Prestigli 1989-tu

Ljubljana rezimira

Konacno se i to desilo - osam godina od osamostaljenja, Slovenija je uspela da prestigne standard kakav je uzivalo njeno stanovnistvo u vreme pre raspada SFRJ.

Ljubljana, 26.06.1999

"Slovenija danas ima bruto drustveni proizvod od oko 13.000 dolara po glavi stanovnika. To je najbolji dokaz o uspesnosti slovenacke politike. " Tim recima je predsednik Crne Gore Milo Djukanovic u dvorcu Strmol (nadomak Ljubljane) a uoci susreta s predsednikom Slovenije Milanom Kucanom ocenio razvoj Slovenije od osamostaljenja pa do danas. Domacinima je pohvala prijala - utoliko vise, posto ju je izrekao politicar, koji je u slovenackoj javnosti do pre nekoliko godina vazio za pouzdanog izvodjaca politike Slobodana Milosevica.

U trenutku kada se u ostalim delovima nekadasnje SFR Jugoslavije preracunava vreme potrebno da se dostigne nivo blagostanja, kakvo su ratom i blokadama opustosene privrede i republike imale pre raspada SFRJ, predoceni realtivni uspeh izgleda pomalo nestvarno. Posteno je podsetiti da receni uspeh nije rezultat samo "rada i znoja" vrednih ruku slovenackih radnika i postene inteligencije. Biloje tu i mnogo srece i ponesto geopolitike. Tako je ekonomista Aleksandar Bajt jednom primetio da je slovenacka privreda zbog blizine Austrije i Italije jednostavno "osudjena na uspeh". ak i ako drzavom upravljaju veoma lose politicke garniture. Ocena se pokazala tacnom. Sto je jos vaznije - Slovenija je svoje medjuetnicke probleme razresila negde do kraja Drugog svetskog rata. Iako "resenje" nije bilo preterano humano - setimo se "opcije" za Italijane i proterivanja Nemaca - odigralo se u toku zavrsnih operacija saveznika i odmah posle kraja Drugog svetskog rata. Pa i to je bilo relativno kasno, iako je kasnjenje za procesima u Evropi bilo mnogo manje, nego sto je slucaj sa ostalim drzavama na Balkanu. Sve ostalo je stvar uspesne politike.

Tajna uspeha

Ukratko, kada je Slovenija postala nezavisna drzava, juna '91. godine, pred pretnjom rata i nesnosno slabim odnosima sa novonastalom Jugoslavijom, nije joj preostalo drugega do da se uhvati u kostac sa izazovom preusmeravanja proizvodnje i trgovine na druga trzista. Vec tada, na pocetku tranzicije, bilo je jasno koliko je slovenacki privredni polozaj bolji nego u nekim drugim drzavama u tranziciji i republikama bivse Jugoslavije. U poredjenju sa drugim evropskim drzavama u tranziciji u Sloveniji je vec tada, na pocetku devedesetih, privreda bila trzisno usmerena iako sa odredjenim ogranicenjima u pogledu vlasnickih prava i upotrebe kapitala. Jos u bivsoj Jugoslaviji je Slovenija bila najbogatija republika i vec tada, kako u Ljubljani danas rado isticu - prozapadno orijentisana. I publikacije OECD su nas podsecale da je Slovenija, iako je udeo njenog stanovnistva predstavljao samo 8 odsto celokupnog stanovistva Jugoslavije, 1990. godine ostvarila 18 odsto bruto drustvenog proizvoda i 20 odsto celokupne jugoslovenske industrijske proizvodnje. Treba li podsetiti i da su u bivsoj Jugoslaviji regionalne razlike bile poprilicno velike; tako je, recimo, drustveni proizvod po glavi stanovnika bio u Sloveniji dva puta veci od jugoslovenskog proseka i cak osam puta veci od drustvenog proizvoda po glavi stanovnika u najnerazvijenijem delu bivse drzave - na Kosovu.

