Predsednicki razgovori

Djukanovic u Sloveniji

Narednog jutra posle susreta cetiri predsednika (Klinton, Kucan, Djukanovic, Drnovsek) u zatvorenom salonu elitnog objekta na Brdu kod Kranja, imali smo priliku da sretnemo i porazgovaramo sa predsednikom Crne Gore Milom Djukanovicem o dometima njegove posete Sloveniji i razgovorima sa predsednikom SAD Bilom Klintonom.

Ljubljana, 24.06.1999

Iako je razgovor predsjednika Crne Gore Mila Djukanovica sa predsednikom SAD Bilom Klintonom trajao do kasno u noc, sledeceg jutra je gost iz druge jugoslovenske federalne jedinice vec od ranog jutra primao goste u dvorcu Strmol. I dok se cekalo da oko 11 sati pocne odvojen razgovor sa domacinom, predsednikom Kucanom, u dvoristu zdanja je sve vrvelo od skupocenih sluzbenih vozila. "E, ovo je bas fino; ovde se vec na osnovu automobilskih tablica vidi ko je zainteresovan za privrednu saradnju s Podgoricom, " zajedljivo je primetio jedan od prisutnih stranih dopisnika. U cemu je stos? U Sloveniji je moguce, naravno - uz posebnu doplatu - izabrati bilo kakav sadrzaj teksta na registarskim tablicama. I dok pojedinci izivljavaju svoje pesnicke i druge afinitete kroz razlicite domislice (tipa: LJ
UBIM TE - Lj, kao Ljubljana pri cemu "ubim te" ima veze sa istim krvolocnim glagolom na srpskom, medjutim u ovoj kombinaciji na slovenackom znaci i VOLIM TE) odnosno kroz imena kucnih ljubimaca i x i y, vecina biznismena je na tablice sluzbenih automobila dala da se upise ime preduzeca. Stoga ne treba mnogo mudrosti pa da se shvati ko je dovezen u automobilu "PETROL 01" ili "LEK 01", posto broj oznacava nomenklaturu. Sto nizi polozaj, visi broj. I obrnuto. Ukratko, tog jutra su se na kanabetu uz predsednika Crne Gore i njegove saradnike izredjali svi glavni direktori najvecih slovenackih firmi.

Pogled na vozni park je, medjutim, otkrio i nesto drugo - da su za privrednu saradnju posebno zainteresovana preduzeca iz severozapadne Slovenije. Za sta je posebno zasluzna mariborska privredna komora, koja je uspostavila dobru saradnju sa crnogorskom Privrednom komorom, sto je proizvelo neke (za slovenacku privredu) zanimljive poduhvate, od opremanja i renoviranja hotela na crnogorskoj obali, na primer, sto je isplaceno dohotkom zaradjenim od turista koji su potom stigli iz Slovenije. Vecina sada vec uhodanih projekata zastala je usled intervencije Nato pakta u SR Jugoslaviji, ali su opet dobili na poletu posle sklopljenog primirja i najavljene demokratizacije Crne Gore.

Namece se pitanje kakve su zaista sanse za produbljivanje saradnje i korekciju tragicnog kursa dogadjaja u SR Jugoslaviji? O svojoj viziji na temu "Sta da se radi" u SR Jugoslaviji predsednik Crne Gore Milo Djukanovic izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za Mladinu i AIM sledece: "Stanje jeste i dalje tesko, ali mislim da u buducnost treba gledati s optimizmom. U medjuvremenu je mnogo problema ipak reseno; srpsko-hrvatski odnosi su razreseni, raspletom krize na Kosovu reseni su i srpsko-albanski odnosi, uz pojacanu kontrolu medjunarodne zajednice ojacana je i stabilnost Bosne i Hercegovine i Makedonije, koja je bila dovedena u pitanje raznim pretenzijama. Uz sve to, stvorena je povoljna klima u znacajnim drzavama iz okruzenja - od Madjarske, Rumunije, Bugarske do Albanije - da se odgovorno promislja buducnost regiona u kojem zivimo, tako da se Balkanom vise nece baviti drugi, nego mi sami. Da jednog dana sami pomognemo jedni drugima. Danas unutar Jugoslavije imamo dve politike - jedna je proevropska, prozapadna, koja vodi prema evropskim integracijama; druga je izolacionisticka, nju vodi gospodin Milosevic. Mislim da na medjunarodnoj zajednici lezi velika odgovornost da sprijeci konflikte u SR Jugoslaviji. Treba garantovati stabilnost Jugoslavije i celog regiona. A da bismo dosli do stabilnosti, treba obezbediti dovoljno samostalnosti za Crnu Goru, kako bi ona mogla da se demokratski razvija i da bi demokratski i podsticajno delovala i na strukture u Srbiji. Pored toga, sve sto se desilo u ovom ratu namece obavezu da se u Jugoslaviji sto pre, pre svega na nivou Srbije - u narednim mjesecima organizuju izbori. Ne mislim na izbore koje bi organizovao Milosevicev rezim, nego na takve, kakvi se podrazumevaju u Evropi. A to znaci ozbiljnu reviziju zakonodavstva i prisustvo posmatraca OEBS-a, tako da se stvore uslovi u kojima bi Srbija mogla da nacini demokratski, proevropski zaokret. Na taj nacin bismo sanirali i poslednju tacku u regionu koja je izvor nestabilnosti... Mozda je sve to samo lepa zelja, ali smatram da kao odgovorni ljudi u politici moramo da mislimi na to kako dalje. Naravno, sve to mnogo zavisi i od sposobnosti demokratske Srbije da se konsoliduje i da prihvati pruzenu ruku koja stize iz neposrednog okruzenja, medjunarodne zajednice i Crne Gore. Koliko pre se to shvati, toliko bolje. Ako ne, onda ce Crna Gora sama izabrati put integracije u Evropu, posle cega bi Srbija, ukoliko bi doslo do tako nepovoljnog razvoja dogadjaja - ostala na repu Evrope!"

