovdasnji mediji su narednih dana plasirali su informacije da je bukvalno u zadnjem momentu sprecen napad, opet na nemacke pripadnike NATO-a, koji su oklopnim transporterima trebali ici za Strumicu, grada u istocnoj Makedoniji, blizu makedonsko-bugarske granice. Zatim, pozivajuci se na iste izvore, objavljeno je da policija poseduje informacije o (najmanje) jos jednoj organizovanoj grupi od strane istih jugoslovenskih oficira.

Ovi dogadjaji su se samo nadovezali na ranijih pet napada na pripadnike NATO-a u Kumanovu i na terenima Skopske Crne Gore i eksploziji koja se dogodila u neposrednoj blizini skopskog Bit Pazara. Za ove napade na francuske vojnike optuzeno je 7 lica, od kojih dvoje su jugoslovenski drzavjani. Petoro njih je u pritvoru, dvoje lica je u begstvu. Eksplozija na Bit Pazaru nije jos uvek razjasnjena.

Pre tridesetak dana dvoje visokih policiskih funkcionera svojim izjavama su doveli u zaista nezgodnu situaciju svog sefa ministra unutrasnjih poslova. Pane Velev, direktor Direkcije za javnu bezbednost i Ljube Blazevski, zamenik direktora Direkcije za bezbednost i obavestavanje MUP-a su negirali delovanje OVK u Makedoniji. Blazevski je direktno optuzio jugoslovenskog ambasadora u Skopju, Zorana Janackovica, ranijeg visokog sluzbenika jugoslovenske tajne sluzbe, za direktnu umesanost anti- NATO akcijama na tlu Makedonije. Izjavio je cak da bi on trebao biti proglasen "personom non grata", ali da se tome protivi predsednik drzave Kiro Gligorov. Isti covek, povodom sirokih akcija protiv direktora nekih firmi koji tajili porez i akcija za sprecavanje prostitucije, za skopski dnevnik "Makedonija denes" izjavi]e da su potvrdjene njegove izjave o delovanju KOS-a u Makedoniji.

Sirum Makedonije, nakon pocetka NATO akcija u SR Jugoslaviji, pod cadorom Demokratske partije Srba organizirane su masovne demonstracije. Ali, i napadi i demonstracije su se dogodili u vreme kada su akcije NATO-a trajale. Eksplozija u dvoristu "Gazele", kao i sprecavanje napada na nemacke oklopne transporetere, su se dogodili nakon potpisivanja sporazuma o ulasku KFOR-a i izlasku jugoslovenskih vojnika, policajaca i paravojnih snaga sa Kosova, nakon rezolucije OUN i pocetka realizacije svega sto je u tim okvirima dogovoreno.

Zasto se onda sada dogadjaju ovakve stvari, u kojima su ocito umesane i jugoslovenske vojne obavestajne strukture?

Jedan od mogucih odgovora je savakako da ranije organizovani makedonski drzavljani, srpskog etnickog porekla ili prosrpskih politickih pogleda i dalje smatraju da aktuelna makedonska vlada i NATO su njihovi prirodni neprijatelji, pa po "inerciji", bez novih instrukcija, nastavljaju da deluju po scenariju koje je napisano za drugaciji razvoj dogadjaja. Poznato je da Slobodan Milosevic je prakticirao da jedan problem zatvara time sto otvara drugi, pa tako nakon svega sto se dogodilo na Kosovu, posedno egzodusom prognanih kosovara, imao u predvid i prelevanje krize u regionu. Po takvom scenariju, "autohtoni" otpor akciji zapadnog kaznjavanja njegove politike u Makedoniji bio bi dobro dosao.

I drugi, od mogucih odgovora, je povezan onim sto je Milosevic demonstrirao u proteklih desetak godina. U agoniji u kojoj se nalazi, kao izraz njegovog familijarnog suicidnog bekraunda, moguce je da zeli da upotrebi sve ljude koji mu jos uvek veruju, ukljucujuci i njegove simpatizere u Makedoniji, kada vec odlazi da u regionu ucini sto
vise stete. Ne treba zaboraviti da u Makedoniji anti-NATO raspolozenje se nije baziralo na pravoslavnim osecajima, prosrpskom raspolozenju ili nostalgijom za nekadasnjom drzavom, vec je najcesce bilo izraz albanofobije.

Makedonska opozicija je 24 juna na glavnom skopskom plostadu, sa koji nije jasno dali oficijalno nosi ime "Makedonija" ili "Plostad Marsala Tita" , organizirala masovne demonstracije. Ovdasnji nezavisni mediji su demonstracije ocenili kao anti-NATO i antialbanskim. Iako ikonografija demonstracija ne daje dokaze o tome bilo je ocigledno da je svako pominjanje NATO-a, Albanaca, OVK, Hasima Thacija, Arbena Xaferija bilo propraceno masovnim negodovanjem i pogrdnim izvicima.

Miting, kojeg je organizirala najjaca opoziciona partija Socijal demokratski savez Makedonije (SDSM), bio je podrzan i od manjih partija i organizacija. Koje su same po sebi cudan skup: Demokratska partija Srba, marginalna makedonska nacionalisticka partija MAAK-Konzervativna, par udruzenja stecajaca, organizacija boraca... Lider SDSM i raniji premijer Branko Crvenkovski oznacio je demonstracije kao zadnjom opomenom vladi koja je izgubila poverenje naroda: "Sledeci put sakupicemo se u jos vecem broju i trazicemo ostavke".

Spoje li se ciljevi terorista i opozicije, koja ocito zeli da "jase" na populizmu i albanofobiji, tesko Makedoniji.

AIM Skopje

ISO RUSI