Regionalne razlike unutar ex-yu bile su vece nego u vecini drzava OECD i mozda su bile najocitije u stopama nezaposlenosti, po republikama. Na primer, krajem osamdesetih godina je prosecna stopa nezaposlenosti u Jugoslaviji bila 15 odsto, a u Sloveniji samo tri odsto, dok je u manje razvijenim republikama dostizala nivo od 23 odsto (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i pokrajina Kosovo). Pored toga, Slovenija je u bivsoj Jugoslaviji prednjacila i po zdravstvenim i obrazovnim standardima. Poredjenje BDP (bruto drustveni proizvod) po glavi stanovnika pokazuje prilicnu superiornost Slovenije u odnosu na druge srednje i istocnoevropske drzave. Stavise, u poredjenju sa clanicama OECD Sloveniju nalazimo relativno blizu Grcke i Portugalije.

Nista od propasti

Podsetimo se - po raspadu Jugoslavije su drzavni mediji u Srbiji izvestavali ôo teskom ekonomskom polozaju u Slovenijiö, predvidjajuci skori krah i slom privrede, a sve to, naravno, kao kaznu za raspustanje bratske drzave. Medjutim, nista od toga se nije desilo. Otvorenost slovenacke privrede na podrucju spoljne trgovine jeste vazan cinilac za razumevanje sadasnjih privrednih rezultata.

Vec 1991. godine je slovenacki izvoz dostigao cak 30 odsto celokupnog jugoslovenskog izvoza, a uvoz gotovo cetvrtinu jugoslovenskog. ak dve trecine slovenackog izvoza odlazilo je u Evropsku zajednicu i drzave EFTA, a oko 70 odsto uvoza stizalo je iz pomenutih drzava. Razmena sa drzavama nekadasnjeg SEV-a predstavljala je 16 odsto ukupne slovenacke razmene. Najvazniji pojedinacni trgovinski partneri bili su iz Zapadne Evrope, recimo - Nemacka (22,2 odsto ukupnog izvoza) i Italija (18,8 odsto). Bivsi Sovjetski savez nalazio se tek na trecem mestu. Pored toga da je Slovenija bila najotvorenija republika nekadasnje Jugoslavije iako je i sama jugoslovenska privreda bila najotvorenija u srednje i istocno-evropskom prostoru; tako je izvoz Jugoslavije u zemlje clanice OECD tokom osamdesetih godina rastao mnogo brze nego izvoz drugih bivsih socijalistickih drzava. Nasuprot tim drzavama, Jugoslavija je vec tada imala veoma dobro razvijene trgovinske veze sa Evropskom zajednicom. To je temeljilo na veoma povoljnom sporazumu o trgovini i saradnji iz 1980. godine. Posle raspada Jugoslavije, Slovenija je zamenila pomenuti jugoslovenski sporazum sopstvenim; rasiren i revidiran sporazum stupio je na snagu septembra

1. godine. Tri godine kasnije potpisan je Sporazum o pridruzivanju Evropskom uniji.

Godine 1995. je udeo celokupnog slovenackog izvoza i uvoza robe i usluga, izrazen u BDP, bio oko 110 odsto. Pri svemu tome ne treba zaboraviti na cinjenicu da je Slovenija vec tada imala veoma razvijenu razmenu sa susednom Austrijom i Italijom, koja nije bila samo vazan izvor dhotka, vec i izvor informacija i znanja. Slovenija je takodje bila veoma vazan posrednik izmedju bivse Jugoslavije i stranih trzista. Pre raspada je slovenacka prodaja u drugim republikama predstavljala priblizno jednu cetvrtinu zajednicke prodaje, dok je kupovina u drugim republikama bila nesto veca od jedne petine celog slovenackog pazara.