Sto se tice rata, Milo Djukanovic je jos uvek uveren da se sukob SRJ sa Nato paktom mogao izbeci: "Tokom poslednjih deset godina je predsednik Milosevic imao vise nego dovoljno prilika da pitanje Kosova resi u interesu Srbije, Crne Gore i Jugoslavije. Medjutim, predsednik Milosevic je sve te sanse glatko propustio. Izabrao je politiku produbljivanja konflikata sa medjunarodnom zajednicom i prakticno izazvao NATO pakt. Tako je Srbiju, Crnu Goru i celu Jugoslaviju gurnuo u nemoguc polozaj, polozaj okoncan bombardovanjem Srbije i Kosova, ali i Crne Gore. "

Na dilemu je li sporazum iz Rambujea (za koga su mnogi, pa cak i Henri Kisindzer, rekli da je predstavljao "diktat") uopste bilo moguce potpisati, g. Milo Djukanovic odgovara kategoricki: "Sporazum iz Rambujea jeste bio solidna osnova za resavanje kosovskog problema. Oni koji taj sporazum kritikuju pozivaju se, pre svega, na one odredbe koje su bile dopisane poslednjeg dana pregovora a koje su predvidjale mogucnost da stanovnici Kosova sami odlucuju o svom statusu tri godine posle potpisanog sporazuma. Smatram da se prilikom formulacije pomenutih odredbi radilo o poslednjem pokusaju kojim je medjunarodna zajednica htela da pridobije bar albansku stranu. Pre toga je na stolu bar dvadeset dana lezao dokument u kome nije bilo slicnih odredbi. Taj dokument je osiguravao kvalitetnu autonomiju koja je, s druge strane, osiguravala i integritet SRJ."

Angazman predsednika Djukanovica za saniranje krize na Kosovu i u Jugoslaviji, a posebno posle poslednjeg susreta sa predsednikom SAD u Ljubljani, pojedini mediji i politicari u Srbiji ocenili su kao svojevrsnu izdaju. Dok odgovara, Djukanovic uprkos provokativnim pitanjima deluje smireno: "To se ne desava prvi put. Za predsednika Milosevica i rezimske medije u Srbiji vec duze vreme vazim za okorelog izdjnika. Sve sto radi crnogorsko rukovodstvo i sto licno radim na spoljnopolitickom planu jeste, bar prema mnenju predsednika Milosevica - dokaz crnogorske izdaje, secesionizma i slicno. Tako su ocenili i moje dosadasnje posete Londonu, Parizu, Bonu, Becu i drugim drzavama u nasem okruzenju. Ne sumnjam da ce isti komentar uslediti i posle posete Sloveniji. Ali, uprkos takvim napadima smatram da mi odgovornost, koju imam kao crnogorski politicar - namece duznost da vodim diplomatsku aktivnost koja je u interesu Crne Gore ali i Srbije. Sasvim sigurno ne cinim nista sto bi stetilo interesima Srbije; radim za Crnu Goru, ali imam najbolje namere i prema Srbiji. Kada ce i da li ce to ikada razumeti u Beogradu, to ne znam. U svakom slucaju, nece me uplasiti svojim kvalifikacijama iz boljsevickog arsenala. I dalje cu ciniti ono sto mislim da je u redu. "

Konacno, postavlja se pitanje da li bi dugorocnu stabilnost Balkana omogucila potpuna samostalnost Kosova: "Ne. To sasvim sigurno nije resenje. Medjunarodna zajednica je vec otkrila dobar pristup za resavanje tog problema. Velikosrpski koncept etnicnog ciscenja Kosova je vec porazen, a jednako je vazno da se sada ne ide u drugu krajnost i da se ne rasplamti drugi, nista manje opasan, albanski nacionalizam. Jer taj nacionalizam racuna na osamostaljenje Kosova kao vaznu stepenicu na putu ka stvaranju velike Albanije. Zato mislim da je vazno da otreznjenje na Kosovu osete svi i da svima na Balkanu i u svetu posalje poruku da velikodrzavni planovi vise nigde ne uspevaju i da to vazi i za Balkan. Resenje za Kosovo nije ni Velika Albanija ni Velika Srbija. Resenje za Kosovo jeste visok stepen autonomije Kosova unutar Jugoslavije, koje bi uz prisustvo medjunarodnih snaga osiguravalo zastitu ljudskih i manjinskih prava naroda koji tamo zive, i to prema najvisim evropskim standarima."

Igor Mekina (AIM, Ljubljana)