Predocena uloga i polozaj Slovenije pokazuje uspone i padove, s happy endom; ona je prilikom raspada nekadasnje drzave dozivela veliki sok, posebno zbog prekida trgovinskih veza usled rata na Balkanu i s time povezanim medjunarodnim sankcijama. Ujedno su bile presecene i trgovinske veze koje je Slovenija imala sklopljene i uredjene preko jugoslovenskih firmi, a istovremeno je bila zaplenjena slovenacka imovina u drugim republikama. Stoga je Slovenija bila primorana da preusmeri svoju trgovinu sa jugoslovenskog na druga trzista. Vrednost prodaje u bivse jugoslovenske republike pala je sa 6,7 milijardi USD iz

1. godine na 1,2 milijarde USD 1995. godine. Medjutim, s druge strane se izvoz na strana trzista povecao sa 4,1 milijarde USD na 7,1 milijarde USD. U isto vreme se stopa efektivne zasticenosti smanjila sa 53 odsto (1986. godina) na 7 odsto (1993).

Bilo kako bilo, uprkos pocetnim padovima, zvanicni stav Ljubljane jeste da se sve to svakako isplatilo, te da je Slovenija mnogo dobila. Naime, ovdasnja politika ne propusta priliku da podseti kako je u bivsoj Jugoslaviji Slovenija u savezni budzet morala da daje vise, nego sto je dobijala. Nezavisnost joj je donela mogucnost za razvoj sopstvenih institucija i preusmeravanje politike, nadgradnju privrednih temelja koji su ionako bili mnogo solidniji nego u drugim republikama bivse Jugoslavije i upravo toliko jaki koliko u bilo kojoj srednje evropskoj drzavi.

Sta je vazno?

Da bi se ovo razumelo treba objasniti sta se sa Slovenijom desavalo od osamdesetih godina do danas. Prvo, u osamdesetim je slovenacka privreda stagnirala. Posle tri godine pada proizvodnje slovenacki BDP je poceo jos izrazitije da pada, sto je trajalo jos godinu i po dana posle osamostaljenja. Recesiju je jos vise produbio gubitak trzista nekadasnjih jugoslovenskih republika i drzava SEV. Ujedno je privreda morala da se prilagodjava trzisno orijentisanim reformama. U periodu 1991-1992 se BDP kumulativno snizio za 14,5 odsto. Ipak je Slovenija bila druga tranzicijska drzava, posle Poljske, koja je posle prvog tranzicijskog soka ponovo dosegla porast. Ozivljavanje privrede pocelo je 1993. godine, kada je godisnji porast BDP dostigao 2,8 odsto. To poboljsanje je potom dobilo ubrzanje, tako da se BDP 1994. godine povecao za 5,3 odsto i 1995. godine za 3,9 odsto. Tako je

1. godine Slovenija uspela ponovo da dostigne nivo BDP iz godine pred osamostaljenjem. da bi ga dve godine kasnije uveliko prestigla.

Uopsteno receno, ugodan privredni polozaj potpomogla je domaca potraznja ali i spoljna trgovina. Prema ocenama Banke Slovenije, elasticnost realnog izvoza se, u odnosu na rast ukupne potraznje na stranim trzistima, ustalila na oko 1,3. Ponovni rast u 1993. godini potakla je povecana domaca potraznja, sto je bila posledica povecanja realnih prihoda - a to povecanje su prouzrokovali brz rast nominalnih plata i snizenje inflacije. Godinu dana kasnije porast je odrzan uz pomoc povecanih investicija i jakom izvoznom potraznjom. To je kombinacija koja odrzava Sloveniju uspesnom.

Uspeh je i ukrocena inflacija. Poslednje godine jugoslovenske federacije obelezila je hiperinflacija a potom i senzacionalna "konvertibilnost dinara". U tom smislu je "program stabilizacije" bio i prvi korak nove, nezavisne drzave Slovenije, kako bi obezbedila privredni rast. Zato je 8. oktobra 1991. uvela vlastitu valutu - tolar. Godine

1. i 1993. je makroekonomska stabilizacija bila jos utoliko uspesnija u snizavanju inflacije (cene na malo) - sa oko 300-odstotne na nivo malo visi od 20 odsto. Krajem
2. godine je inflacija prvi put od 1976. bila jednocifrena.

Posle ovog uspeha pojavili su se drugi problemi oko snizavanja inflacije; godisnja stopa inflacije je blago povecana sa 8,6 odsto (krajem 1995) na 8,8 odsto (krajem 1996). Delimicno je povecanje inflacije u prvim mesecima

1. bilo proizvod poskupljenja benzina i ostalih drzavno kontrolisanih cena pocetkom godine. Bilo kako bilo, prosecan nivo inflacije njise se od 12,6 odsto (1995) do 9,7 (1996). Iako je inflacija pala na 7,4 odsto u martu
2. godine, ona je opet skocila u aprilu (1997) na 8,2 odsto a ove godine ce biti oko 5-6 odsto.

Prema anketama slovenacka javnost je jos uvek veoma naklonjena ukljucenju Slovenije u EU. Ukoliko bi se sada odrzao referendum po tom pitanju, ulazak u EU bi podrzalo gotovo 70 odsto stanovnika, iako su mnogi ujedno tvrdo uvereni da Slovenije nece biti u prvom krugu prosirenja EU (60,6 odsto ispitanika). To su rezultati poslednje telefonske ankete Delove agencije Stik, u kojoj je ucestvovao uzorak od 710 ispitanika od 1.250 kompjutersko izabranih. Slovenacko clanstvo u EU podrzava 69,7 odsto ispitanika (vise ljudi se u tom smislu pozitivno izjasnilo samo juna 1994), protiv ukljucenja je 18,2 odsto upitanih, a velika vecina od 56,1 odsto anketiranih izjasnila se za vecu vaznost prikljucenju EU nego NATO paktu, dok samo 27,8 odsto ispitanika smatra da ce Slovenija biti primljena u prvom krugu prosirenja EU. Zanimljivo je i da ljudi ne pridaju posebnu odgovornost slovenackoj vladi za kiks sa NEuclanjenjem Slovenije u NATO ili EU: 54,2 odsto smatra da premijer Drnovsek i vlada ne treba da podnesu ostavku u slucaju neprimanja Slovenije u EU u prvom krugu (28,6 odsto tvrdi suprotno), a slicno tome 50,3 odsto sudi da nijedna druga slovenacka politicka koalicija ne bi bolje vodila Sloveniju u medjunarodne integracije (23,9 odsto ispitanih ne deli taj stav).

Pored onih koji su euforicno ZA ulazak u EU i to smatraju pitanjem nacionalne casti i svaku sumnjicavost razumeju kao atak na patriotski libido, postoji i veca grupa intelektualaca okupljenih u udruzenje 23. decembar koji se glasno i bojevito protive bilo kakvom stupanju Slovenije u neku novu asocijaciju; trenutno je na meti Evropska unija. Medjutim, bar sudeci i prema predocenoj anketi, reklo bi se da ovu grupu "evroskeptika", bez obzira na njihove argumente, niko ne shvata preterano ozbiljno.

Zato su ozbiljno shvaceni komentari pojedinih nezavisnih strucnjaka koji su se ovoga puta pojavili i u udarnom terminu nacionalne TV, gde je umesto slavljenicke euforije kritikovan skup drzavni aparat i podsecano na obecanja ônomenklatureö data pred plebiscit i osamostaljenje. Ekonomista Joze Mencinger, inace i sam ucesnik u prvoj slovenackoj vladi Lojze Peterlea, jetko je primetio kako je nova drzava obecavala kako ce biti mnogo jeftinija od glomaznog i skupog jugo-aparata. Posebno kad su u pitanju vojska i diplomatija. A kako stvari izgledaju u praksi? Na pocetku je, recimo, dvomilionska Slovenija imala po svetu 13 ambasada. Danas ih ima 44. Uz sve pratece sluzbenike. I nikome nista.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)